Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: TIEN IŠU, otpravnik poslova Ambasade Kine u Beogradu

Srbija ima pravo da sama bira partnere

Isporuka oružja ne može doneti mir Ukrajini, dok sankcije i pritisci ne mogu da reše evropsku bezbednosnu dilemu.
Тиен Ишу (фотографије Амбасада Кине у Београду)

Od izbijanja epidemije virusa korona nijedan veći projekat u okviru saradnje Kine i Srbije nije prekidan. Deonica od Beograda do Novog Sada pruge Beograd–Budimpešta i deonica auto-puta B-4 obilaznice oko Beograda otvorene su za saobraćaj, a brojni novi projekti, kao što su izgradnja auto-puta Novi Sad – Ruma, izgradnja beogradskog metroa i projekat izgradnje kanalizacione mreže u mnogim gradovima, jedan za drugim uspešno napreduju, ističe u intervjuu za „Politiku” otpravnik poslova Ambasade Kine u Beogradu Tien Išu.

– Uprkos uticajima epidemije, saradnja Kine i Srbije je napredovala – navodi Tien Išu na pitanje očekuje li uspešan nastavak saradnje i konstataciju da ni narušavanje globalnih odnosa, ni pandemija nisu umanjili saradnju Srbije i Kine i razvoj kineskih projekata.

Ističe da „situacija između Rusije i Ukrajine trenutno ima veliki uticaj na globalnu ekonomiju i trgovinu, finansije, energetiku, hranu, industrijski lanac i lanac snabdevanja, što može imati određeni uticaj na projekte u okviru saradnje Kine i Srbije”. „Blisko ćemo komunicirati i koordinirati sa srpskom stranom i nastojati da umanjimo mogući uticaj na minimum. Uvereni smo da dve strane mogu zajedno da rade na obezbeđivanju zdravog i stabilnog razvoja saradnje Kine i Srbije i da nastave da daju pozitivan doprinos unapređenju ekonomskog i društvenog razvoja dveju zemalja”, naglašava otpravnik poslova ambasade Kine.

Kako biste ocenili izjavu američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila u intervjuu za „Politiku”, koji je, govoreći o saradnji i projektima s Kinom, rekao da je to „vrlo složena priča, kad je reč o tome kako Kina sklapa ugovore, kako realizuje gradnju, da li zemlja domaćin dobija ono što plaća, a bilo je problema u Africi i svuda u svetu”, kao i da misli „da Srbija na to treba da obraća pažnju, što i čini”?

Kina nikada nije postavljala nikakve političke uslove za saradnju s drugim zemljama u svetu i nikada nije nešto nametala drugima. U okviru inicijative „Pojas i put” Kina i druge strane su stalno promovisale saradnju u različitim oblastima u skladu s principom „zajedničkih konsultacija, zajedničke izgradnje i deljenja”, i dale pozitivan doprinos pomoći zemljama u razvoju u izgradnji infrastrukture i promovisanju zajedničkog globalnog razvoja. Uprkos uticaju epidemije i drugih faktora, zajednička izgradnja u okviru inicijative „Pojas i put” zadržala je dobar zamajac, pružajući snažnu pokretačku snagu za ekonomski oporavak svih zemalja. Svaki narod ima pravo da nezavisno bira svoj put razvoja. Pojedinci ne treba i nemaju pravo da zbog svojih sebičnih interesa diskredituju tuđu saradnju. Srbija ima pravo da sama bira svoje partnere. Očigledno je da je saradnja Kine i Srbije zasnovana na uzajamnom poštovanju, obostranoj koristi i zajedničkim plodonosnim rezultatima i da su projekti saradnje Kine i Srbije doneli blagostanje srpskom i kineskom narodu i doprineli razvoju i revitalizaciji dveju zemalja. Rudnik „Ciđin” u Boru i železara HBIS u Smederevu su 2021. godine rangirani kao prvo i drugo najveće izvozno preduzeće u Srbiji. Kina je drugi najveći trgovinski partner Srbije. Sve više Srba učestvuje i ima koristi od saradnje Kine i Srbije, a saradnja ove dve zemlje daje sve veći doprinos ekonomskom i društvenom razvoju Srbije i Kine. Mali broj ljudi sa skrivenim motivima je u više navrata širio laži kako bi klevetao i diskreditovao saradnju Kine i Srbije i nacionalni razvoj Srbije. Saradnja Kine i Srbije je u skladu sa željama dva naroda i verujemo da takav pokušaj neće uspeti.

