Надал између супермена и допинга

После освојене 22. гренд слем титуле, на Ролан Гаросу, Рафаел Надал је затрпан похвалама са разних страна, зато што је натчовечанским напорима, с болном повредом стопала, успео да игра врхунски тенис и освоји нови трофеј. Међутим, постоје и они који не само да нису одушевљени тиме, већ сматрају да није фер да се велича нешто што се у неким другим спортовима доводи у везу са допингом…

– Ако бициклиста ради исту ствар, то је већ забрањено. Али, чак и да није, сви би га назвали допингованим, зато што постоји таква културна позадина, конотација у вези с бициклизмом – рекао је за „Екип” француски бициклиста Гијом Мартен, коме смета што је у тенису нормална ствар оно што ради Надал (инјекције против болова уочи меча), а што се у бициклизму третира другачије. – С друге стране, људи хвале Надала што је у стању да поднесе тако велики бол. Мислим да је и Златан Ибрахимовић причао о инјекцијама које прима у колено. Њих величају као хероје јер могу да издрже такав бол, али они користе супстанце да би отишли тако далеко (у болу), што је сасвим на граници. Победник у бициклизму, посебно на Тур д’Франсу, систематски је оптужен за допинг, чак и када нема елемената за то.

Надал је стигао у Ролан Гарос први пут као неко ко није фаворит, само због хроничне повреде стопала, због које је, наводно, претрпео пораз од Дениса Шаповалова на мастерсу у Риму. И сам је давао песимистичне изјаве уочи тог гренд слема, па чак и на њему (пре дуела са Ђоковићем рекао да му је то можда последњи меч на Ролан Гаросу), да су многи поверовали да је на корак од тога да заврши каријеру. Међутим, заиграо је као у најбољим годинама, одигравши неколико маратонских мечева као да му није ништа.

Није крио да је и током овог турнира примао инјекције против болова, што је потврдио и у разговору са коментаторком „Еуроспорта” Барбаром Шет на чије је питање – колико инјекција анестезије је примио током турнира – кратко одговорио: „Боље да не знаш”! Управо тај кратак дијалог је на свом налогу на „Твитеру” поставио француски бициклиста Тибо Пино, трећи на Трци око Француске 2014, уз саркастични коментар: „Данашњи хероји…!”

Већ дуже од деценије се у стручним круговима расправља о статусу „пејн килера” (лекова који убијају бол) у професионалном спорту, да ли их треба третирати као допинг или не. Оно што нико не може да оспори јесте то да све оно што „убија бол” сасвим сигурно утиче и на то да спортиста има бољи учинак. Својевремено је о томе, за Би-Би-Си, говорио немачки лекар Ханс Гејер који ради за Светску антидопинг агенцију (ВАДА).

– То је сива зона. По мом мишљењу, лекови против болова испуњавају све захтеве допинг супстанци, јер је бол иначе заштитни механизам тела, где се лековима против бола мења тај систем заштите. Као и када бисте искључили умор, који је такође заштитни механизам тела – рекао је Гејер, подсетивши на случај једног олимпијца. – Добро је познато да је Андреас Ерм, који је на Светском првенству 2003. у брзом ходању на 50 км освојио бронзану медаљу, неколико пута током трке примао лекове против болова – па ми онда реците да то није побољшање перформанси! Његово тело тог дана није могло да пређе 50 км таквом брзином, али је освојио бронзану медаљу зато што је узимао лекове против болова.

Слично би могло да се каже за Надала. Да није примао инјекције против болова, не би био у стању да игра атомски тенис. Међутим, такви лекови само краткорочно доносе корист.

– Лекови против болова заиста побољшавају перформансе, али имају негативне ефекте на телесна ткива, можда и неповратне ефекте – рекао је пре неколико година доктор Гејер.

На овакве ствари се не обазиру они који су заузети бројањем тениских трофеја, а то је сада питање око којег се врти читав тениски свет…

Многи тениски стручњаци су крајем прошле године говорили да ће Ђоковић највероватније бити најбољи играч свих времена – односно да ће имати највише гренд слем титула. У том тренутку поредак је био овакав: Ђоковић 20, Надал 20, Федерер 20!

После Ролан Гароса, исти ти стручњаци, сматрају да ће Надал по свему судећи однети победу у тој трци, јер има две титуле више од ривала. С тим питањем се на конференцији за медије, после освојеног 14. купа мускетара, сусрео и сам Надал који је овако одговорио:

– Свашта може да се догоди. Јасно је да је Ђоковић у најбољој позицији (да буде први), јер нема физичких проблема, а игра на спектакуларном нивоу. Федерер је дуго био одсутан, али увек можете да очекујете нешто посебно од њега, мада сви знамо колико је тешко вратити се, посебно кад имате 40 година. Видећемо шта ће бити. Као што сам и раније говорио, није ми сметало кад смо били изједначени, а не смета ми ни сада када имам два (трофеја) више. Само желим да наставим да се такмичим.