Камате почеле да расту

Камате на кредите почеле су да расту. И за зајмове у девизама, као и оне у динарима. За сада незнатно, а где ће бити крај тог повећања је мистерија. Еурибор је, како су већ најавили челници Европске централне банке, за почетак само прешао из минуса у плус. Ова камата по којој банке једна другој позајмљују новац и по којој се обрачунавају стамбени зајмови код нас, сад износи 0,034 одсто. Још почетком јуна била је негативна минус 0,017 процената.

То значи да ће они коју су купили некретнину на кредит, њих 130.000, платити мало већи месечни ануитет. Ко је уговорио зајам с маржом банке од 2,95 одсто, плус шестомесечни еурибор плаћао је доскоро камату од 2,4 одсто, јер је еурибор био негативан, а сада ће му камата бити већа за око 0,5 процената, односно плаћаће зајам по камати од 2,95 одсто. Они који већ дуго отплаћују кредит за кров над главом, на пример, у последњих петнаестак година, добро памте да је референтна камата за евро зајмове 2008. износила више од пет одсто. Стручњаци још не очекују да ће камате драстично да порасту и за ову годину предвиђају да ће еурибор да заврши на 0,5 процената, а на крају 2023. да ће да буде један до два одсто.

Све да се и оствари овакав сценарио остаје питање да ли ће банке за толико и да испоставе већи месечни рачун. Јер, њима није у интересу да оптерете дужника који онда не би могао да врати кредит. Неке банке никада нису одустале од понуде да дужници могу да бирају каква им камата одговара – променљива или фиксна. То у пракси значи да, када еурибор пада, клијенти бирају променљиву камату, а када расте определе се за фиксну која их штити од његовог раста. Другим речима, банке могу да се задовоље приносом од три до четири одсто годишње на ове дугорочне и стабилне пласмане какви су стамбени.

Дужници су код банака највише узимали зајмове са променљивом стопом, и ово важи и за девизне и оне у домаћој валути. Јер, они су за неки проценат јефтинији од оних са фиксном каматом. Зато прича о повећању камата не важи за оне који су узели зајмове са фиксном ценом новца, али таквих је занемарљиво мало. И они који отплаћују динарске готовинске зајмове могу да очекују да ће им банке испоставити нешто већи рачун. Народна банка Србије је пре неколико дана повећала референтну камату на 2,5 одсто. То је било треће повећање за 0,5 процената у овој години и сигнал је да инфлација не посустаје и да камате морају да расту. Динарски готовински зајмови у вези су са банкарском каматом белибор која сада, након повећања референтне износи за шестомесечни белибор 2,11 одсто. Дакле, нижа је од референтне што је такође сигнал да банкари не очекују драстична раст цене новца.

Они који су, на пример, уговорили готовински зајам с банкарском маржом од седам одсто, плус шестомесечни белибор, убудуће ће плаћати камату од око девет одсто. Колико јуче плаћали су осам процената, јер је белибор био само један одсто. НБС је, образлажући разлоге за повећање референтне камате навела да је Систем америчких федералних резерви (ФЕД) у мају наставио циклус повећања референтне каматне стопе на распон 0,75 до један одсто, уз одлуку да у јуну започне смањење свог биланса стања. Извесно је, кажу, да ће и у наредним месецима ФЕД додатно пооштравати монетарне услове. Поред тога, и Европска централна банка је у марту, у условима јачих од очекиваних инфлаторних притисака, одлучила да додатно смањи обим квантитативног попуштања током другог тромесечја, а крајем маја је најавила да би почетком трећег тромесечја могла да обустави нето куповину активе и започне са повећањем каматних стопа. Заоштравање монетарних услова поменутих водећих централних банака, као и повећана неизвесност на глобалном нивоу, могли би да допринесу повећаној опрезности међународних портфолио инвеститора који одређују токове капитала према земљама у успону.