Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ТИЕН ИШУ, отправник послова Aмбасаде Кине у Београду

Србија има право да сама бира партнере

Испорука оружја не може донети мир Украјини, док санкције и притисци не могу да реше европску безбедносну дилему.
Тиен Ишу (фотографије Амбасада Кине у Београду)

Од избијања епидемије вируса корона ниједан већи пројекат у оквиру сарадње Кине и Србије није прекидан. Деоница од Београда до Новог Сада пруге Београд–Будимпешта и деоница ауто-пута Б-4 обилазнице око Београда отворене су за саобраћај, а бројни нови пројекти, као што су изградња ауто-пута Нови Сад – Рума, изградња београдског метроа и пројекат изградње канализационе мреже у многим градовима, један за другим успешно напредују, истиче у интервјуу за „Политику” отправник послова Aмбасаде Кине у Београду Тиен Ишу.

– Упркос утицајима епидемије, сарадња Кине и Србије је напредовала – наводи Тиен Ишу на питање очекује ли успешан наставак сарадње и констатацију да ни нарушавање глобалних односа, ни пандемија нису умањили сарадњу Србије и Кине и развој кинеских пројеката.

Истиче да „ситуација између Русије и Украјине тренутно има велики утицај на глобалну економију и трговину, финансије, енергетику, храну, индустријски ланац и ланац снабдевања, што може имати одређени утицај на пројекте у оквиру сарадње Кине и Србије”. „Блиско ћемо комуницирати и координирати са српском страном и настојати да умањимо могући утицај на минимум. Уверени смо да две стране могу заједно да раде на обезбеђивању здравог и стабилног развоја сарадње Кине и Србије и да наставе да дају позитиван допринос унапређењу економског и друштвеног развоја двеју земаља”, наглашава отправник послова aмбасаде Кине.

Како бисте оценили изјаву америчког амбасадора у Србији Кристофера Хила у интервјуу за „Политику”, који је, говорећи о сарадњи и пројектима с Кином, рекао да је то „врло сложена прича, кад је реч о томе како Кина склапа уговоре, како реализује градњу, да ли земља домаћин добија оно што плаћа, а било је проблема у Африци и свуда у свету”, као и да мисли „да Србија на то треба да обраћа пажњу, што и чини”?

Кина никада није постављала никакве политичке услове за сарадњу с другим земљама у свету и никада није нешто наметала другима. У оквиру иницијативе „Појас и пут” Кина и друге стране су стално промовисале сарадњу у различитим областима у складу с принципом „заједничких консултација, заједничке изградње и дељења”, и дале позитиван допринос помоћи земљама у развоју у изградњи инфраструктуре и промовисању заједничког глобалног развоја. Упркос утицају епидемије и других фактора, заједничка изградња у оквиру иницијативе „Појас и пут” задржала је добар замајац, пружајући снажну покретачку снагу за економски опоравак свих земаља. Сваки народ има право да независно бира свој пут развоја. Појединци не треба и немају право да због својих себичних интереса дискредитују туђу сарадњу. Србија има право да сама бира своје партнере. Очигледно је да је сарадња Кине и Србије заснована на узајамном поштовању, обостраној користи и заједничким плодоносним резултатима и да су пројекти сарадње Кине и Србије донели благостање српском и кинеском народу и допринели развоју и ревитализацији двеју земаља. Рудник „Циђин” у Бору и железара ХБИС у Смедереву су 2021. године рангирани као прво и друго највеће извозно предузеће у Србији. Кина је други највећи трговински партнер Србије. Све више Срба учествује и има користи од сарадње Кине и Србије, а сарадња ове две земље даје све већи допринос економском и друштвеном развоју Србије и Кине. Мали број људи са скривеним мотивима је у више наврата ширио лажи како би клеветао и дискредитовао сарадњу Кине и Србије и национални развој Србије. Сарадња Кине и Србије је у складу са жељама два народа и верујемо да такав покушај неће успети.

Може ли Србија да рачуна на непромењен став Кине када је реч о Косову и Метохији и непризнавању једнострано проглашене независности Приштине, али и на подршку у очувању одредаба Дејтонског споразума поводом статуса Републике Српске унутар Босне и Херцеговине?