Može li Srbija da računa na nepromenjen stav Kine kada je reč o Kosovu i Metohiji i nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Prištine, ali i na podršku u očuvanju odredaba Dejtonskog sporazuma povodom statusa Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine?

Stav Kine prema ova dva pitanja je uvek bio dosledan i jasan. Kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, poštujemo suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, razumemo opravdanu zabrinutost Srbije u pogledu Kosova i Metohije, uključujući i zabrinutost zbog bezbednosti, legitimnih prava i interesa Srba s Kosova, poštujemo Srbiju zbog pozitivnih napora u pronalaženju političkog rešenja za pitanje Kosova i Metohije. Podržavamo obe strane da zajednički rade na pronalaženju obostrano prihvatljivog rešenja putem pravog dijaloga i konsultacija u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Kina bi želela da ohrabri obe strane da nastave dijalog uz pomoć EU. Rezultati pregovora koje su dve strane već postigle treba da se u potpunosti poštuju i primenjuju. Kada je reč o Bosni i Hercegovini, poštujemo suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, poštujemo izbor naroda Bosne i Hercegovine za budućnost svoje zemlje i ohrabrujemo sve strane u Bosni i Hercegovini da aktivno učestvuju u konstruktivnom dijalogu i saradnji radi postizanja nacionalnog pomirenja. Međunarodna zajednica treba da, u skladu s razvojem situacije, na pravičan, uravnotežen i razborit način pruži konstruktivnu pomoć tako da zadovolji istinske potrebe ljudi u Bosni i Hercegovini. Biranjem strane spoljne sile neće pomoći u pomirenju razlika i neslaganja u vezi s etničkim grupama u Bosni i Hercegovini. Samovoljno uvođenje jednostranih sankcija koje nemaju osnovu u međunarodnom pravu takođe može pojačati tenzije i dodatno zakomplikovati ionako tešku situaciju, a još manje da bude efikasan način za pronalaženje rešenja za problem. Kina će nastaviti da daje sve od sebe da pomogne Bosni i Hercegovini da postigne dugoročni mir, stabilnost i razvoj.

Iz međunarodnih krugova, pa i Svetske zdravstvene organizacije, stigle su kritike na račun kineske politike postizanja nulte stope zaraze kovidom 19 i potpunog suzbijanja ove bolesti. Na čemu se zasniva kineska strategija?

Cilj kineske dinamične politike „nultog kovida” nije da teži postizanju potpunog odsustva infekcije, već da kontroliše epidemiju u najkraćem mogućem roku, uz minimalne društvene troškove, kako bismo efikasno zaštitili život i zdravlje ljudi i omogućili normalan nastavak proizvodnje i rada, efikasno osigurali bezbednost i zdravlje više od 1,4 milijarde Kineza i obezbedili održiv, zdrav i stabilan razvoj privrede i društva uz dobre rezultate prevencije i kontrole epidemije. Na primer, kad je u januaru ove godine izbila epidemija u Tjenđinu, bila su potrebna samo četiri i po sata da se testiraju desetine miliona ljudi i da se određene oblasti stave u karantin. Zahvaljujući doslednom primenjivanju dinamične politike „nultog kovida”, većina regiona i ljudi u Kini održava normalnu proizvodnju i život, a nacionalna stopa zaražavanja i mortaliteta u Kini ostaje na najnižem nivou u svetu. Prema novom modelu kineskih i američkih naučnika, ako Kina odustane od stroge politike „nultog kovida”, više od 1,5 miliona ljudi moglo bi da umre od kovida 19. Politika prevencije i kontrole kineske vlade može izdržati test istorije, a mere prevencije i kontrole su naučne i efikasne. Kina je jedna od najuspešnijih zemalja u svetu u tom pogledu. To je činjenica očigledna svima u međunarodnoj zajednici. Verujem da Kina u potpunosti ima osnovu, uslove i sposobnost da postigne politiku „nultog kovida”. Imamo i puno poverenje da ćemo pobediti i dati veći doprinos globalnom jedinstvu u teškoj borbi protiv epidemije.

