Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: ČEKA LI NAS PAKLENO LETO

Jun već oborio rekorde

Najtoplije leto u Srbiji bilo je 2012. godine, kada je srednja temeratura u Beogradu iznosila 26 stepeni Celzijusa. Rekordna maksimalna dnevna temperatura od 44,9 stepeni bila je izmerena jula 2007. u Smederevskoj Palanci, a tada je u prestonici zabeleženo 43,9 stepeni
(Фото Н. Марјановић)

Vilis Karijer je čovek kojem ćemo ove godine, ako se ostvare prognoze o jednom od najvrelijih leta, zahvaljivati za svežinu u domovima i poslovnim prostorijama. Kada je pre 120 godina mladi inženjer smislio prvi klima-uređaj, nije to učinio zbog vrućine, već zbog vlage. I ne zbog ljudi, već zbog novina, ne bi li ih zaštitio od propadanja u vlažnoj bruklinskoj štampariji.

Prema najavama meteorologa, zahvaljivaćemo mu na izumu iznova, i to već narednog vikenda, kada iz veoma toplog juna uđemo u još topliji i sušan jul. Iako je za nama proleće koje istorija meteorologije neće pamtiti kao najtoplije, leto 2022. ima velike šanse za obaranje ponekog rekorda.

Toplotni talas najavljen je već za 2. jul, a glasnogovornici iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” objavili su na svom sajtu najnoviju biometeorološku prognozu u kojoj podsećaju na mere lične zaštite. Obavljanje poslova tokom hladnijeg dela dana, redovna hidratacija, lagana garderoba i, naravno, borovak u dobro klimatizovanom prostoru na listi su „Batutovih” mera koje građani treba da preduzmu tokom narednih pakleno vrelih dana.

Ko se danas, posle ovakve najave i u momentu kada podeljak na termometru uveliko prelazi 30 stepeni Celzijusa, seća da je za nama hladnije proleće?

– Čak u nekim mestima istočne Srbije prevaziđen je maksimalan broj mraznih dana, to jest dana kada je minimalna temperatura bila ispod nule. Za nama je osmo najsušnije proleće, a zbog manje oblačnosti u Negotinu i Dimitrovgradu prevaziđen je maksimalan broj prolećnih sati s trajanjem sunca. Svedočimo veoma toplom junu, s temperaturom koja je u Vojvodini i u Beogradu viša od proseka za dva stepena Celzijusa, a ekstremno sušni uslovi zabeleženi su u Kikindi i Zrenjaninu. U julu očekujemo da srednja temperatura vazduha bude toplija za dva stepena od proseka, a u avgustu čak za tri. Takođe, suočićemo se i s nedostatkom padavina – objašnjava za „Politiku” Goran Pejanović, klimatolog i pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ), šta nas čeka ovog leta.

Koliko se klima promenila proteklih decenija, svedoči arhiva RHMZ-a, ustanove koja meteorološka merenja u Beogradu obavlja od davne 1883. godine, a poslednjih 70 godina to čini na još tridesetak lokacija. Upravo ona pokazuje da je 15 od 20 najtoplijih leta zabeleženo od 2000. godine.

– Još tri su iz perioda između 1991. i 2000. To nam jasno ukazuje na tendenciju znatnog porasta temperature. Najtoplije leto u Srbiji bilo je 2012. godine, kada je srednja temperatura u Beogradu iznosila 26 stepeni Celzijusa. Rekordna maksimalna dnevna temperatura od 44,9 stepeni bila je jula 2007. u Smederevskoj Palanci, a tada je u prestonici zabeleženo 43,9 stepeni – podseća Pejanović na letnje meteorološke rekorde.

Početkom godine Međuvladin panel za klimatske promene Ujedinjenih nacija objavio je izveštaj u kojem je upozorio da opasnosti od klimatskih promena rastu tako brzo da bi uskoro mogle da nadjačaju sposobnost prirode i čovečanstva da se prilagode ukoliko se brzo ne smanje emisije gasova s efektom staklene bašte. U dramatičnom izveštaju, koji je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres nazvao „atlasom ljudske patnje”, prstom je upereno u međunarodnu zajednicu zbog neuspeha da se uhvati ukoštac sa izazivačima klimatskih promena.

