Преспа форум као полигон за нападе на Србију

Јасна је преговарачка позиција ЕУ са Србијом у форми званичног документа у којем се нигде не помиње признање тзв. Косова, а КиМ се спомиње у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244. Ову поруку премијерка Ана Брнабић упутила је јуче са Преспа форума, рекавши да су се на том скупу од председника појединих земаља из региона могле чути „невероватне ствари” о Србији. Она је јуче у Охриду рекла да је на председничком панелу у четвртак највећи проценат времена посвећен Србији, иако нисмо имали представника, али то их није одвратило да говоре невероватне ствари о Србији, па смо од (председника Хрватске Зорана) Милановића чули да се „Србија прави луда, као да не зна да је за њено учешће у ЕУ, неопходно да призна Косово”.

Премијерка Србије поручила је да је за општи напредак региона неопходно да се западни Балкан интегрише у Европску унију. Међутим, како је истакла, Србија је у посебно тешкој ситуацији пошто се њен европски пут условљава признавањем тзв. Косова, иако се то не помиње нигде у преговарачкој позицији ЕУ, а што је, наводи, резултат лицемерја земаља које су признале тзв. Косово. Премијерка је изјавила да су међународни правни поредак и међународно право „поломљени 1999. и 2008. године на грбачи Србије и српског народа”, те да свет више није исто место јер је све постало могуће зато што влада закон јачег, а не међународног права.

Поједине земље, истакла је Брнабићева, степен лицемерја показују и тиме што су прекршиле Резолуцију Савета безбедности Уједињених нација 1244 признавањем тзв. Косова, док се у свим другим проблемима позивају  на пуно поштовање резолуција УН. Она је на јучерашњем панелу показала званични документ, преговарачку позицију ЕУ са Србијом, где се у 35. поглављу спомиње нормализација односа Србије и тзв. Косова. „То значи да се ЕУ у преговарачкој позицији са Србијом позива на Резолуцију СБ УН 1244, која признаје територијални интегритет међународно признате Србије – дакле, Косова као аутономне покрајине у оквиру Србије”, закључила је Ана Брнабић.

Ту се, каже, наводи да Србија остаје посвећена дијалогу под покровитељством ЕУ, ангажује се у постизању нових споразума у новим областима, унапређујући процес нормализације односа у доброј вери, са циљем да то постепено води „свеобухватној нормализацији односа Србије и ’Косова’ у складу са преговарачким оквиром”. Премијерка је истакла да се нигде у званичној позицији ЕУ ниједном речју не помиње признање тзв. Косова од стране Србије. „Не прави се Србија луда, него се они који говоре да се то подразумева праве луди као да не знају званичну позицију ЕУ. Ако ЕУ стоји при томе онда мора да промени преговарачку позицију, а док је она на снази то је званични документ и никакве друге приче не могу да играју улогу”, рекла је Брнабићева. Зато је, додаје, истакла нашу позицију, да те ствари разјасни, наводећи да Србија мора да се бори у комплексним околностима, да настави економски развој и напредак и свој европски пут.

Брнабићева је констатовала да никада већи фокус неког регионалног форума није био на Србији, као на Преспа форуму, још од припремног састанка 30. маја и прве сесије, на којој су се, каже, чуле невероватне ствари од професора Едварда Џозефа, са „Џонс Хопкинс” универзитета. „Невероватне ствари је рекао, рекао је да је проблем читавог региона етнонационализам Србије и Бугарске, да је Србија та која регион одвлачи од европских интеграција, да је најбоље да српски утицај у земљама буде што мањи и као најпозитивнији пример навео Хрватску, где је српски утицај мали... То су невероватне ствари од једног професора”, рекла је Брнабићева.

Иначе последњи самит „Отвореног Балкана”, одржан недавно у Охриду, унео је прагматичан оптимизам грађанима региона. Председник Србије Александар Вучић, премијер РСМ Димитар Ковачевски, премијер Албаније Еди Рама, али и премијери Црне Горе Абазовић и БиХ Тегетлија, који су самиту присуствовали као посматрачи, исказали су став да је будућност перспективна у загрљају земаља региона на економским основама. Међутим, Преспански форум, који је од 16. до 18. јуна окупио европске лидере, није дао тако оптимистичну слику будућности, а нарочито није био благонаклон према Србији. На прексиноћњем панелу „Шта после рата у Украјини?” дискусије су указале на Србију као главног носиоца кризе на Балкану.

Од ње се, наиме, захтева да призна независност Косова, на чему је инсистирао немачки канцелар Олаф Шолц у Приштини и Београду. Овакав став заузели су панелисти: Пендаровски, председник Северне Македоније и домаћин форума, Зоран Милановић, председник Хрватске, Борут Пахор, председник Словеније; Вјоса Османи, председница тзв. Косова, и Мило Ђукановић, председник Црне Горе. Политички притисак се, наравно, односи и на земље чланице ЕУ које нису признале Косово – Грчку, Словачку, Румунију, Кипар, Шпанију. Иако представници Србије нису били присутни на овом панелу, то није засметало свим учесницима да окарактеришу Србију као дестабилизатора западног Балкана због непризнавања Косова и вођења неутралне политике, те несанкционисања Русије.