Став Кине према ова два питања је увек био доследан и јасан. Када је реч о питању Косова и Метохије, поштујемо суверенитет и територијални интегритет Србије, разумемо оправдану забринутост Србије у погледу Косова и Метохије, укључујући и забринутост због безбедности, легитимних права и интереса Срба с Косова, поштујемо Србију због позитивних напора у проналажењу политичког решења за питање Косова и Метохије. Подржавамо обе стране да заједнички раде на проналажењу обострано прихватљивог решења путем правог дијалога и консултација у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Кина би желела да охрабри обе стране да наставе дијалог уз помоћ ЕУ. Резултати преговора које су две стране већ постигле треба да се у потпуности поштују и примењују. Када је реч о Босни и Херцеговини, поштујемо суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине, поштујемо избор народа Босне и Херцеговине за будућност своје земље и охрабрујемо све стране у Босни и Херцеговини да активно учествују у конструктивном дијалогу и сарадњи ради постизања националног помирења. Међународна заједница треба да, у складу с развојем ситуације, на правичан, уравнотежен и разборит начин пружи конструктивну помоћ тако да задовољи истинске потребе људи у Босни и Херцеговини. Бирањем стране спољне силе неће помоћи у помирењу разлика и неслагања у вези с етничким групама у Босни и Херцеговини. Самовољно увођење једностраних санкција које немају основу у међународном праву такође може појачати тензије и додатно закомпликовати ионако тешку ситуацију, а још мање да буде ефикасан начин за проналажење решења за проблем. Кина ће наставити да даје све од себе да помогне Босни и Херцеговини да постигне дугорочни мир, стабилност и развој.

Из међународних кругова, па и Светске здравствене организације, стигле су критике на рачун кинеске политике постизања нулте стопе заразе ковидом 19 и потпуног сузбијања ове болести. На чему се заснива кинеска стратегија?

Циљ кинеске динамичне политике „нултог ковида” није да тежи постизању потпуног одсуства инфекције, већ да контролише епидемију у најкраћем могућем року, уз минималне друштвене трошкове, како бисмо ефикасно заштитили живот и здравље људи и омогућили нормалан наставак производње и рада, ефикасно осигурали безбедност и здравље више од 1,4 милијарде Кинеза и обезбедили одржив, здрав и стабилан развој привреде и друштва уз добре резултате превенције и контроле епидемије. На пример, кад је у јануару ове године избила епидемија у Тјенђину, била су потребна само четири и по сата да се тестирају десетине милиона људи и да се одређене области ставе у карантин. Захваљујући доследном примењивању динамичне политике „нултог ковида”, већина региона и људи у Кини одржава нормалну производњу и живот, а национална стопа заражавања и морталитета у Кини остаје на најнижем нивоу у свету. Према новом моделу кинеских и америчких научника, ако Кина одустане од строге политике „нултог ковида”, више од 1,5 милиона људи могло би да умре од ковида 19. Политика превенције и контроле кинеске владе може издржати тест историје, а мере превенције и контроле су научне и ефикасне. Кина је једна од најуспешнијих земаља у свету у том погледу. То је чињеница очигледна свима у међународној заједници. Верујем да Кина у потпуности има основу, услове и способност да постигне политику „нултог ковида”. Имамо и пуно поверење да ћемо победити и дати већи допринос глобалном јединству у тешкој борби против епидемије.

Како бисте са ове временске дистанце оценили држање Кине од почетка пандемије, као и улогу своје земље и уклањању глобалних економских последица ковида 19?

