Коме су ветар и сунце пречи од „Бистрице”

Када је недавно актуелна министарка енергетике Зорана Михајловић изјавила да је још од 1999. године њена идеја била улагање у реверзибилну хидроелектрану РХЕ „Бистрица” снаге 680 мегавата, поставило се логично питање, па ако је тако, због чега се овај важан домаћи извор зелене енергије није ни у првом, а ни у другом мандату министарке нашао на листи приоритета од националног значаја. Тим пре што је актуелна министарка велика заговорница обновљивих извора, што „Бистрица” јесте. Било како било, уместо домаће „Бистрице”, новац из буџета, и то за око два гигавата зелене струје, отићи ће инвеститорима у сунце и ветар. Буџетом Србије се предвиђа да се одобри новац за пројектне и програмске зајмове, и то са страним инвестиционим корпорацијама, фондовима и банкама. Ту се пре свега мисли на соларне електране инсталисане снаге један гигават, за коју треба издвојити 94,4 милијарде динара или око 800 милиона евра, и за ветроелектране снаге 800 мегавата до један гигават, за коју ће се издвојити 59 милијарди динара или око 500 милиона евра. Једини домаћи пројекат који је виђен у буџету је „Ђердап 3”, за који се предвиђа улагање од 177 милијарди динара.

Иначе, реверзибилна хидроелектрана „Бистрица” производила би вршну енергију за покривање максималне дневне потрошње, што је иначе најскупља енергија, а што је врло важно ако се зна да ће потрошња струје у Србији до 2030. порасти за 16,3 одсто. Осим тога, српска енергетика ће се убудуће сретати с врло високим трошковима градње постројења за складиштење енергије услед већег ослањања на варијабилне обновљиве изворе. Овако би се то уштедело кроз градњу „Бистрице”.

Упитани зашто „Бистрица” није приоритет, Министарство рударства и енергетике (МРЕ) у одговору „Политици” одговорност пребацују на Министарство заштите животне средине уз објашњење да је МРЕ још у децембру 2021. предложило да се пројекат РХЕ „Бистрица” на седници владе прогласи пројектом од посебног значаја за Србију. Прикупљена су позитивна мишљења свих министарстава осим Министарства заштите животне средине, те се за разлоге овакве одлуке треба обратити њима. Иначе, према Стратегији развоја енергетике из 2015, пројекат РХЕ „Бистрица” је требало да се заврши, односно да ова електрана буде изграђена, још 2020. Зашто није, питање је за оне који то нису урадили, одговарају у МРЕ и наглашавају да су други поменути пројекти компатибилни с пројектом РХЕ „Бистрица”.

Они који, међутим, мало дуже памте, знају да то баш и није тако, те да је МРЕ случајно или намерно заборавило да каже да се према првобитном пројекту РХЕ „Бистрица” показала као неисплатива, јер у том тренутку није постојала оволика заинтересованост за улагање у соларне електране и ветропаркове у Србији. Те зато на том пројекту није ни био фокус, зато што су захтеви за закупом генератора за обезбеђење балансне резерве били довољни за тадашњи производни микс конвенционалних извора у ЕПС-у. При томе, форсирање високог удела зелене енергије у производном миксу Србије, а без претходно потпуно готових хидроелектрана „Бистрица” и „Ђердап 3”, неодрживо је и у најмању руку нелогично.

На питање да ли се ово зове лобирање за странце, којима се поново пуне џепови парама свих нас који плаћамо струју, у МРЕ кажу да је питање за досадашње челнике ЕПС-а да ли је штета причињена Србији увозом струје током зиме 2021/22. „лобирање или нешто друго”, јер 30 година није изграђено ниједно ново постројење за производњу електричне енергије, с једне стране, док су с друге стране обмањивали и државу и грађане о спремности капацитета. Не заборавимо да су на увоз електричне енергије, управо из овог разлога, потрошене стотине милиона евра, а тај износ се додатно увећава сваког дана, јер домаћа производња још увек није довољна да покрије потребе и можемо само да поставимо питање да ли ће тај трошак бити у вредности РХЕ „Бистрица” или РХЕ „Ђердап 3”.

Другим речима, „џепови странаца” се пуне и пуниће се и у наредном периоду управо због увоза електричне енергије, и то у далеко већем износу него да смо изградили нове капацитете. За разлику од нас, Румунија је за протеклих 10 година изградила око 18.000 мегавата (250 пута више изграђеног од онога што смо у овој енергији ми тек уговорили), да не помињемо развијеније европске државе. Да пример који из МРЕ наводе и није баш најсрећнији, потврђује чињеница да је због високог удела зелене енергије у производном миксу и техничких ограничења термоелектрана у Румунији, румунска „Хидроелектрика” била принуђена да прелива воду, као примарну енергију и уз то потпуно чисту зелену енергију на „Ђердапу”, како би испунила захтева за балансирањем система Румуније, што је све носило не само техничке последице него и тешке финансијске последице по румунско предузеће које газдује хидроелектранама.

На питање, докле ће приоритет МРЕ бити бацање пара за зелену енергију којом нисмо могли да покривамо мањкове током зиме него да увозимо струју, одговарају „да нити је улагање у чисту енергију бацање пара, нити они утврђују приоритете, већ само предлажу приоритете, а влада о њима одлучује”. Иначе, озбиљан новац је већ потрошен, и то далеко већи од вредности и „Бистрице” и сваког другог овде поменутог пројекта, а бацили су га, својим управљањем, управо они који су највише допринели тешкој ситуацији у којој се ЕПС налази.

На крају остаје отворено и велико питање ко ће сносити трошкове обавезне балансне резерве и балансирања, јер ако је судити према тренутно важећем Закону о обновљивим изворима енергије, и овај терет ће пасти на ионако ослабљени ЕПС.