Неће бити лако ни кактусима

Грчку Евију опет је запосео паклени пламен. Ватра се вратила и приближила кућама, а Евија се није још опоравила од прошлогодишње катастрофе. Међутим, не стрепе само Грци јер топлотни таласи руше рекорде широм Европе. Шпанци данима покушавају да савладају буктиње, док житељи Каталоније морају да се евакуишу. Ватрогасци су данима гасили пожар у шумском пределу у Бранденбургу у Немачкој. Због овог пожара евакуисана су чак три насеља.

Тамо где, за сада, нема ватрених немани има рекордних температура. Парижани на све начине покушавају да се изборе с незапамћених и до 40 степени у јуну, а популарно француско летовалиште Бијариц до пре неколико дана никада није забележило у овом периоду чак 42,9 степени Целзијуса. Овогодишњи први топлотни талас изазвао је пре неколико дана догађај без преседана у мерној станици Котбус у Немачкој. Наиме, станица се пре 20. јуна загрејала на чак 39,2 степена. Реч је о највишој температури икада измереној на овом месту на североистоку земље, удаљеном око 100 километара од Берлина. Струка каже да је ова температура највиша бар од 1888. године.

Цела Европа је ужарена, а лето се тек загрева.

Још у априлу, с доласком првих врућина, научници су, говорећи о глобалном загревању, рекли да неће бити лако чак ни кактусима. Како ове, тако тек у годинама које долазе, биће толико вруће да то ни кактуси неће моћи да поднесу. Шта ће бити са човеком ако њихова истраживања говоре да ће у наредним деценијама чак до 90 одсто ових биљних врста бити под ризиком изумирања и губитка станишта?

И не морамо бити загледани у даљину, одговор можемо потражити и ако се осврнемо на минули викенд, када су западноевропске земље запљуснуте врелином. Једни се плаше пожара, другима, попут пољопривредника, суша уништава усеве. Рекордно високе јунске температуре, уобичајене за август, у Европи ће, несумњиво, постати уобичајена појава. Метеоролози кажу да лето, рецимо, у Шпанији почиње раније и до 40 дана у односу на пре 50 година. И Велика Британија је забележила најтоплији дан у години – тачније, нешто више од 30 степени у раним поподневним сатима.

Стил живота се мења, а ове врућине носе укус будућности. У Италији размишљају о рационализацији начина потрошње воде, а у појединим деловима, попут Ломбардије, о увођењу ванредног стања због суше, која може уништити жетву. Борба за воду, храну и ваздух опет је постала човеков суштински изазов. Екстремни интензитет врућина утицао је и на краве, које дају мање млека. Оно чему сведочимо у Европи, поготову у САД, или што је у мају преживела Индија, Канада лани, јесте пример продуженог интензитета врућина, које се појављују све раније. Цео свет бруји о неопходности смањења емисије гасова с ефектом стаклене баште, док се обичан човек фокусира да заштити здравље старијих и деце.

Рекордно врућа седмица протекла је у калифорнијској Долини смрти уз 50 степени. Феникс, Лас Вегас и Денвер такође су под опасним врућинама, где метеоролошке службе пријављују незабележених 47 степени у ово доба године од 1918. Фиџи климатске промене, попут циклона, сматра већом претњом од рата. Они су на азијском самиту о безбедности у Сингапуру, где су фокус били рат у Украјини и напетост између Кине и САД, истакли да су ове промене за Пацифик опасније од војних тензија јер митраљези и борбени авиони нису ништа наспрам, како су рекли, најгорег непријатеља човековог постојања, који угрожава наше наде и снове о просперитету. Током и након сваке невоље постоји нада у боље сутра, а с овом пошасти се зна да долазе само пакленији рекорди.

Кад смо код онога што долази, док Европљани спас траже на базенима, морима и у раскошним парковима, ризик од пожара прераста у „екстремни ризик”, како то кажу у службама за управљање хитним ситуацијама, упозоравајући посебно већи део Шпаније, долине реке Роне, Сардинију, Сицилију, копнене делове Италије и Француску. У појединим европским градовима забрањена су окупљања на отвореном због врућина, отказани су концерти, многи данима не излазе из својих домова, а запослени су преусмерени на рад од куће.

Температуре ће прећи кључну опасну тачку осим ако, како рече недавно Антонио Гутерес, потписнице Париског споразума одрже реч. Генерални секретар УН узда се у документ потписан пре седам година, али кредибилни извештаји бележе да су многе владе и корпорације прекршиле обећања поводом климатских промена, држећи се чврсто штетних фосилних горива. Празна обећања дата у Паризу, али и пре тога воде нас, како је то лепо рекао Гутерес, „на пут према свету који није за живот”.

Другим речима, ако наставимо да се понашамо као до сада, нећемо ограничити загревање на два степена, а камоли на зацртан један и по степен. Постојећа улагања у инфраструктуру за фосилна горива и крчење огромних шумских површина поткопавају наводне напоре моћника да се постигне циљ из Париза, који је пак пре неколико дана достигао топлотни рекорд у последњих 100 година.