Kako biste sa ove vremenske distance ocenili držanje Kine od početka pandemije, kao i ulogu svoje zemlje i uklanjanju globalnih ekonomskih posledica kovida 19?

Tokom nešto više od dve godine, od kako je izbila epidemija kovida 19, Kina je uvek na prvo mesto stavljala ljude i njihove živote, sprečavala da virus korona ponovo uđe u zemlju i izazove nove epidemije i sprovodila dinamičnu politiku „nultog kovida”. Kina je postigla velika strateška dostignuća u suočavanju s talasima epidemije, uključujući i talas epidemije omikron soja. Istovremeno je stala i uz ljude širom sveta i izvela najveću hitnu humanitarnu operaciju. Do aprila 2022. Kina je obezbedila stotine milijardi materijala protiv epidemije za 153 zemlje i 15 međunarodnih organizacija, obezbedila 2,2 milijarde doza vakcina za više od 120 zemalja i međunarodnih organizacija, poslala 37 medicinskih, stručnih timova u 34 zemlje i podelila iskustvo u prevenciji i kontroli epidemije s više od 180 zemalja i međunarodnih organizacija. Kina je preduzela praktične akcije da usmeri, ujedini i unese nadu u globalnu saradnju u borbi protiv epidemije. Tokom protekle dve godine, međunarodna zajednica je učinila snažne napore da odgovori na izazove epidemije i podstakne oporavak i razvoj svetske ekonomije. Kina je efikasno koordinisala prevenciju i kontrolu epidemije i ekonomski razvoj, prvo stabilizovala sopstveni razvoj, stekla uslove za dalji napredak i nastavila da aktivno inicira saradnju u borbi protiv epidemije i pruža energiju ekonomskom oporavku drugih zemalja i time doprinosi oporavku svetske ekonomije. Međutim, neujednačen oporavak pogoršao je nejednakost u svetu, a jaz između Severa i Juga nastavio je da se produbljuje. Predsednik Si Đinping izneo je Inicijativu za globalni razvoj, stavljajući akcenat na težnje zemalja u razvoju kad je reč o ubrzavanju oporavka nakon epidemije i pozvao međunarodnu zajednicu da posveti više pažnje pitanjima razvoja, ojača međunarodnu razvojnu saradnju i ubrza implementaciju Agende UN do 2030. za održivi razvoj. Trenutno je više od 100 zemalja podržalo inicijativu, a više od 50 država pridružilo se „grupi prijatelja Inicijative za globalni razvoj”, koju je Kina osnovala na platformi Ujedinjenih nacija.

Kongresmen SAD Majkl Makol optužio je kinesku delegaciju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da nije aplaudirala ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, kao i da je posle njegovog govora napustila salu. Šta se zapravo dogodilo?

Nakon što se pomenuta vest proširila internetom, kineska delegacija koja je prisustvovala Svetskom ekonomskom forumu u Davosu odmah je razjasnila da ta „vest” u potpunosti ne odgovara činjenicama. Tokom govora predsednika Volodimira Zelenskog kineska delegacija je bila na sastanku s direktorom Međunarodne energetske agencije, gospodinom Fatihom Birolom. Si-En-En se kasnije izvinio. Jasno je da je u pomenutom izveštaju došlo do potpunog izvrtanja činjenica. Takav postupak je oličenje nekih zapadnih političara i medija koji već duže vreme šire lažne informacije o Kini. Osnovna svrha je da se naruši ugled Kine i preuveliča „kineska pretnja”. Takvi postupci neće rešiti nikakve probleme, već će odvesti svet u opasan ponor.