A u brojkama, pokazuje naš sagovornik, te promene izgledaju ovako:

– Na globalnom nivou temperatura vazduha je u poslednjih 100 godina porasla za više od jedan stepen, a temperatura površine svetskog mora za preko pola stepena. Smatra se da je svetski okean, kao najvažnija komponenta klimatskog sistema, akumulirao preko 90 odsto viška toplote nastale zbog remećenja temperaturne ravnoteže usled porasta nivoa ugljen-dioksida u vazduhu i moru. Gasovi sa efektom staklene bašte tokom poslednjih milion godina bili su na nivou 180 ppm (jedinica kojom se označava koliko ima čestica gasova staklene bašte u milion čestica atmosfere, prim. aut.) do 280 ppm, kao pre stotinu godina. Danas su gasovi sa efektom staklene bašte prevazišli vrednost od 410 ppm, što je povećanje od preko 40 odsto, tako da znatno sprečavaju hlađenje planete zemlje – objašnjava naš sagovornik.

Klimatske promene ne pogađaju svet podjednako, već, kako je to primetio portal „Politiko”, interpretirajući izveštaj UN, dele svet na one koji mogu da prežive nestabilnu proizvodnju hrane, opasne vrućine i podizanje nivoa mora i na one koji to nisu u stanju. Klimatske promene nisu samo ekološko već su odavno postale i ekonomsko pitanje.

– Znatna je tendencija povećanja letnje srednje temperature i iznosi od jedan i po do dva stepena Celzijusa na trideset godina. Tako je u poslednje dve decenije zabeleženo sedam velikih suša (2000, 2003, 2007, 2012, 2015, 2017. i 2021), a gubici u poljoprivredi su 2012. godine iznosili dve milijarde američkih dolara. S druge strane, topliji vazduh može da sadrži više vodene pare, koja u nekim ciklonalnim vremenskim situacijama ili danima sa oblacima izrazitog vertikalnog razvoja može da generiše veće količine padavina. U Srbiji se beleži porast broja dana s padavinama većim od 40 litara kiše, što je tipična vrednost za nastanak poplava. Katastrofalne poplave 2014. koštale su Srbiju preko milijardu i šest stotina miliona američkih dolara – podseća Pejanović.

Procenjuje se da je oko tri i po milijarde ljudi, pre svega stanovnika Afrike, južne Azije, Južne Amerike i malih ostrvskih država, danas veoma ranjivo zbog promena klime. Na to ukazuje i podatak da je u onim zemljama koje su označene kao ranjive od poplava stradalo 15 puta više ljudi nego u onim koje se nalaze u kategoriji sigurnih. Paradoks je upravo u tome što zemlje koje podnose više žrtvi su ujedno i one zemlje koje snose manju krivicu za klimatske promene.

– Ugalj se, kao glavno pogonsko gorivo, spaljivao masovno već oko 250 godina, prvo u Engleskoj, zatim u drugim državama Evrope, Severnoj Americi, pa na kraju u Aziji. Danas Kina i Amerika emituju preko 50 odsto ukupne količine gasova s efektom zagrevanja, tako da je posle njihovog dogovora o znatnom smanjenju emisija 2014. usledio Pariski sporazum na globalnom nivou, gde se traži da zemlje sveta smanje svoje emisije ugljen-dioksida kako globalna temperatura ne bi prerasla jedan i po stepen do kraja ovog veka – objašnjava Pejanović.

Međutim, tragedija u Ukrajini dodatno je udaljila zemlje od Evropskog zelenog dogovora, koji je podrazumevao da do 2050. godine emisija gasova sa efektom staklene bašte bude – nula. Kako bi se što brže oslobodile zavisnosti od ruske energije, mnoge zemlje biraju rešenja koja nisu „najzelenija” – u Americi su lobi grupe samo 12 sati posle napada Rusije na Ukrajinu započele jak pritisak ne bi li se ukinula zabrana za istraživanje novih gasnih polja. Planovi za buduća gasna postrojenja na obalama širom Evrope ne idu u prilog ni nastojanju da gas, kao najprihvatljivije fosilno gorivo, bude samo prelazno rešenje na putu ka proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.

Ovo leto ćemo preživeti zahvaljujući Karijeru. Međutim, šta ćemo naredne godine ako cena struje toliko poskupi, pa klima bude dostupna samo stanovnicima onih država s najvišim BDP-om i najvišom emisijom gasova sa efektom staklene bašte?

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.