Среда, 06.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Шта ће Босна у ЕУ кад је већ има код куће

Постоји једна једина ствар у којој се Срби, Бошњаци и Хрвати у БиХ слажу: сви хоће у ЕУ. Међутим, пут у ЕУ за Балканце подсећа на пут у комунизам

Има ли било шта  у БиХ или у свету у чему се локални Срби, Хрвати и Бошњаци  слажу?  Једни се уздају у САД, други у Русију и Кину. Срби хоће у „Отворени Балкан”, а Бошњаци неће. Бошњаци грле мигранте из исламских земаља, а Срби их превозе до хрватске границе. Бошњацима је Шмит в. п., а Србима није. Срби и Хрвати хоће да протекторат оде, а Бошњаци – не. Када бирају вакцине једни хоће „Синофармову” и „Спутњикову”, други „Фајзерову” и „Модернину”. Када крену на море, Хрвати бирају Јадран, Бошњаци – Турску, а Срби – Грчку. Не могу да се сложе ни да се ни у чему не слажу.

Ипак, постоји једна једина ствар у којој се Срби, Бошњаци и Хрвати у БиХ слажу: сви хоће у ЕУ. Међутим, пут у ЕУ за Балканце подсећа на пут у комунизам. Деценијама слушамо исту причу: не само да „Босанци” чезну за прикључењем, него и Европљани њих једва чекају. ЕУ је ту босанску чежњу деценијама користила да „Босанце” тера на уступке, а „Босанци” су били лакоми на претприступне фондове. Али изгледа да је узајамном варакању дошао крај.

Током три месеца рата у Украјини ЕУ је бумеранг санкцијама према Русији прешла пут од партнера, преко вазала, до колоније САД. И уместо да се забаве о свом јаду (економска криза, брегзит, интерне поделе, политичка маргинализација) у који их је увалила Америка, европски комесари брину о (не)миру и (не)стабилности на Балкану. Док свет оплакује ЕУ, оданде лиферују мртворођене идеје:  „ЕУ у три брзине” (Брисел), „Пакт о југоисточној Европи” (Берлин),  „Политичка заједници шира од ЕУ и Балкана” (Париз). Ено га, и Лех Валенса предлаже да се ЕУ расформира и поново формира без Пољске и Мађарске. Вучићев „Отворени Балкан” показао се животворнијим од тих јалових европских планова, али и изговор да ЕУ Балканцима одложи пријем.

И док Американци замајавају Европљане пројектима „на дугом штапу”, попут течног гаса и зелене енергије који ће, бајаги, већ крајем године да замене сибирски гас, колонизована ЕУ хоће од Срба да направи своје подизвођаче радова на заокруживању америчког дела мултиполарног  света.  Кинези се шире по супсахарској Африци. Арапи су се присетили да им је СССР помогао да се ослободе од западног колонијализма. Бајден се мучи да окупи Латинску Америку на самиту у Калифорнији, а Шолца и Шмита шаље на Балкан. Српске земље им се чине лак плен да утврде америчку сферу гравитације барем у Европи. На истом послу је и брегзит-Борис са посебним пуномоћјем САД и искуством британских колонизатора, али Немци су пословично упорнији, темељитији и ефикаснији.

Тако је Шолц био у Београду са заоштреним ултиматумом: „Или ћете ви увести санкције Русији или ћемо их ми вама.”  А његов земљак Шмит је кренуо у одлучујућу офанзиву

унитаризације БиХ под доминацијом Бошњака против „сепаратизма” Српске и „Херцег-Босне”. Није в. п. јер није изабран у СБ УН, а бонска овлашћења не постоје у Дејтонском уставу, али он се понаша као да јесте и да је све по закону.  У свему му асистирају Изетбеговић, Џаферовић, Турковићева, повремено и он њима.  И све по схеми: „Срби су увек били ’мали Руси’, а оријентални Бошњаци су постали најзападњаци који, вели Бакир, „у џамијама чувају Босну” . Јесте да се и Додик нерадо усаглашава у Председништву, али када они раде исто, није исто. Они хоће јединствену Босну, а он да ентитети буду самостални по Дејтону.  Већ 28 пута су се изјаснили за санкције Русији у име БиХ, упркос томе што се српски члан Председништва сваки пут службено оградио и њихова изјашњења учинио неважећим.

