Кад музика испуни душу

Америчка композиторка Марија Шнајдер рођена је 1960. године у Виндому (Минесота). Магистрирала је џез композицију на „Eastman School of Music у Њујорку. После плодних сусрета са највећим џез композиторима модерног доба – Бобом Брукмајером и Гилом Евансом – оснива „Maria Schneider Jazz Orchestra” (1989). Први албум „Evanescence” објављује за независну продукцију ENJA Records из Минхена, 1994. године. Плоча је номинована за Греми, као и албуми „Coming about” и „Allegresse”, за истог издавача. Четврти албум „Concert in the Garden” објављује за artistShare, удружење основано с намером да врати смисао уметности (арт) у речи уметник (артист). Овај албум јој коначно доноси Греми, као прво издање које је ову награду добило, мада није било доступно у продавницама плоча, већ само путем Интернета. Те године Асоцијација џез новинара јој додељује сва могућа признања – за композитора, аранжера, оркестар и албум године. И актуелни албум „Sky blue” окитио се Гремијем, за најбољу инструменталну композицију („Cerulean Skies”). Прослављајући нови успех, оркестар је у јулу стигао у Европу, на дуго очекивану турнеју.

Први сати турнеје су стресни. Део оркестра је дошао у француски градић Вјен авионом из Сједињених Држава, где их је чекао аутобус у ком ће провести наредних неколико недеља. Од раних деведесетих, када је сваког понедељка наступала у њујоршком клубу „Visiones”, око оркестра су се окупљали најбољи свирачи њене генерације – многи од њих раде са познатим малим саставима. Али, Маријин позив је увек обавеза, као својеврсно окупљање њујоршке џез репрезентације, и тада сви прекидају са другим активностима и долазе да музиком озвучавају Рај. У бекстејџу се врши прозивка. Басиста Џеј Андерсон заглавио се у штрајку италијанских авиопревозника. Саксофониста Дони Мекаслин загубио се на Балтику. Локални трубач Пјер Древе мењаће ове вечери Џона Овенса. Марија зове Боба Креншоуа, басисту Сонија Ролинса, да дублира пробу – у фрци му даје погрешне партитуре, а Боб чита не жалећи се, док Марија не схвати шта је урадила. Неком пада на памет да би Донија могао изврсно да замени сам Сони Ролинс – замишљамо како би реаговао на такав позив, али се сви слажемо да би, ако би се то десило, вероватно дошао без поговора.

(/slika2)Два сата касније цео оркестар је на окупу. Марија није стигла да се пресвуче – само је пребацила црну свилену блузу преко дневне гардеробе. Насмејана је – ускоро ће као неки факир нежним рукама озвучити простор: величанствени „Concert in the Garden” као да је писан баш за идиличну слику 130 метара високог античког театра. Или тема „Ханг Глидинг”, у латино ритму, инспирисана једним Маријиним летом параглајдером над Рио де Жанеиром – композиторка сада диже поглед према црквици на врху брда, замишљајући како се спушта преко камених трибина до Роне. „Већ сутра у лондонском „Barbicanu” програм неће бити овакав. Хоћу да своје пријатеље држим под сталном тензијом”, каже Шнајдерова.

Концерт у Ротердаму се одвија у условима типичним за „Норт си џез” – љубитељи њене музике хипнотисано упијају звуке оркестра, док пролазници праве непријатну буку, по правилу у најтишим сегментима концерта. Оркестар ће сачекати да саксофониста Стив Вилсон потресно изнесе соло деоницу у теми „Sky blue”, написаној тужним личним поводом, да би онда шефици поставио необичан изазов – бубњар Кларенс Пен први, а затим и сви остали, на бису улећу у груове који Марија уопште није замислила, мотивишући је да у ходу мења дириговање онако како је води њен оркестар. Касније током вечери, Марија држи клинику у којој објашњава принципе свог рада. „Заиста су ме данас ставили пред чудан задатак – зато их волим!”, тврди Марија. „Они не пристају да буду читачи нота, већ пуни ствараоци ове музике.”

Позориште „Морлачи” у Перуђи, недељу дана касније. Опчињена ренесансним здањем, Марија у програм ставља свиту „Three Romances”. Танго угођај „Choro Dancado”, са класичарским елементима у регистрима секције флаута, боли од лепоте – амерички критичар Томас Конрад тврди да никад раније није чуо оркестар у оваквом издању. У другом делу свите „Pas de Deux” саксофониста Чарлс Пилоу и трубачица Ингрид Џенсен (боса!) ватреним импровизовањем подижу врелу летњу температуру до тачке кључања. Потом ћемо чути и „Cerulean Skies”. Она описује Маријину љубав према птицама које полазе на дуг пут са југа Јужне Америке да би пред композиторку слетеле у њујоршки Централ парк. Дони Мекаслин је прва птица која се издваја из јата да уз крик саксофона запара неслућену висину до које је дошла. Хармоникаш Тонињо Ферагути описује њихов дуги ноћни лет. Џенсен и Шнајдер опонашају јато специјалним дуваљкама.

Читав сат после концерта, Шнајдерова стрпљиво размењује утиске са поштоваоцима у холу позоришта. Џенсен, Мекаслин и тромбониста Маршал Гилкс журе на џем сешн вибрафонисте Џоа Лока. То је „Maria Schneider Orchestra”: неуморни у манифестацији љубави према музици, они озвучавају чисту емоцију где год да се затекну. Наше је само да пустимо да нам музика испуни душе.