Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Загледани у звезде у Зерзевану

Загледани у звезде у Зерзевану
(фото Далиборка Мучибабић)

Разапети шатори и телескопи око којих су астрономи, студенти и родитељи с децом – такав је био призор у Зерзевану, античком утврђењу старом око три хиљаде година у југоисточној турској провинцији Дијарбакир, где је синоћ отворен 22. Међународни фестивал „Посматрање неба”.

Овде, у једном од најбоље очуваних гарнизона војске старог Рима, окупили су се професионални и аматерски астрономи, као и многобројни други заљубљеници у звезде из Турске и иностранства, који ће на тродневном догађају, до 12. јуна, бити загледани у небо и учествовати на семинарима, радионицама и такмичењима посвећеним астрономији. Ове године на манифестацији је више од 2.000 учесника, од којих најстарији има 65 година, а најмлађи свега годину дана.

Брдо на којем се налази тврђава Зерзеван доминира тим делом анадолијске равнице и сматра се једном од најбољих локација за посматрање неба у Турској. Зерзеван је пре две године уврштен на прелиминарну листу светске културне баштине Унеска.  Оно што га чини посебним јесте археолошко откриће из 2017. године – нађен је подземни храм бога светлости Митре из Персије, који је на Блиском истоку био популаран у време старог Рима. То је засад једино пронађено Митрино светилиште на источној граници Римског царства.

Утврђено је да су људи из тог периода са брда где се налази утврђење испитивали небо, планете и галаксију и осликавали их на зидовима.

Тврђава је коришћена као војно насеље у време Римског царства и тада је у њој живело више од 1.500 људи. У комплексу Зерзеван, осим осматрачнице, били су изграђени и црква, дворац, камене гробнице, купатила, складишта за оружје и десетине подземних резервоара за воду.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.