Током нешто више од две године, од како је избила епидемија ковида 19, Кина је увек на прво место стављала људе и њихове животе, спречавала да вирус корона поново уђе у земљу и изазове нове епидемије и спроводила динамичну политику „нултог ковида”. Кина је постигла велика стратешка достигнућа у суочавању с таласима епидемије, укључујући и талас епидемије омикрон соја. Истовремено је стала и уз људе широм света и извела највећу хитну хуманитарну операцију. До априла 2022. Кина је обезбедила стотине милијарди материјала против епидемије за 153 земље и 15 међународних организација, обезбедила 2,2 милијарде доза вакцина за више од 120 земаља и међународних организација, послала 37 медицинских, стручних тимова у 34 земље и поделила искуство у превенцији и контроли епидемије с више од 180 земаља и међународних организација. Кина је предузела практичне акције да усмери, уједини и унесе наду у глобалну сарадњу у борби против епидемије. Током протекле две године, међународна заједница је учинила снажне напоре да одговори на изазове епидемије и подстакне опоравак и развој светске економије. Кина је ефикасно координисала превенцију и контролу епидемије и економски развој, прво стабилизовала сопствени развој, стекла услове за даљи напредак и наставила да активно иницира сарадњу у борби против епидемије и пружа енергију економском опоравку других земаља и тиме доприноси опоравку светске економије. Међутим, неуједначен опоравак погоршао је неједнакост у свету, а јаз између Севера и Југа наставио је да се продубљује. Председник Си Ђинпинг изнео је Иницијативу за глобални развој, стављајући акценат на тежње земаља у развоју кад је реч о убрзавању опоравка након епидемије и позвао међународну заједницу да посвети више пажње питањима развоја, ојача међународну развојну сарадњу и убрза имплементацију Агенде УН до 2030. за одрживи развој. Тренутно је више од 100 земаља подржало иницијативу, а више од 50 држава придружило се „групи пријатеља Иницијативе за глобални развој”, коју је Кина основала на платформи Уједињених нација.

Конгресмен САД Мајкл Макол оптужио је кинеску делегацију на Светском економском форуму у Давосу да није аплаудирала украјинском председнику Володимиру Зеленском, као и да је после његовог говора напустила салу. Шта се заправо догодило?

Након што се поменута вест проширила интернетом, кинеска делегација која је присуствовала Светском економском форуму у Давосу одмах је разјаснила да та „вест” у потпуности не одговара чињеницама. Током говора председника Володимира Зеленског кинеска делегација је била на састанку с директором Међународне енергетске агенције, господином Фатихом Биролом. Си-Ен-Ен се касније извинио. Јасно је да је у поменутом извештају дошло до потпуног извртања чињеница. Такав поступак је оличење неких западних политичара и медија који већ дуже време шире лажне информације о Кини. Основна сврха је да се наруши углед Кине и преувелича „кинеска претња”. Такви поступци неће решити никакве проблеме, већ ће одвести свет у опасан понор.

Недавно је у Јапану одржан састанак групе Квад (САД, Јапан, Аустралија и Индија), која се доживљава као противтежа Кини у индопацифичком региону. Како Пекинг оцењује нове појачане активности Вашингтона у свом суседству?

Као и друге земље у региону, Кина поздравља иницијативе које доприносе јачању регионалне сарадње, али се противи покушајима стварања подела и конфронтација. Кључ успеха у азијско-пацифичком региону је сарадња у којој сви добијају, а не конфронтација и игра нулте суме. Азијско-пацифички регион је пример мирољубивог развоја и не би требало да постане геополитичка партија шаха. Америчка страна се придржава хладноратовског менталитета, формира „мале одабране групе” војних савеза и економског „раздвајања” и подстиче поделе и конфронтације. Њихове акције нису популарне у азијско-пацифичком региону, а камоли успешне. Свака иницијатива која је истински погодна за регионални развој треба да буде у складу с принципима отворености, инклузивности, међусобне користи и заједнички плодоносних резултата, а не вештачких баријера, зидова, поделе и конфронтације. Ово је такође заједнички захтев земаља у региону. Кина је вољна да сарађује са земљама у региону како бисмо заједно практиковали прави мултилатерализам, заједно изградили отворену регионалну економију и прелеп заједнички дом у азијско-пацифичком региону.

Тајванско питање званично није било на дневном реду квадрилатералне групе, али је председник САД Џозеф Бајден из Јапана најавио да ће Америка одговорити војно ако Кина нападне Тајван и да би био спреман да користи силу. Постоји ли опасност од глобалног сукоба?

