Рецепт за бољу будућност западног Балкана

Специјално за „Политику”

Охрид – Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски био је домаћин најновијег самита „Отворени Балкан” у Охриду, где је дочекао председника Србије Александра Вучића, албанског премијера Едија Раму, али и председника Савета министара БиХ Зорана Тегелтију и председника Владе Црне Горе Дритана Абазовића, који из Охрида носе утиске који могу превагнути у одлуци ове две земље да се прикључе овој регионалној иницијативи. О снази „Отвореног Балкана” као прилике за мост мира између Истока и Запада, јачање добросуседских односа и заједничког просперитета земаља западног Балкана за „Политику” говори Дритан Абазовић, премијер Црне Горе.

Стратешки циљеви земаља у окружењу концентрисани су, пре свега, на припајање европској породици, али се у међувремену изродила иницијатива „Отворени Балкан”, која је повезала Србију, Северну Македонију и Албанију, а чијем сте самиту присуствовали у Охриду. Шта за Црну Гору значи иницијатива „Отворени Балкан”, с обзиром на данашњу ситуацију у свету?

Самит у Охриду видео сам као прилику за јачање добросуседских односа, као нечега чиме се земље западног Балкана раније нису могле похвалити. Мислим да је ово први пут да су се лидери западног Балкана окупили и разговарали о стварним потребама својих грађана, опасностима које прете због најављене кризе и недостатка основних животних намирница и енергената на тржишту, не би ли заједничким снагама предупредили све негативне ефекте које ће на Европу оставити инвазија Руске Федерације на Украјину. Мислим да је то рецепт за бољу будућност западног Балкана: мање о прошлости, више о будућности. Западном Балкану је место у ЕУ и Црна Гора, као лидер европских интеграција, спремна је да пружи допринос да све државе буду део европске породице, јер без њих ЕУ није потпуна.

Балкан је кроз историју био место сучељавања разних култура, али и интереса који су неретко производили жестоке сукобе (од Великог рата до распада СФРЈ). Уверили сте се у циљеве „Отвореног Балкана”. Може ли ова иницијатива постати мост мира између Истока и Запада?

Наравно да може. Када се отворено разговара о будућности западног Балкана, на сасвим другачији начин од онога који је био уобичајен, без освртања на теме које изазивају сукобе, онда свету шаљемо сасвим другачију поруку. ЕУ не жели да увози проблеме. Зато наш дијалог и инклузиван приступ могу имати, не само позитивне ефекте за грађане, него и спољнополитичке користи за све државе западног Балкана.

На путу евроинтеграција Европска унија стално маргинализује и Црну Гору. Иако је ваша земља чланица НАТО-а, сматрају да још није време да постане део европске породице, јер као балканска држава угрожава мир и стабилност. С друге стране, лидерске земље (оснивачи ЕУ) директно су укључене у сукоб с Русијом на тлу Украјине. Ако су балканске земље претња миру и безбедности, а у Украјини је рат, какви су то стандарди Европе и какве још захтеве треба испунити да би Црна Гора постала део ЕУ?

У ранијим годинама Црна Гора је закочила на путу евроинтеграција због недовољне борбе против корупције и организованог криминала и заустављања процеса реформи. Ипак, оно што је урађено у последњем периоду, након прве демократске смене власти у историји државе, враћа Црну Гору на водећу позицију европских интеграција. У томе предњачи нарочито оно што је постигла актуелна власт за веома кратак период. Деблокадом правосуђа у наредном периоду сматрамо да ћемо направити огроман корак напред на том путу. То чека све државе западног Балкана на путу европеизације: суочавање с корупцијом и криминалом, као кључним бољкама овог региона. У Охриду је Европа видела један другачији западни Балкан – који отворено разговара о својој будућности, решен да заједничким снагама преброди наступајућу економску кризу. То је рецепт за будућност и прогрес. Мислим да је управо то кључна ствар самита у Охриду: проналазак рецепта за будућност.

Да ли би чланство Црне Горе у „Отвореном Балкану” још више зближило чланице ове заједнице и која би била ваша генерална порука из Охрида за грађане Србије, Северне Македоније и Албаније?

Црна Гора је мирољубива држава, која са свим својим суседима има традиционално добру сарадњу. Зато присуство Црне Горе, као мултинационалне и мултиверске државе, има посебан значај. У Охриду је западни Балкан показао ново лице. Уместо о томе „ко је први почео рат”, разговарало се о туризму, слободном промету, енергетици, пољопривреди, економској и здравственој кризи, као и о инфраструктури. Десио се заокрет, на који треба да будемо поносни. Црна Гора је спремна да дâ допринос јединству и заједништву на западном Балкану, јер за нас пут у ЕУ нема алтернативу.