Све боје бриселске вести

Обучена у боје Украјине, жути сако и плаву кошуљу, Урсула фон дер Лајен је саопштила вест која у петак заправо то више и није била – да је Европска комисија препоручила ЕУ да Украјини додели статус кандидата. На списку је била и Молдавија, али је она некако промакла испод радара јавности. Муштулук су председници Европске комисије украли дан раније Олаф Шолц, Емануел Макрон и Марио Драги. Немачки канцелар, француски председник и италијански премијер су ноћним возом, који је постао редовно превозно средство светских лидера, отпутовали за Кијев, носећи вест Володимиру Зеленском. Дан касније тамо се на исти начин обрео и британски премијер Борис Џонсон.

ПРЕГОВОРИ ИЛИ РАТ – ПИТАЊЕ ЈЕ САД: Међутим, вест је, како то врло често бива када је доносе западни лидери, била зачињена и једним додатком. Уз сву солидарност са Украјином, најутицајнији западни политичари су од Зеленског тражили и да се врати за преговарачки сто с Русијом. Њему, чини се, тај захтев није био баш по вољи. Он би сада радије да су му гости донели свежањ кључева за тенкове. Међутим, Шолц је и поред узвика „Слава Украјини”, којим је хтео да додатно појача своју солидарност са Украјинцима, остао тврда срца. Домаћину није обећао тражено наоружање великог домета у моменту када се воде пресудне битке за Донбас.

Највећи заговорник дијалога с Москвом је Макрон. Он то није крио ни у Кијеву, где је најавио могућност одласка на преговоре с Владимиром Путином, али уз одређене гестове руског председника и поручио да неће ићи „тек тако”.

Зеленски га је питао да ли је Путин „спреман да чује било шта”.

Некима је запарала уши његова недавна изјава да је од „виталног значаја не понижавати руског председника”.

А како се све чешће, посебно после изјаве бившег америчког министра спољних послова Хенрија Кисинџера, прича о томе треба ли Украјина да учини неке територијалне уступке Русији, Макрон је у Кијеву рекао да је на Украјини да сама о томе одлучи и поручио да Француска и Немачка неће водити разговоре о примирју с Русијом уместо Украјине.

ЗИМА КУЦА НА ВРАТА ЛЕТИ: Европу је захватио, раније него обично, врели талас, али су многима широм Западне Европе пред очима зимске слике. Неспокој се увукао у Немце, Французе, Италијане, Аустријанце, Словаке... и многе друге којима је „Гаспром” редом, једнима за другима, полако почео да заврће славине. Очигледно нису били спремни на то да ће Москва тако снажно узвратити ударац иако су на сва звона објављивали један по један круг санкција. Тренутно су испоручили шест таквих пакета. У њима, међутим, Русију нису блокирали у продаји онога што је потребно њима – гаса. Италијански премијер је био толико љут да је констатовао како у „Гаспрому” лажу да су испоруке смањене из техничких разлога. Паника влада и у Америци иако су САД наставиле са увозом руског гаса и нафте. „Русија осигурава стабилности својим пријатељима”, поручио је директор „Гаспрома” Алексеј Милер.

ШПИЈУН САМ, ТИМ СЕ ДИЧИМ: Како су се санкције као бумеранг вратиле Европи, у многим, за за балканске „стандарде” помало досадњикавим, земљама, почело је да се „кува”. Тако је норвешка служба безбедности, симболичне скраћенице ПСТ, решила да „ућутка” незадовољне како не би прешли границу и „радикализовали се”. По рецепту „Балканског шпијуна”, позвали су грађане да ако познају некога ко критички говори о кризи и за то окривљује политичке моћнике, узму телефон у руке и пријаве комшију, рођака, познаника. Дакле, усудиш ли се да јавно искажеш фрустрацију због високих рачуна за струју, скупог горива и још тврдиш да су за то криви они на власти, ризикујеш да ти тајна полиција закуца на врата.

Многи Норвежани своје фрустрације скоком цена који им обара високи стандард на који су навикли исказују на друштвеним мрежама, где политичаре називају „издајницима, лажовима, варалицама, подлацима...”. Дотле је дошло да се на рачун за струју жалио чак и краљевски двор.

„ПРАВДА” ЗА АСАНЖА: Ако иза решетака може да заврши прегласни незадовољник рачуном за струју, како ли се тек морао замерити Џулијан Асанж. Иако сасвим очекивана, одлука Велике Британије да Америци испоручи оснивача „Викиликса” растужила је велики део света. Иако је у САД против њега подигнуто 18 оптужница и прети му 175 година затвора, у Британији су одлучили да га испоруче са образложењем како „нису утврдили да би његово изручење било репресивно, неправедно да би било неспојиво с његовим људским правима, укључујући његово право на правично суђење и слободу изражавања”.

За протеклих 12 година, откада је почео са објављивањем тајних војних и дипломатских депеша које су разоткривале закулисне игре светских моћника, Асанж је постао симбол отпора онима који кроје животе милионима људи на планети. На крају му је остало да се бори за свој живот. Последња станица – Америка. Она са које је и кренуо на пут којим је ушао у историју.