Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Инфлација из „голфа двојке”

Штампање новца је поред реално поремећених међународних токова у енергетици и храни, други по важности узрок раста цена. Трећи је задужење у иностранству за текућу потрошњу, ако средстава зафали у буџету. То је редослед потеза на којe се мора усредсредити
Препродавци горива у Београду деведесетих година (Фото Л. Адровић)

Инфлација, као аждаја, поново диже главу (2022). Увек се храни кризама, несрећама, несналажењима оних којима је поверено да управљају друштвеним токовима; увек је тако било, а и данас је исто. Ми смо бар „богати” у искуствима с инфлацијом. Али се онда испречила португалска пословица која каже: „Чувај се човека кога искуство није поучило”. Ми као да се чувамо од наравоученија прошлости.

Велики ум народа српског Дејан Медаковић записа: „Историја није ту да нас окива у заблудама. Напротив, њена је дужност не само да указује на прошлост, него и на данашњицу, да непрекидно и непоткупљиво опомиње на будућност.” Шта смо ми од овог свега научили, рецимо, из историје инфлације. Врло мало, јер поступамо увек по старом нашем обичају, „Јово наново”, све испочетка.  Тема текста је административна контрола цена. Себе сматрам да сам довољно у тој материји и да могу нешто рећи, јер сам био савезни секретар за тржиште и цене у оној великој Југославији у кризним временима, средина осамдесетих година прошлог века. Знам да ће многи рећи да су се друштвено-економске подлоге битно промениле, али логика је остала.

Пре свега, цене су економска категорија. Као такве оне су битна компонента веома разгранате међусобно испреплетане мреже економских токова. Свако административно засецање изазива тешке последице у тој међузависности. Професорка др Даница Поповић недавно је објашњавала како је административно замрзавање цена енергетике и хране у Пољској довело до праве „мале сеобе” народа из Чешке, Словачке, па и Немачке када су кренули на окупацију бензинских пумпи и хране у Пољској. Овој врсти регионалних сеоба додао бих и своје искуство. Старији житељи, паори, сећају се када је цена дизела била много већа од цене јестивог уља, они кажу зејтина, па су у тракторе сипали често мешавину дизела и уља, или пак чисто уље. Исплатило им се. Чак је та мешавина сипана и у „голф двојку”. Додуше били су то трактори „ИМТ” и „белоруси”. У овим савременијима то би тешко ишло. У моје време увек је била преосетљива цена хлеба. Под притиском инфлације и кризе цена основног прехрамбеног артикла држана је стално под присмотром, под административном јурисдикцијом. Али, онда се десио апсурд. Све су цене расле, док се цена нашег  „насушног хлеба” није смела повећавати. Сточари су кришом куповали веће количине хлеба и давали га свињама уместо кукуруза, концентрата или пшенице. Исплатило им се. Административна контрола цена пореметила је међугранске токове. Могао бих наводити још оваквих и сличних примера.

Како је администрирање на тржишту било све веће и дубље, то су поремећаји на њему били све тежи и жешћи. Увели нас у несташице, у бонове, у пар-непар, па су новинари ту савезну владу називали „Бонска влада”.  Видели смо да ово нигде не води, па смо 1985. донели системски закон о ценама, чији сам предлагач био, а који је имао само неколико чланова од којих је први гласио: да се цене слободно формирају на тржишту. Била је то у оно време права јерес за руководство које је још имало много „партизанског” педигреа у себи. Вагали смо између пада стандарда и несташица. Разумели да су несташице горча пилула.

Можда би то требало и ова власт да има у виду. И још нешто. Водио сам честе расправе са ондашњим гувернером Народне банке Југославије Радованом Макићем на тему тзв. примарне емисије, читај штампања новца без покрића. Он је бранио став да је то договор највиших органа република, покрајина и федерације, а ја тезу да то битно утиче на инфлацију. Уосталом показало се да свугде у свету за инфлацију одговарају гувернери народних банака, јер они држе руку на, за цене, најбитнијој славини која се зове штампање новца.

Сетимо се 1993. када смо имали највећу инфлацију икада забележену не само код нас, већ и у Европи. Штампање новца је практично било неограничено по налозима врха власти ондашње Србије и Црне Горе. Почетком 1994. године замењен је гувернер Народне банке, дошао чувени „деда Аврам” и прва мера коју је увео била је заустављање штампања новца. Својом појавом новинарима је био симпатичан, са цегером у руци, па је тако једном у кафеу хотела „Москва” у центру Београда објашњавао да ће се за годину дана моћи у том хотелу  попити кафа по истој цени као данас, почетком 1994. И би тако, кафа у јануару 1995. коштала је као у јануару 1994. Опет наравоученије, штампање новца је поред реално поремећених међународних токова у енергетици и храни, други по важности узрок раста цена. Трећи је задужење у иностранству за текућу потрошњу, ако средстава зафали у буџету. То је редослед потеза на који се мора пажња концентрисати, раздвојити један од другог узрока и с њима се појединачно, условно речено, обрачунавати. Најгоре је све замаглити, упросечити, замутити, заваравати најпре себе, а онда и друге.

Публициста и бивши члан Савезне владе СФРЈ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran
Kad NBS odkupi obveznice Telekoma kao pre godinu/dve to je stampanje para. To kako se ta kupovina knjigovostveno vodi nema mnogo znacaja, iza tih para ne stoji nikakava vrednost u robi ili uslugama.
Boris dipl. oec.
To što je važilo tada ne važi sada. Danas ne štampamo mi novac već to radi zapad, a male zemlje plaćaju ceh. Količina dinara u opticaju je ista i strogo kontrolisana a NBS interveniše minimalno kako bi kurs evra ostao na oko 117 dinara, plus - minus par procenata. Zato ruska centralna banka deset godina kupuje zlato i rešava se dolara, evra i dolarskih i evro obveznica. Drugi generator inflacije su banke sa novčanim derivatima koje je nemoguće kontrolisati, a treći su poremećaji na tržištu.
Boris dipl. oec.
Novac iz inostranstva ne povećava količinu dinara u opticaju. NBS ne štampa novac, nema zaduživanja iz primarne emisije, država ne vodi svoju monternu i fiskalnu politiku, kurs evra je fiksan i naš spoljnotrgovinski deficit je visok do neba. Tako evro zona preliva svoju krizu na male zemlje. I kao što rekoh, drugi generator stagflacije je trange - frange bankarski sektor kome NBS toleriše baš sve, a treći su ogromni lomovi na svetskom tržištu kakve smo videli u zadnje tri godine.
Иван Грозни
@Boris dipl. oec. Ако НБС не емитује новац, зашто је онда увећана количина динара у оптицају? Зашто је увећан агрегат М1? Да ли нам можете објаснити шта се дешава када се Србија задужи у иностранству у страној валути ради покрића буџетског дефицита?
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.