У овом дијалогу су учествовале бројне личности из академске заједнице, бизниса, медија и цивилног сектора, уз присуство високих међународних званичника, између осталих, председника Европског савета Шарла Мишела, комесара за проширење Европске уније Оливера Вархељија, специјалног изасланика САД за западни Балкан Габријела Ескобара, подсекретарке Уједињених нација Розмари Дикарло, те генералног секретара ОЕБС-а Хелге Шмид, као и уз присуство Мирослава Лајчака, специјалног представника за дијалог Београд–Приштина. Специјални гост овог панела, путем видео-укључења, био је Володимир Зеленски, председник Украјине. Обраћајући се скупу, Зеленски је рекао: „Русија, која је започела овај рат против Украјине, труди се да направи одскочну даску за напад на друге нације у Европи. Зато је наша одбрана у овом рату од фундаменталног значаја за безбедност сваког у Европи.”

Да ли је рат у Украјини или напредак „Отвореног Балкана” мимо ЕУ расанио лидере Европе да одуговлачењем пријема земаља западног Балкана у ЕУ управо Европа највише губи, па је Шарл Мишел, председник Европског савета, на Охриду констатовао да је врхунски приоритет наставак европских интеграција западног Балкана, те да ће пре јунске седнице разговарати са лидерима западног Балкана о евроинтегративним процесима.

Зоран Милановић, председник Хрватске, недвосмислено је нагласио да Хрватска и Словенија нису баријере за евроинтегративне процесе западног Балкана, као ни источних земаља – Грузије, Молдавије и Босне, а да ни Бугарска не сме бити кочница ових процеса. Међутим, ове земље, као и Србија и Косово – како је рекао Милановић – нису међусобно признате, а изложене су злонамерном утицају руске пропаганде. Затим је Србији и Косову поручио: „Морате се признати међусобно, иначе нама померања напред. Шолц је посетио Србију и на првој прес-конференцији је изговорио услов да Србија призна Косово како би се олакшао живот на западном Балкану.”

Председник Словеније Пахор пружио је подршку посебно Босни и Херцеговини у добијању статуса кандидата, док је Вјоса Османи, председница Косова, поручила ЕУ: „Ако желите да се борите против Русије и кинеског утицаја, признајте Косово, дозволите визну либерализацију и подржите кандидатски статус Косова, као и БиХ. Желите да се борите против руског утицаја – подржите Северну Македонију и Албанију на путу напретка.” Председник Црне Горе Ђукановић оценио је да је западни Балкан девастиран и да озбиљно оклева када је у питању правац и стратешки курс, те је указао на проблем што у неким државама региона 80 одсто јавног мњења подржава Русију. „Ни то није најгоре. Данас је најгоре то што постоји разумевање за такво понашање и то ме заиста узнемирава и обесхрабрује”, рекао је Ђукановић.

Премијерка Брнабић је јуче одговарајући на питање новинара како се може направити паралела између Косова и Украјине с обзиром на то да је на „Косову убијено 1.000 деце, силовано 20.000 жена, почињени ратни злочин и геноцид” казала: „Не волим да причам о бројевима јер причамо о људским животима и жао ми је што ви лицитирате бројевима јер унижавате оне жене које су силоване, децу и људе који су побијени када се тим бројевима тако користите јер нигде не постоје бројеви које сте рекли јер нису тачни и то се није десило. И када је Приштина позвала да се пријаве случајеви силовања, пријавило се нешто више од 900 жена, што је страшно, катастрофално, за сваку осуду, али немојте да причате о 20.000.”

Поручила је да је потпуно јасно шта је међународно право и међународни правни поредак и нагласила неповредивост територијалног интегритета међународно признатих држава. Када се говори о томе ко каже шта је довољно велики разлог за агресију на једну земљу, Брнабићева пита ко одлучује о томе и каже да је и Русија рекла да су извршили агресију на Украјину да би спречили геноцид који се дешавао осам година. „Не улазим у то, мени је агресија на једну међународну признату државу агресија јер је територијални интегритет неповредив. Није се десио геноцид на КиМ, не постоји ниједна осуда, не постоји ни случај. У овом тренутку, територија КиМ остаје до дана данашњег постконфликтно подручје са најмање повратника, од свих постконфликтних зона на свету”, нагласила је премијерка, преноси Танјуг.

Подсетила је да се на КиМ десио погром 2004. године, да су тада срушене цркве и манастири чак и они под заштитом Унеска, да су убијани Срби, протерани скоро сви Срби са територије јужно од Ибра, да се десило етничко чишћење градова – Приштине, Гњилана, Ђаковице... Како каже, четири године након тога неко је прогласио независност, без референдума, без ичега и неко је потрчао да призна ту независност. „Да ли је тада било геноцида, злочина? Било је, али над Србима”, подвукла је Брнабићева и додала да не постоји ниједан једини принцип којег се било ко држао када је или прогласио независност или ови други који су то признали.