Nedavno je u Japanu održan sastanak grupe Kvad (SAD, Japan, Australija i Indija), koja se doživljava kao protivteža Kini u indopacifičkom regionu. Kako Peking ocenjuje nove pojačane aktivnosti Vašingtona u svom susedstvu?

Kao i druge zemlje u regionu, Kina pozdravlja inicijative koje doprinose jačanju regionalne saradnje, ali se protivi pokušajima stvaranja podela i konfrontacija. Ključ uspeha u azijsko-pacifičkom regionu je saradnja u kojoj svi dobijaju, a ne konfrontacija i igra nulte sume. Azijsko-pacifički region je primer miroljubivog razvoja i ne bi trebalo da postane geopolitička partija šaha. Američka strana se pridržava hladnoratovskog mentaliteta, formira „male odabrane grupe” vojnih saveza i ekonomskog „razdvajanja” i podstiče podele i konfrontacije. Njihove akcije nisu popularne u azijsko-pacifičkom regionu, a kamoli uspešne. Svaka inicijativa koja je istinski pogodna za regionalni razvoj treba da bude u skladu s principima otvorenosti, inkluzivnosti, međusobne koristi i zajednički plodonosnih rezultata, a ne veštačkih barijera, zidova, podele i konfrontacije. Ovo je takođe zajednički zahtev zemalja u regionu. Kina je voljna da sarađuje sa zemljama u regionu kako bismo zajedno praktikovali pravi multilateralizam, zajedno izgradili otvorenu regionalnu ekonomiju i prelep zajednički dom u azijsko-pacifičkom regionu.

Tajvansko pitanje zvanično nije bilo na dnevnom redu kvadrilateralne grupe, ali je predsednik SAD Džozef Bajden iz Japana najavio da će Amerika odgovoriti vojno ako Kina napadne Tajvan i da bi bio spreman da koristi silu. Postoji li opasnost od globalnog sukoba?

Tajvan je od davnina deo Kine. Već u 12. veku kineska vlada je na Tajvanu uspostavila administrativnu jurisdikciju. Pre 360 godina general Dženg Čenggung je od holandskih kolonijalista povratio Tajvan i postao heroj kineske nacije. Šefovi država Kine, Amerike i Engleske su 1943. godine usvojili „Deklaraciju iz Kaira”, koja jasno propisuje da kineska teritorija koju je Japan prisvojio, kao Tajvan i ostrva Penghu, treba da budu vraćena Kini. Građanski rat u Kini pre više od 70 godina doveo je do razdvajanja dve strane moreuza, ali odnosi između Kineza sa obe strane moreuza nikada nisu prekinuti jer krv nije voda. Ekonomske integracije i povezivanje kulturnog nasleđa ljudi sa obe strane Tajvanskog moreuza koji dele isto poreklo i kulturu neminovni su. Na svetu postoji samo jedna Kina, Tajvan je deo Kine, a Vlada Narodne Republike Kine je jedina legitimna vlada koja predstavlja celu Kinu. Ovo je i konsenzus međunarodne zajednice i politička posvećenost SAD Kini. Slanje pogrešnih signala separatističkim snagama za „nezavisnost Tajvana” naneće ozbiljnu štetu miru u Tajvanskom moreuzu. Pojedine zemlje iskrivljuju činjenice i istinu, ignorišu istorijsku pozadinu relevantnih pitanja, ozbiljno narušavaju teritorijalni suverenitet Kine i krše međunarodno pravo i osnovne norme međunarodnih odnosa. Njihove akcije su prava pretnja regionalnom miru i stabilnosti.

Na koji način mogu da se čuvaju mir i stabilnost?

