Чемер у Чемерном, три деценије без правде за побијене Србе

Источно Сарајево – Лидер Странке демократске акције (СДА) Бакир Изетбеговић  изјавио је, не тако давно, на скупу у Хаџићима код Сарајева, на којем је био специјални гост, да је Армија РБиХ „личила на свој народ” и да је „била јуначка војска која није чинила злочине”.

„Такав народ, који је ужасне злочине претрпео, а није их узвратио, историја није упамтила. Треба да памтимо нашу Армију РБиХ и најбоље синове који су је чинили”, рекао је тада Изетбеговић.

О „часном” и „јуначком” ратовању Армије РБиХ, коју хвали лидер најмногољудније бошњачке странке, данас сведоче бројна спомен-обележја с именима српских цивила које су на зверски начин ликвидирали припадници те исте војске. Само у селима Чемерно код Илијаша, Ледићима надомак Сарајева и Брадини код Коњица убили су, од 25. маја до 10. јуна 1992. године, укупно 104 српска цивила, међу којима је било највише жена, деце и стараца. У Чемерну 32, Ледићима 24 и Брадини 48.

У тим селима, која је након извршеног злочина Изетбеговићева „јуначка војска” опљачкала и потпуно разорила, нема више Срба, иако су пре рата била већински српска. У Брадини живи само двоје пензионера, у Ледићима један брачни пар, а у Чемерну – нико. Након 30 година нема ни казне за злочинце. Штавише, првостепеном одлуком Суд БиХ ослободио је тројицу бивших припадника Армије РБиХ које је оптужница теретила за убиство 24 српска цивила у Ледићима. У преостала два случаја воде се вишегодишњи судски поступци, којима се крај не назире.

У опустелом Чемерну, у којем, као и у Брадини и Ледићима, и дан-данас, осим духова прошлости, „станује” и неправда, обележено је страдање 32 српска цивила, које су, на тај дан пре три деценије, у раним јутарњим сатима, такорећи на спавању, ликвидирали муслимански бојовници. Оне које нису успели да убију заробили су и одвели у злогласне логоре. С болним сећањима на страхоте које су преживели Срби у селу Чемерно, служењу парастоса код спомен-обележја и полагању венаца присуствовали су, осим чланова породица убијених, и многи други.

Обраћајући се присутнима, парох илијашки свештеник Божидар Тановић рекао је како је ово мученичко место, на којем су људи страдали, „не зато што су некога напали, него због тога што су се нашли на својим огњиштима”. Говорећи с тог места, казао је, „увек размишљам шта рећи, а не повредити оне који су злочин починили”.

Додатни злочин над зверски убијеним Србима из Чемерна извршиле су власти Општине Илијаш, која је након потписивања Дејтонског мировног споразума припала Федерацији БиХ. Појединим општинским моћницима засметало је што је на спомен-обележју на Чемерну подигнутом Србима било написано „ратни злочин” и наредили су да се то прекрије плочицом на којој пише „збивања”, што је и урађено.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске је још 8. марта 2007. године поднело допуњену кривичну пријаву с доказима и именима 15 Бошњака који су осумњичени за злочине у селу Чемерно.