Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је Варшава постала заштитник Кијева

Интереси Пољске прилично се подударају са активностима Сједињених Америчких Држава и Велике Британије у Европи
Председници Анджеј Дуда и Володимир Зеленски приликом сусрета у Кијеву (EPA-EFE/Sergey Dolzhenko)

Специјално за „Политику”
Варшава - „Пољска може бити истински независна само у случају независности Литваније, Белорусије и Украјине, док доминација Русије над овим земљама отвара пут поробљавању Пољске”, писао је пре готово пола века у Паризу Јежи Гједројћ, пољски емигрантски интелектуалац. Овај писац и политичар сматра се творцем модерне спољнополитичке доктрине Пољске, али и кључним покретачем „историјског ресетовања” односа са Украјином. Гједројћ је био и уредник „Културе”, једног од најзначајнијих европских послератних часописа, који је окупљао имена попут Чеслава Милоша, Витолда Гомбровича, Андреа Малроа, Емила Сиорана, Албера Камија, Александра Солжењицина и многих других.

У широком спектру политичких струја пољске емиграције Гједројћеве политичке идеје биле су усмерене ка украјинској антикомунистичкој интелигенцији с намером о обостраном одбацивању „историјских стереотипа” (напуштање митова о „великој Пољској” и „украјинској жртви”) и стварању стратешког политичког и културног партнерства.

Преписка Гједројћа и украјинског есејисте и историчара Бохдана Осадчука открива и многобројне идеје пољске интелигенције о стварању федерације „слободних земаља централне Европе”, али и недоумице о позиционирању Украјине у постсовјетском добу.

У историјском контексту, Гједројћева доктрина прати стратешке правце пољског државника Јозефа Пилсудског, који је по окончању Првог светског рата планирао стварање „Интермаријума”, мултикултурне конфедерације од Балтика до Црног мора, која би била брана утицају совјетске Русије, али и противник ширењу Немачке на исток Европе. Под утицајем Гједројћевог сарадника Јулијуша Мјерешковског, пољска емигрантска елита одрекла се територијалних претензија у корист стварања чврстих савеза са суседним државама ради формирања снажног антисовјетског пакта.

Њене дилеме о сарадњи с руском „антиимперијалном” интелигенцијом наследила је Пољска Леха Валенсе и његових наследника. И док су односи с Русијом од пада Берлинског зида до Мајдана имали различиту политичку и економску динамику, са бројним покушајима решавања болних историјских тема, односи са Украјином континуирано су ишли узлазном линијом. Блиске и редовне везе на највишем нивоу одржавали су бивши председници Александер Квашњевски и Леонид Кучма, као и Лех Качињски и Виктор Јушченко. Пољски председник Броњислав Коморовски био је један од ретких лидера земаља ЕУ који су одржавали везу с Виктором Јануковичем, што је учинио да Пољска стекне репутацију поверљивог савезника Украјине и бранитеља њених напора да се интегрише са западним политичким и безбедносним структурама.

За пољску политичку елиту Украјина је геополитички простор који одваја Пољску од Русије, а која се у званичним круговима у Варшави често сматрала главном безбедносном претњом. Политичка и економска еманципација Украјине од Русије, из пољске „постмајданске” перспективе, сагледава се кроз могућност слабљења демографског, привредног и војног потенцијала власти у Кремљу. Прозападна украјинска елита посебно након „наранџасте револуције” (2004) Пољску види као државу са успешно спроведеном трансформацијом политичког и економског система и главном споном за сарадњу са ЕУ и НАТО-ом.

Украјина је од почетка сукоба у Донбасу (2014) очекивала пољску војну подршку, која је у то време изостала. С друге стране, Пољска је у име ЕУ помогла Украјини да у последњих неколико година изврши реформу локалне самоуправе, што је било пропраћено растом поверења међу становницима обе земље. Пре две године скоро 60 одсто Украјинаца и 45 одсто Пољака означило је односе две државе као срдачне, чему је допринело и око милион и по Украјинаца који су до почетка ове године радили у Пољској. „Лублински троугао”, трипартитни регионални савез Пољске, Украјине и Литваније (2020), био је нови основ за политичку, економску, културну, али и војну сарадњу ових земаља. Његов циљ био је да ојача дијалог између ових земаља и помогне Украјини да поврати територијални интегритет и спроведе евроатлантске интеграције. Документ из Лублина заснива се на снажном историјском наслеђу пољског Комонвелта с краја 18. века и остаје отворен за чланство „демократске” Белорусије.

Дакле, спољнополитичке активности Пољске у односу на рат у Украјини требало би у највећој мери сагледавати кроз настојања званичне Варшаве да постане још снажнији политички, економски и културни фактор у централној и источној Европи. У безбедносном смислу, Пољска настоји да из разлога сопствене стратегијске дубине постане кохезивни елемент за значајан део постсовјетског простора. У том погледу, њени интереси прилично се подударају са активностима САД и Велике Британије у овом делу Европе, али се с подозрењем посматрају из Париза и Берлина.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ива
Пре почетка сукоба у Украјини односи између Варшаве и Брисела су били прилично затегнути због пољских националних закона који нису били у складу са европским (слична ситуација као са Мађарском). И ево Пољска је нашла начин да се помири са Бриселом преко леђа Русије. Истовремено користи прилику да нашкоди Русији преко леђа Украјине, тако да у овом стадијуму Пољска рачуна једним ударцем две муве. На дужи рок ћемо видети.
Darko
Poljska je stara evropska zemlja, i često je bila brana osvajačima sa istoka, bili oni Tatari, Turci ili Rusi. Godine od '45 do '89 samo su opravdale njihove bojazni, o stvarnim namerama Rusije; beda u kojoj su živeli učinila ih je ogorčenim protivnikom slovenskog "brata". Slično je i sa Česima, Slovacima, Bugarima, Mađarima, Rumunima. Mi smo imali veliku sreću da smo bili sklonjeni od tog uticaja, na žalost sada izgleda da nezadrživo srljamo u taj ponor.
Перагеније
Пре 2. рата пољски интелектуалци су тврдили - гле чуда! - да им не прети опасност од Немачке, јер је, тобож, после 1. рата Немачка демилитаризована (као и данас!). Сву опасност су "видели" од СССРа. Вук длаку мења, али ћуд никако...
M.I.
Kakva iluzija da je Rusija najveći problem... Dok je Amerike i Velike Britanije, nijedna zemlja nije slobodna, niti suverena. Rusija sa Putinom na čelu bila je potencijalni partner, ali su trčkarajući za Amerikom gotovo sve evropske zemlje u njoj videle opasnost i neprijatelja. Pitala sam svog prijatelja Holandjanina zašto se boje Rusa, zašto ih ne vole, kada nikada niti su bili ugroženi od Rusa, niti je to bilo u planu. On nije znao da odgovori. Kaže, "Valjda zbog bratske Amerike."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.