Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ЧЕКА ЛИ НАС ПАКЛЕНО ЛЕТО

Јун већ оборио рекорде

Најтоплије лето у Србији било је 2012. године, када је средња темература у Београду износила 26 степени Целзијуса. Рекордна максимална дневна температура од 44,9 степени била је измерена јула 2007. у Смедеревској Паланци, а тада је у престоници забележено 43,9 степени
(Фото Н. Марјановић)

Вилис Каријер је човек којем ћемо ове године, ако се остваре прогнозе о једном од најврелијих лета, захваљивати за свежину у домовима и пословним просторијама. Када је пре 120 година млади инжењер смислио први клима-уређај, није то учинио због врућине, већ због влаге. И не због људи, већ због новина, не би ли их заштитио од пропадања у влажној бруклинској штампарији.

Према најавама метеоролога, захваљиваћемо му на изуму изнова, и то већ наредног викенда, када из веома топлог јуна уђемо у још топлији и сушан јул. Иако је за нама пролеће које историја метеорологије неће памтити као најтоплије, лето 2022. има велике шансе за обарање понеког рекорда.

Топлотни талас најављен је већ за 2. јул, а гласноговорници из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” објавили су на свом сајту најновију биометеоролошку прогнозу у којој подсећају на мере личне заштите. Обављање послова током хладнијег дела дана, редовна хидратација, лагана гардероба и, наравно, боровак у добро климатизованом простору на листи су „Батутових” мера које грађани треба да предузму током наредних паклено врелих дана.

Ко се данас, после овакве најаве и у моменту када подељак на термометру увелико прелази 30 степени Целзијуса, сећа да је за нама хладније пролеће?

– Чак у неким местима источне Србије превазиђен је максималан број мразних дана, то јест дана када је минимална температура била испод нуле. За нама је осмо најсушније пролеће, а због мање облачности у Неготину и Димитровграду превазиђен је максималан број пролећних сати с трајањем сунца. Сведочимо веома топлом јуну, с температуром која је у Војводини и у Београду виша од просека за два степена Целзијуса, а екстремно сушни услови забележени су у Кикинди и Зрењанину. У јулу очекујемо да средња температура ваздуха буде топлија за два степена од просека, а у августу чак за три. Такође, суочићемо се и с недостатком падавина – објашњава за „Политику” Горан Пејановић, климатолог и помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ), шта нас чека овог лета.

Колико се клима променила протеклих деценија, сведочи архива РХМЗ-а, установе која метеоролошка мерења у Београду обавља од давне 1883. године, а последњих 70 година то чини на још тридесетак локација. Управо она показује да је 15 од 20 најтоплијих лета забележено од 2000. године.

– Још три су из периода између 1991. и 2000. То нам јасно указује на тенденцију знатног пораста температуре. Најтоплије лето у Србији било је 2012. године, када је средња температура у Београду износила 26 степени Целзијуса. Рекордна максимална дневна температура од 44,9 степени била је јула 2007. у Смедеревској Паланци, а тада је у престоници забележено 43,9 степени – подсећа Пејановић на летње метеоролошке рекорде.

Почетком године Међувладин панел за климатске промене Уједињених нација објавио је извештај у којем је упозорио да опасности од климатских промена расту тако брзо да би ускоро могле да надјачају способност природе и човечанства да се прилагоде уколико се брзо не смање емисије гасова с ефектом стаклене баште. У драматичном извештају, који је генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес назвао „атласом људске патње”, прстом је уперено у међународну заједницу због неуспеха да се ухвати укоштац са изазивачима климатских промена.

А у бројкама, показује наш саговорник, те промене изгледају овако:

– На глобалном нивоу температура ваздуха је у последњих 100 година порасла за више од један степен, а температура површине светског мора за преко пола степена. Сматра се да је светски океан, као најважнија компонента климатског система, акумулирао преко 90 одсто вишка топлоте настале због ремећења температурне равнотеже услед пораста нивоа угљен-диоксида у ваздуху и мору. Гасови са ефектом стаклене баште током последњих милион година били су на нивоу 180 ппм (јединица којом се означава колико има честица гасова стаклене баште у милион честица атмосфере, прим. аут.) до 280 ппм, као пре стотину година. Данас су гасови са ефектом стаклене баште превазишли вредност од 410 ппм, што је повећање од преко 40 одсто, тако да знатно спречавају хлађење планете земље – објашњава наш саговорник.

Климатске промене не погађају свет подједнако, већ, како је то приметио портал „Политико”, интерпретирајући извештај УН, деле свет на оне који могу да преживе нестабилну производњу хране, опасне врућине и подизање нивоа мора и на оне који то нису у стању. Климатске промене нису само еколошко већ су одавно постале и економско питање.

– Знатна је тенденција повећања летње средње температуре и износи од један и по до два степена Целзијуса на тридесет година. Тако је у последње две деценије забележено седам великих суша (2000, 2003, 2007, 2012, 2015, 2017. и 2021), а губици у пољопривреди су 2012. године износили две милијарде америчких долара. С друге стране, топлији ваздух може да садржи више водене паре, која у неким циклоналним временским ситуацијама или данима са облацима изразитог вертикалног развоја може да генерише веће количине падавина. У Србији се бележи пораст броја дана с падавинама већим од 40 литара кише, што је типична вредност за настанак поплава. Катастрофалне поплаве 2014. коштале су Србију преко милијарду и шест стотина милиона америчких долара – подсећа Пејановић.

Процењује се да је око три и по милијарде људи, пре свега становника Африке, јужне Азије, Јужне Америке и малих острвских држава, данас веома рањиво због промена климе. На то указује и податак да је у оним земљама које су означене као рањиве од поплава страдало 15 пута више људи него у оним које се налазе у категорији сигурних. Парадокс је управо у томе што земље које подносе више жртви су уједно и оне земље које сносе мању кривицу за климатске промене.

– Угаљ се, као главно погонско гориво, спаљивао масовно већ око 250 година, прво у Енглеској, затим у другим државама Европе, Северној Америци, па на крају у Азији. Данас Кина и Америка емитују преко 50 одсто укупне количине гасова с ефектом загревања, тако да је после њиховог договора о знатном смањењу емисија 2014. уследио Париски споразум на глобалном нивоу, где се тражи да земље света смање своје емисије угљен-диоксида како глобална температура не би прерасла један и по степен до краја овог века – објашњава Пејановић.

Међутим, трагедија у Украјини додатно је удаљила земље од Европског зеленог договора, који је подразумевао да до 2050. године емисија гасова са ефектом стаклене баште буде – нула. Како би се што брже ослободиле зависности од руске енергије, многе земље бирају решења која нису „најзеленија” – у Америци су лоби групе само 12 сати после напада Русије на Украјину започеле јак притисак не би ли се укинула забрана за истраживање нових гасних поља. Планови за будућа гасна постројења на обалама широм Европе не иду у прилог ни настојању да гас, као најприхватљивије фосилно гориво, буде само прелазно решење на путу ка производњи енергије из обновљивих извора.

Ово лето ћемо преживети захваљујући Каријеру. Међутим, шта ћемо наредне године ако цена струје толико поскупи, па клима буде доступна само становницима оних држава с највишим БДП-ом и највишом емисијом гасова са ефектом стаклене баште?

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.