Тајван је од давнина део Кине. Већ у 12. веку кинеска влада је на Тајвану успоставила административну јурисдикцију. Пре 360 година генерал Џенг Ченггунг је од холандских колонијалиста повратио Тајван и постао херој кинеске нације. Шефови држава Кине, Америке и Енглеске су 1943. године усвојили „Декларацију из Каира”, која јасно прописује да кинеска територија коју је Јапан присвојио, као Тајван и острва Пенгху, треба да буду враћена Кини. Грађански рат у Кини пре више од 70 година довео је до раздвајања две стране мореуза, али односи између Кинеза са обе стране мореуза никада нису прекинути јер крв није вода. Економске интеграције и повезивање културног наслеђа људи са обе стране Тајванског мореуза који деле исто порекло и културу неминовни су. На свету постоји само једна Кина, Тајван је део Кине, а Влада Народне Републике Кине је једина легитимна влада која представља целу Кину. Ово је и консензус међународне заједнице и политичка посвећеност САД Кини. Слање погрешних сигнала сепаратистичким снагама за „независност Тајвана” нанеће озбиљну штету миру у Тајванском мореузу. Поједине земље искривљују чињенице и истину, игноришу историјску позадину релевантних питања, озбиљно нарушавају територијални суверенитет Кине и крше међународно право и основне норме међународних односа. Њихове акције су права претња регионалном миру и стабилности.

На који начин могу да се чувају мир и стабилност?

Кина је увек била градитељ светског мира, доприносила глобалном развоју и бранила међународни поредак. Кина је спремна да ради са свим мирољубивим и развојно оријентисаним земљама у свету на јачању јединства и сарадње, како би се заједнички суочавали са изазовима и подстицали имплементацију Иницијативе за глобални развој и Иницијативе за глобалну безбедност и изградњу Заједнице за заједничку будућност човечанства. Такође, никада нећемо дозволити било коме да се меша у унутрашње ствари Кине, да оштети интересе Кине или наруши углед Кине. Бранићемо сопствени суверенитет, безбедност и развојне интересе и радити на одржавању мира, стабилности и трајног просперитета у азијско-пацифичком региону.

На састанку Квада председник Бајден је још једном оштро осудио Русију због дејстава у Украјини и затражио да се уложе већи напори у заустављању Москве. Какав је ваш став према тако одлучним позивима САД азијским земљама да се прикључе санкцијама и осудама Запада на рачун Руске Федерације?

Испорука оружја не може донети мир Украјини, док санкције и притисци не могу да реше европску безбедносну дилему. Кина је увек одлучивала о сопственој позицији и политици у зависности од саме ситуације. Увек смо се противили једностраним санкцијама против других земаља које су ван оквира међународног права и мандата Уједињених нација, наоружању међународне економске и финансијске сарадње и принуди других земаља да изаберу страну. Санкције нису ефикасно средство за решавање проблема. Напротив, оне ће убрзати „преливање” украјинске кризе и донети нове сложене проблеме. Надамо се да ће све стране учинити више на подстицању и унапређењу мировних преговора и отварању простора за политичко решење. А када се баве питањем Украјине и односима с Русијом, релевантне земље не смеју ни на који начин да оштете легитимне интересе Кине.

Како коментаришете недавну изјаву државног секретара САД Ентонија Блинкена да Кина представља већи изазов светском поретку од Русије и да у супротстављању Пекингу треба оформити широку коалицију?

