Криминалне групе ангажују професионалне пераче новца

Новац зарађен од криминалних послова је прљав и мора се опрати пуштањем у легалне пословне токове, а за такве операције мафијашке организације широм света почеле су да упошљавају и професионалне пераче. Они, по правилу, нису били ангажовани у активностима којима је новац стечен на нелегалан начин.

Трговина опојним дрогама, нелегални промет оружја и људи, избегавање плаћања пореза и преваре – готово да не би могли опстати без прања новца, па оно постаје кључан сегмент „пословања”. Резултати истраживања показују да су криминалне групе у Канади, на пример, операцију прања прљавог кеша повериле професионалцима у осам одсто случајева, 12 одсто је опрано помоћу сродничких или пријатељских веза, док су припадници 129 канадских криминалних група сами прали чак 80 одсто прљавог новца.

Ове податке саопштила је Ива Ђорђевић, докторанд на Правном факултету у Крагујевцу, на регионалном конгресу „Будвански правнички дани”, који је организовало Удружење правника Србије. Истакла је да кривично дело прања новца већ дуги низ година има глобални карактер, а у спрези с корупцијом има разарајући утицај на националне економије, међународну сигурност и друштвени развој, док се јачи интерес међународне заједнице за његово сузбијање примећује тек у новије време.

– Уколико узмемо за пример илегалну трговину опојним дрогама, прање новца представља последњу карику у овом „послу”, али истовремено чини и његову Ахилову пету. Према подацима ММФ-а, обим прања новца износи од два до пет одсто од обједињеног укупног износа БДП-а свих светских држава, што је годишње од 590 до 1.500 милијарди америчких долара. Богатство које се стекне на овај начин чини прање новца трећим најпрофитабилнијим „бизнисом” на свету, одмах после међународне трансакције девиза и трговине сировим уљем – рекла је Ива Ђорђевић на конгресу у Будви.

Постоји, међутим, велика тамна бројка ових трансакција, па зато, како је истакла, нико заиста не зна која је то количина новца која се годишње опере или је за то намењена будући да готово свако кривично дело укључује стицање незаконите добити која треба да се опере. Финансирање тероризма такође представља део прања новца, као и коцкање, нарочито онлајн, али и фудбал и спорт уопште. Најмањи број пријављених случајева је у сектору хартија од вредности.

– Технике прања новца се мењају из дана у дан и постају све софистицираније. У уобичајеној шеми консолидовани износ новца се, из јурисдикције у којој је створен, физичким или електронским путем премешта у „сигурније” подручје, попут Холандије, Швајцарске, Бахама, Бермуда, Кајманских Острва, Костарике, Хонгконга или Панаме. Основна сврха прања новца је смањивање или потпуно искључивање ризика од заплене противправно стечених средстава и казне за учињена дела, елиминишући све трагове који указују на њихову криминалну активност – каже Ива Ђорђевић.

Илегално стечени новац налази се у промету у међународном ланцу недозвољене трговине, а укључује и зараду од коцке, проституције, кријумчарења миграната, кршења права интелектуалне својине, трговине људима, ватреним оружјем, угроженим животињским врстама и културним добрима. Највећа количина прљавог новца потиче од препродаје дроге, па трговци опијатима чешће захтевају услуге професионалних перача новца.

– Међу припадницима криминалних организација су људи с различитим специфичним знањима и вештинама. Истраживања су показала да се, на пример, у групама које се баве сајбер-криминалом налазе особе које су упућене у све тајне копирања банкарских сајтова, „фишинга”, трансфера и прања новца. Група најбоље функционише тек када се свако од њих специјализује за одређене кораке у тој области – наводи наша саговорница.

Истакла је да ниједна држава не може самостално да се супротстави прању новца јер оно има глобални карактер, па је неопходна међународна сарадња у истрази, кривичном поступку, пресуђењу и извршењу кривичне пресуде иностраног суда. Зато је важно да и законске одредбе буду усклађене, на регионалном и светском нивоу.

– Закони различитих држава против прања новца морају да имају слична решења јер је то услов за сарадњу у контроли међународног прања новца. Уколико одређене државе донесу законе, а друге то не учине, лица која се баве криминалном делатношћу ће пренети послове из тих држава у оне у којима не постоје одговарајући прописи. Криминалци користе банке и друге финансијске институције, тако да ова појава утиче на сваки аспект живота јер погађа и мала привредна друштва и велике међународне компаније – рекла је Ива Ђорђевић.

Указала је на везу организованог криминалитета са бизнисом и политиком, што додатно ремети систем вредности и има негативан утицај на могућност ефикаснијег спречавања корупције и прања новца. Ипак, оно данас спада у примарне области за чије је спречавање заинтересована Европска унија.