Но, у русофобној хистерији на колективном Западу све пролази што је против Руса и Срба, па се Шмит не либи да санкционише министре РС ( Шеранић) и ХБ (Чавара), јер опструишу јединство БиХ, да се меша у финансирање  избора, да дели жуте и црвене картоне, за које у Бањалуци  не хају. Додик узвраћа: „Према Шмиту треба применити закон о екстрадицији, што важи за странце који се огреше о домаће законе.” Елем, што се БиХ више споља силом интегрише, то се изнутра више спонтано дезинтегрише. А однос колективног Запада према према Србима подсећа на онај с почетка 90-их, који је и изазвао грађански рат. Када год им Додик каже да неће да трпи бошњачку доминацију, они му „због сепаратизма” подвуку име на црној листи. Но, има и тамо бар један паметан са ауторитетом да каже.

„Ми се понашамо као да покушавамо да натерамо Србе да се врате у митску Босну која никад у историји није постојала. Не постоји босански језик. Не постоји босанска култура. Босна је административна јединица која садржи Хрвате, муслимане и Србе, вештачки стварана као поддео коју су западне државе глупо признале као државу  1991. Да сте погледали историју Срба, видели бисте да су се они 600 година борили да не буду под доминацијом муслимана. И зашто је требало да САД промене сопствени принцип самоопредељења и да их бомбардују? Зашто их наши медији називају ’сепаратистички Срби’? Од чега се они то одвајају  и да ли је то нешто икада постојало?”  Тако је 2014, говорио Хенри Кисинџер, Американац немачког порекла, који је својевремено помирио САД и Кину, а бар једном годишње седи са Путином.

Данас је, међутим, на челу САД уморни председник, ЕУ предводи канцелар који не влада ни у својој странци, у Сарајеву је представља немачки туриста. Сви недорасли и домаћим, а камоли светским пословима. Де Голове европатриоте „од Атлантика до Урала” заменили су Бајденови потркуши. Никада ЕУ није имала мањи капацитет да се шири и никад није била мање привлачна босанским муштеријама. Чак и штанцане милионе евра из претприступних фондова рапидно гута инфлација да би их заменио долар, који узмиче пред рубљом и јуаном. Најзад, када си кандидат, Брисел тражи да се у свему прилагођаваш политици ЕУ, а када си унутра онда свако ради по свом, баш као и у БиХ. Већ и сама чињеница да Срби, Хрвати и Бошњаци у БиХ сложно хоће ЕУ, указује да ни тамо ни овамо нешто озбиљно није у реду.

БиХ је слика и прилика ЕУ, и то у њеној карикатуралној минијатури, и зато је последња на пријемној листи Брисела, далеко и од поглавља и кластера, који опет мало значе.  Оданде ипак понављају обману „Све зависи од вас” и зато би одговор Српске требало да гласи: „Не, све зависи од вас и јавите се кад одлучите.” Тако би Српска смањила уцењивачки потенцијал  ЕУ, а Брисел не би прекинуо инфузије БиХ, јер хоће да је одржи на сваки начин. Додик је одавно рекао „Српска на првом месту” испред БиХ и ЕУ, а родила се упркос томе што је 1992. свет био униполарно антисрпски, „матица” под санкцијама, „мајчица” под Јељцином, Кина окренута себи. Данас није тако и одбијање санкција Русији није само емоција и храброст него и рационалан став.

Професор емеритус

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jan Beran
Pogledi g. Kecmanovića zavađaju narod.
Nostradamus
Komentar gospodina Kecmanovica, neodoljivo me podseca na „Asteriksa i Obeliksa“, jer Rim je „centar univerzuma, i sve je pod njihovom kontrolom, osim jednog galskog sela“, he, he, he. Zakljucak je, da su svi u EU i Americi na pogresnom putu, osim jedne male Srbije i „beskonacno hrabrih Srba“. Da li mi to sebe hvalimo ili se zalimo, kao mali Kalimero?. Kada naucimo da smo kao narod samo deo ljudske populacije, mozda shvatimo kojim putem treba ici. Lep pozdrav svima.
Острошке приче
Д. Ћосић бележи у дневник: "На свим важним местима у држави и политици српској - Црногорци" (11.8.1995, Пишчеви записи). И како је то постало могуће? И какве је везе тај "униполарно антисрпски свет" имао са тим?
sestra Cen
Profesora nema ko da cita.
LaCosta
Cita onaj ko razmislja svojom glavom, ostali ne citaju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.