Америчка страна потпуно меша право и неправо када Кину назива „најозбиљнијим дугорочним изазовом за међународни поредак”. Кина је била, јесте и остаће бранилац међународног поретка. Ми подржавамо међународни систем са УН на челу, међународни поредак заснован на међународном праву и основне норме које регулишу међународне односе засноване на циљевима и принципима Повеље УН. „Међународни поредак заснован на правилима” који се помиње заправо је „међународни поредак САД заснован на правилима”, хегемонистички поредак по коме Америка доминира светом са својим „кућним” правилима. САД немају никаквог поштовања према међународном поретку заснованом на Повељи УН и међународном праву. Кроз своју историју дугу више од два века земља је само 16 година била без ратовања. То је највећи извор поремећаја који угрожава међународни мир и стабилност и највећи дестабилизујући елемент у међународном поретку. Као што је амерички писац Вилијам Блум истакао у својој књизи „Најсмртоноснији извоз Америке: демократија”, од краја Другог светског рата САД су покушале да свргну више од 50 страних влада и грубо су се мешале у демократске изборе у најмање 30 земаља. У очима САД међународна правила морају бити подређена и служити њиховим интересима и хегемонији. Када се деси да су међународна правила у складу са интересима САД, она се наводе као ауторитет. Иначе се једноставно игноришу. Ово је највећи извор нестабилности у међународном поретку. У данашњем свету све земље деле заједничку будућност и њихови интереси су уско испреплетени. Америчка сензационализација такозване кинеске претње не може да реши њене проблеме, већ ће само одвести свет у опасан понор. Кина ће увек бити солидарна са свим мирољубивим државама и земљама које теже правди под заставом УН, подржавати прави мултилатерализам и с поверењем, мудрошћу и снагом континуирано доприносити општем просперитету и заједничком напретку човечанства.

Кину је недавно посетила висока комесарка УН за људска права Мишел Башеле, а међу главним разлозима за њен долазак наведено је питање статуса Ујгура. Какви су закључци те посете и поруке највиших кинеских званичника?

На позив кинеске владе госпођа Мишел Башеле, високи комесар Уједињених нација за људска права, боравила је у посети Кини од 23. до 28. маја. Ова посета је имала за циљ унапређење разумевања, јачање сарадње и појашњење и сагледавање суштине ствари. Током посете госпођа Башеле је посетила Гуангџоу и Синђанг. Састанци и разговори, дискусије и размена, теренске посете и други видови размене помогли су госпођи Башеле да свеобухватно продуби своје разумевање и упозна кинески пут развоја људских права, као и да лично доживи прави Синђанг са социјалном сигурношћу и стабилношћу, одрживим развојем и људима који живе и раде у миру и задовољству. Већ неко време, под паролом „људских права”, поједине западне земље и антикинеске снаге измишљају сензационалистичке вести и лажи које нису виђене век уназад о такозваним питањима у вези са Синђангом, а које би служиле њиховом политичком циљу, „контролисању Кине помоћу питања Синђанга”. У ствари, питање Синђанга уопште није питање људских права, већ главно питање очувања националног суверенитета, безбедности и територијалног интегритета. Пре неколико година тероризам и верски екстремизам погодили су Синђанг.

Како је Кина одговорила?

Сузбили смо насилне терористичке активности у складу са законом, заштитили животе и имовину људи и ефективно заштитили људска права становника свих етничких група у Синђангу, што је најбоље објашњење за изузетне резултате постигнуте у борби против тероризма и екстремизма у Синђангу. Може се рећи да страх од насиља највише штети, док антитерористичка деполаризација пружа највећу заштиту људских права народа свих етничких група у Синђангу. Верујем да странци из разних сфера друштвеног живота који су посетили Синђанг, баш као и стручњаци, могу да извуку објективне и праведне закључке. Нема најбоље заштите људских права, само боље. Кина ће наставити да непоколебљиво следи пут развоја људских права у складу са сопственим националним условима, промовише заједничке вредности као што су мир, развој, правичност, правда, демократија и слобода за цело човечанство, да на темељима једнакости и међусобног поштовања активно спроводи међународну размену у области људских права и сарадњу са свим странама, као и с Канцеларијом високог комесара Уједињених нација за људска права, да интензивно учествује у глобалном управљању ради заштите људских права и заједнички подстиче здрав глобални развој на пољу људских права и промовише изградњу Заједнице за заједничку будућност човечанства.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

alex
sila sa istoka. 500 godina dominacije zapada se zavrsava
ravnopravnost
I Zapad ima pravo da primi onoga ko njima odgovara!
Zoran
naravno, ukoliko smo suverena zemlja...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.