Kad muzika ispuni dušu

Američka kompozitorka Marija Šnajder rođena je 1960. godine u Vindomu (Minesota). Magistrirala je džez kompoziciju na „Eastman School of Music u Njujorku. Posle plodnih susreta sa najvećim džez kompozitorima modernog doba – Bobom Brukmajerom i Gilom Evansom – osniva „Maria Schneider Jazz Orchestra” (1989). Prvi album „Evanescence” objavljuje za nezavisnu produkciju ENJA Records iz Minhena, 1994. godine. Ploča je nominovana za Gremi, kao i albumi „Coming about” i „Allegresse”, za istog izdavača. Četvrti album „Concert in the Garden” objavljuje za artistShare, udruženje osnovano s namerom da vrati smisao umetnosti (art) u reči umetnik (artist). Ovaj album joj konačno donosi Gremi, kao prvo izdanje koje je ovu nagradu dobilo, mada nije bilo dostupno u prodavnicama ploča, već samo putem Interneta. Te godine Asocijacija džez novinara joj dodeljuje sva moguća priznanja – za kompozitora, aranžera, orkestar i album godine. I aktuelni album „Sky blue” okitio se Gremijem, za najbolju instrumentalnu kompoziciju („Cerulean Skies”). Proslavljajući novi uspeh, orkestar je u julu stigao u Evropu, na dugo očekivanu turneju.

Prvi sati turneje su stresni. Deo orkestra je došao u francuski gradić Vjen avionom iz Sjedinjenih Država, gde ih je čekao autobus u kom će provesti narednih nekoliko nedelja. Od ranih devedesetih, kada je svakog ponedeljka nastupala u njujorškom klubu „Visiones”, oko orkestra su se okupljali najbolji svirači njene generacije – mnogi od njih rade sa poznatim malim sastavima. Ali, Marijin poziv je uvek obaveza, kao svojevrsno okupljanje njujorške džez reprezentacije, i tada svi prekidaju sa drugim aktivnostima i dolaze da muzikom ozvučavaju Raj. U bekstejdžu se vrši prozivka. Basista Džej Anderson zaglavio se u štrajku italijanskih avioprevoznika. Saksofonista Doni Mekaslin zagubio se na Baltiku. Lokalni trubač Pjer Dreve menjaće ove večeri Džona Ovensa. Marija zove Boba Krenšoua, basistu Sonija Rolinsa, da dublira probu – u frci mu daje pogrešne partiture, a Bob čita ne žaleći se, dok Marija ne shvati šta je uradila. Nekom pada na pamet da bi Donija mogao izvrsno da zameni sam Soni Rolins – zamišljamo kako bi reagovao na takav poziv, ali se svi slažemo da bi, ako bi se to desilo, verovatno došao bez pogovora.

(/slika2)Dva sata kasnije ceo orkestar je na okupu. Marija nije stigla da se presvuče – samo je prebacila crnu svilenu bluzu preko dnevne garderobe. Nasmejana je – uskoro će kao neki fakir nežnim rukama ozvučiti prostor: veličanstveni „Concert in the Garden” kao da je pisan baš za idiličnu sliku 130 metara visokog antičkog teatra. Ili tema „Hang Gliding”, u latino ritmu, inspirisana jednim Marijinim letom paraglajderom nad Rio de Žaneirom – kompozitorka sada diže pogled prema crkvici na vrhu brda, zamišljajući kako se spušta preko kamenih tribina do Rone. „Već sutra u londonskom „Barbicanu” program neće biti ovakav. Hoću da svoje prijatelje držim pod stalnom tenzijom”, kaže Šnajderova.

Koncert u Roterdamu se odvija u uslovima tipičnim za „Nort si džez” – ljubitelji njene muzike hipnotisano upijaju zvuke orkestra, dok prolaznici prave neprijatnu buku, po pravilu u najtišim segmentima koncerta. Orkestar će sačekati da saksofonista Stiv Vilson potresno iznese solo deonicu u temi „Sky blue”, napisanoj tužnim ličnim povodom, da bi onda šefici postavio neobičan izazov – bubnjar Klarens Pen prvi, a zatim i svi ostali, na bisu uleću u gruove koji Marija uopšte nije zamislila, motivišući je da u hodu menja dirigovanje onako kako je vodi njen orkestar. Kasnije tokom večeri, Marija drži kliniku u kojoj objašnjava principe svog rada. „Zaista su me danas stavili pred čudan zadatak – zato ih volim!”, tvrdi Marija. „Oni ne pristaju da budu čitači nota, već puni stvaraoci ove muzike.”

Pozorište „Morlači” u Peruđi, nedelju dana kasnije. Opčinjena renesansnim zdanjem, Marija u program stavlja svitu „Three Romances”. Tango ugođaj „Choro Dancado”, sa klasičarskim elementima u registrima sekcije flauta, boli od lepote – američki kritičar Tomas Konrad tvrdi da nikad ranije nije čuo orkestar u ovakvom izdanju. U drugom delu svite „Pas de Deux” saksofonista Čarls Pilou i trubačica Ingrid Džensen (bosa!) vatrenim improvizovanjem podižu vrelu letnju temperaturu do tačke ključanja. Potom ćemo čuti i „Cerulean Skies”. Ona opisuje Marijinu ljubav prema pticama koje polaze na dug put sa juga Južne Amerike da bi pred kompozitorku sletele u njujorški Central park. Doni Mekaslin je prva ptica koja se izdvaja iz jata da uz krik saksofona zapara neslućenu visinu do koje je došla. Harmonikaš Toninjo Feraguti opisuje njihov dugi noćni let. Džensen i Šnajder oponašaju jato specijalnim duvaljkama.

Čitav sat posle koncerta, Šnajderova strpljivo razmenjuje utiske sa poštovaocima u holu pozorišta. Džensen, Mekaslin i trombonista Maršal Gilks žure na džem sešn vibrafoniste Džoa Loka. To je „Maria Schneider Orchestra”: neumorni u manifestaciji ljubavi prema muzici, oni ozvučavaju čistu emociju gde god da se zateknu. Naše je samo da pustimo da nam muzika ispuni duše.