Kina je uvek bila graditelj svetskog mira, doprinosila globalnom razvoju i branila međunarodni poredak. Kina je spremna da radi sa svim miroljubivim i razvojno orijentisanim zemljama u svetu na jačanju jedinstva i saradnje, kako bi se zajednički suočavali sa izazovima i podsticali implementaciju Inicijative za globalni razvoj i Inicijative za globalnu bezbednost i izgradnju Zajednice za zajedničku budućnost čovečanstva. Takođe, nikada nećemo dozvoliti bilo kome da se meša u unutrašnje stvari Kine, da ošteti interese Kine ili naruši ugled Kine. Branićemo sopstveni suverenitet, bezbednost i razvojne interese i raditi na održavanju mira, stabilnosti i trajnog prosperiteta u azijsko-pacifičkom regionu.

Na sastanku Kvada predsednik Bajden je još jednom oštro osudio Rusiju zbog dejstava u Ukrajini i zatražio da se ulože veći napori u zaustavljanju Moskve. Kakav je vaš stav prema tako odlučnim pozivima SAD azijskim zemljama da se priključe sankcijama i osudama Zapada na račun Ruske Federacije?

Isporuka oružja ne može doneti mir Ukrajini, dok sankcije i pritisci ne mogu da reše evropsku bezbednosnu dilemu. Kina je uvek odlučivala o sopstvenoj poziciji i politici u zavisnosti od same situacije. Uvek smo se protivili jednostranim sankcijama protiv drugih zemalja koje su van okvira međunarodnog prava i mandata Ujedinjenih nacija, naoružanju međunarodne ekonomske i finansijske saradnje i prinudi drugih zemalja da izaberu stranu. Sankcije nisu efikasno sredstvo za rešavanje problema. Naprotiv, one će ubrzati „prelivanje” ukrajinske krize i doneti nove složene probleme. Nadamo se da će sve strane učiniti više na podsticanju i unapređenju mirovnih pregovora i otvaranju prostora za političko rešenje. A kada se bave pitanjem Ukrajine i odnosima s Rusijom, relevantne zemlje ne smeju ni na koji način da oštete legitimne interese Kine.

Kako komentarišete nedavnu izjavu državnog sekretara SAD Entonija Blinkena da Kina predstavlja veći izazov svetskom poretku od Rusije i da u suprotstavljanju Pekingu treba oformiti široku koaliciju?

Američka strana potpuno meša pravo i nepravo kada Kinu naziva „najozbiljnijim dugoročnim izazovom za međunarodni poredak”. Kina je bila, jeste i ostaće branilac međunarodnog poretka. Mi podržavamo međunarodni sistem sa UN na čelu, međunarodni poredak zasnovan na međunarodnom pravu i osnovne norme koje regulišu međunarodne odnose zasnovane na ciljevima i principima Povelje UN. „Međunarodni poredak zasnovan na pravilima” koji se pominje zapravo je „međunarodni poredak SAD zasnovan na pravilima”, hegemonistički poredak po kome Amerika dominira svetom sa svojim „kućnim” pravilima. SAD nemaju nikakvog poštovanja prema međunarodnom poretku zasnovanom na Povelji UN i međunarodnom pravu. Kroz svoju istoriju dugu više od dva veka zemlja je samo 16 godina bila bez ratovanja. To je najveći izvor poremećaja koji ugrožava međunarodni mir i stabilnost i najveći destabilizujući element u međunarodnom poretku. Kao što je američki pisac Vilijam Blum istakao u svojoj knjizi „Najsmrtonosniji izvoz Amerike: demokratija”, od kraja Drugog svetskog rata SAD su pokušale da svrgnu više od 50 stranih vlada i grubo su se mešale u demokratske izbore u najmanje 30 zemalja. U očima SAD međunarodna pravila moraju biti podređena i služiti njihovim interesima i hegemoniji. Kada se desi da su međunarodna pravila u skladu sa interesima SAD, ona se navode kao autoritet. Inače se jednostavno ignorišu. Ovo je najveći izvor nestabilnosti u međunarodnom poretku. U današnjem svetu sve zemlje dele zajedničku budućnost i njihovi interesi su usko isprepleteni. Američka senzacionalizacija takozvane kineske pretnje ne može da reši njene probleme, već će samo odvesti svet u opasan ponor. Kina će uvek biti solidarna sa svim miroljubivim državama i zemljama koje teže pravdi pod zastavom UN, podržavati pravi multilateralizam i s poverenjem, mudrošću i snagom kontinuirano doprinositi opštem prosperitetu i zajedničkom napretku čovečanstva.

