Амбасадори и међународно право

Ауторским текстом који је „Политика” објавила 3. јуна амбасадори Уједињеног Краљевства, Канаде, Пољске и Норвешке „расветљавају нам хоризонте” над ратом који се води у Украјини, а пре неки дан је то учинио и амбасадор САД.

Сложио бих се с чињеницом да и у овом рату, као и у свим ратовима, страдају хиљаде људи, гину деца, жене, старци, цивили, а непрегледне колоне избеглица напуштају своје домове. Градови и насеља претварају се у рушевине, нестају болнице, школе, богомоље, библиотеке... Све то је праћено и ратним злочинима, канцерогеним ткивом које рађа сваки рат, па и овај у Украјини. Притом су чињенице прилично тврдоглаве – починиоци ратних злочина нису само на једној страни. Не чине их у Украјини само руске снаге, има мноштво доказа да се тај канцер запатио и код Украјинаца. Право и правда могу бити дволични, имати два аршина, само кад их диктира сила. Утврђено је то и у ратовима којима је разбијена Југославија, као и у НАТО агресији на Србију 1999. године.

Господа амбасадори кажу: „Међународно правно гледиште је јасно: Повеља УН: чланице се обавезују да ће се уздржавати од примене или претње применом силе против територијалног интегритета или политичке независности било које земље”. А неколико реченица даље тврде да је „међународно право прекршено не само нападом, већ и самим понашањем Русије током рата”.

Господо, овај члан УН, који с правом наводите као камен темељац међународног права, важи ли он и за Србију? Нисам чуо и ни у једним новинама нисам прочитао да сте се огласили тврдећи да је међународно право погажено када је НАТО бомбардовао Србију. Те бомбе су падале и на наше болнице, на улице наших градова, на зграду РТС-а и раднике у њој, на трогодишњу Милицу Ракић, на воз са цивилима и Варварински мост на којем је страдала и ученица Математичке гимназије Сања Миленковић. Све то је пропаганда агресорских земаља умотала у безлични чаршав на којем је писало „колатерална штета”.

И сад хоћете да нас убедите да је рушење болница, школа и градова у Украјини ратни злочин и кршење међународног права од стране Русије, а да су бомбе којима је 19 најмоћнијих, тзв. западних земаља, засипало нашу земљу доносиле демократију и поштовање људских права, а узгред нам отеле Косово и Метохију. Хоћете да поверујемо како ће „истинска правда” сутра судити Путину, као што је јуче судила Слободану Милошевићу и српским генералима који су бранили своју земљу. Кували смо се, не тако давно, и ми у казану такве „правде” под којим су ватру ложили Весли Кларк, Бил Клинтон и Тони Блер, а касније и Хашки трибунал. За Путина је тај казан мали, а тешко је већи направити.

Др Димитрије Стојшић,
Сремска Митровица