Европа против уласка Турске у ЕУ

Најновији извештај Европског парламента потврдио је да се Турска удаљава од демократских реформи и да последњих година назадује. Посланици тог тела се противе наставку приступних преговора с Анкаром, док у турској влади одбацују те оцене као нетачне и истичу да је и даље њен стратешки циљ пуноправно чланство у ЕУ.

„Анкара у последње време назадује у приступним преговорима са ЕУ”, истичу у Европском парламенту, који је недавно разматрао најновији извештај о Турској. У Стразбуру су забринути због све дубљег јаза између Турске и уније и недостатка политичке воље у Анкари за спровођење неопходних реформи и решавање веома озбиљних проблема у владавини права и кршењу људских слобода. Све то неповољно утиче на процес приближавања Анкаре и Брисела, наводи се у резолуцији за коју је гласало 448 посланика, 67 је било против, а 107 уздржано.

У Министарству иностраних послова у Анкари одбацују те „неутемељене оцене”, које су препуне нетачних података и предрасуда. „То није изненађење од Европског парламента, који је изгубио кредибилитет у очима Турака јер толерише терористичке групе и шири њихову пропаганду. Овај извештај штети угледу ЕП”, сматрају у Министарству спољних послова у Анкари, у ком су очекивали да Стразбур подстакне приступне преговоре, као и дијалог о визној либерализацији и царинским реформама, а не да „измишља аргументе против Турске”.

Турска је почела приступне преговоре крајем 2005. године, али они су још на самом почетку. Досад је завршена расправа само о једном поглављу. У последњих пет година они су на леду. У Стразбуру и Бриселу упорно тврде да влада у Анкари, под изговором борбе против тероризма, прогони политичке противнике и поједине опозиционе странке, као и борце за људска права. То се посебно односи на Народну демократску партију (ХДП), трећу по снази у парламенту, за коју већином гласају Курди. Против ње је покренут кривични поступак за затварање под оптужбом да „подржава и пропагира тероризам забрањене Радничке странке Курдистана”, која се бори за већа права тог народа.

Бивши лидер ХДП Селахатин Демирташ годинама се налази у затвору и могао би да буде осуђен на 142 године робије ако се докаже његова кривица за сва кривична дела која му се приписују.

„Сада се још четири хиљаде чланова те странке налази иза решетака”, тврди се у извештају Европског парламента, који осуђује такве поступке власти у Анкари.

Европски суд за људска права у Стразбуру је више пута тражио од Турске да ослободи Демирташа, као и борца за људска права добротвора Османа Кавалу.

Односи ЕУ и Турске су се посебно погоршали после покушаја државног удара средином 2016. године . Под сумњом се нашао турски имам Фетулах Гулен, који последњих година живи у Америци, и чланови његовог масовног невладиног покрета „Хизмет”, који наводно имају своје људе у државним структурама, укључујући полицију, правосуђе и армију. После тога почела су масовна хапшења пучиста, која још трају. За Европски парламент то је прогон политичких противника, а за Анкару борба против тероризма. Контроверзни имам одбацује оптужбе и тражи независну међународну истрагу, што у Анкари одбацују.

У Бриселу и Стразбуру у последње време истичу да Турској, таквој каква јесте – „недемократској”, није место у Европској унији, али с њом се мора сарађивати јер као чланица НАТО-а има посебну стратешку улогу на југоисточном крилу војне алијансе ка Блиском истоку и Русији. „Наш циљ је пуноправно чланству у ЕУ и ништа друго. Не могу се приступни услови мењати у ходу, после почетка преговора. Дакле, пуноправно чланство или ништа”, истичу у влади.

Турска држи неславни рекорд – седамнаест година води јалове преговоре с Бриселом, који нису одмакли од почетка. То се досад није десило ниједној земљи кандидату за улазак у ЕУ. Хрватска је почела приступне преговоре истог дана када и Анкара, а већ је десет година пуноправни члан „бриселске породице”. У Анкари саркастично примећују да ће сигурно ући у унију али, ако се настави овим темпом, то ће се десити тек у 22. веку. Ако се и тада деси, поготово што већ приметно опада почетни ентузијазам, не само у Европи него и међу политичарима и грађанима Турске.