Kinu je nedavno posetila visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašele, a među glavnim razlozima za njen dolazak navedeno je pitanje statusa Ujgura. Kakvi su zaključci te posete i poruke najviših kineskih zvaničnika?

Na poziv kineske vlade gospođa Mišel Bašele, visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava, boravila je u poseti Kini od 23. do 28. maja. Ova poseta je imala za cilj unapređenje razumevanja, jačanje saradnje i pojašnjenje i sagledavanje suštine stvari. Tokom posete gospođa Bašele je posetila Guangdžou i Sinđang. Sastanci i razgovori, diskusije i razmena, terenske posete i drugi vidovi razmene pomogli su gospođi Bašele da sveobuhvatno produbi svoje razumevanje i upozna kineski put razvoja ljudskih prava, kao i da lično doživi pravi Sinđang sa socijalnom sigurnošću i stabilnošću, održivim razvojem i ljudima koji žive i rade u miru i zadovoljstvu. Već neko vreme, pod parolom „ljudskih prava”, pojedine zapadne zemlje i antikineske snage izmišljaju senzacionalističke vesti i laži koje nisu viđene vek unazad o takozvanim pitanjima u vezi sa Sinđangom, a koje bi služile njihovom političkom cilju, „kontrolisanju Kine pomoću pitanja Sinđanga”. U stvari, pitanje Sinđanga uopšte nije pitanje ljudskih prava, već glavno pitanje očuvanja nacionalnog suvereniteta, bezbednosti i teritorijalnog integriteta. Pre nekoliko godina terorizam i verski ekstremizam pogodili su Sinđang.

Kako je Kina odgovorila?

Suzbili smo nasilne terorističke aktivnosti u skladu sa zakonom, zaštitili živote i imovinu ljudi i efektivno zaštitili ljudska prava stanovnika svih etničkih grupa u Sinđangu, što je najbolje objašnjenje za izuzetne rezultate postignute u borbi protiv terorizma i ekstremizma u Sinđangu. Može se reći da strah od nasilja najviše šteti, dok antiteroristička depolarizacija pruža najveću zaštitu ljudskih prava naroda svih etničkih grupa u Sinđangu. Verujem da stranci iz raznih sfera društvenog života koji su posetili Sinđang, baš kao i stručnjaci, mogu da izvuku objektivne i pravedne zaključke. Nema najbolje zaštite ljudskih prava, samo bolje. Kina će nastaviti da nepokolebljivo sledi put razvoja ljudskih prava u skladu sa sopstvenim nacionalnim uslovima, promoviše zajedničke vrednosti kao što su mir, razvoj, pravičnost, pravda, demokratija i sloboda za celo čovečanstvo, da na temeljima jednakosti i međusobnog poštovanja aktivno sprovodi međunarodnu razmenu u oblasti ljudskih prava i saradnju sa svim stranama, kao i s Kancelarijom visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava, da intenzivno učestvuje u globalnom upravljanju radi zaštite ljudskih prava i zajednički podstiče zdrav globalni razvoj na polju ljudskih prava i promoviše izgradnju Zajednice za zajedničku budućnost čovečanstva.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

alex
sila sa istoka. 500 godina dominacije zapada se zavrsava
ravnopravnost
I Zapad ima pravo da primi onoga ko njima odgovara!
Zoran
naravno, ukoliko smo suverena zemlja...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.