Neće biti lako ni kaktusima

Grčku Eviju opet je zaposeo pakleni plamen. Vatra se vratila i približila kućama, a Evija se nije još oporavila od prošlogodišnje katastrofe. Međutim, ne strepe samo Grci jer toplotni talasi ruše rekorde širom Evrope. Španci danima pokušavaju da savladaju buktinje, dok žitelji Katalonije moraju da se evakuišu. Vatrogasci su danima gasili požar u šumskom predelu u Brandenburgu u Nemačkoj. Zbog ovog požara evakuisana su čak tri naselja.

Tamo gde, za sada, nema vatrenih nemani ima rekordnih temperatura. Parižani na sve načine pokušavaju da se izbore s nezapamćenih i do 40 stepeni u junu, a popularno francusko letovalište Bijaric do pre nekoliko dana nikada nije zabeležilo u ovom periodu čak 42,9 stepeni Celzijusa. Ovogodišnji prvi toplotni talas izazvao je pre nekoliko dana događaj bez presedana u mernoj stanici Kotbus u Nemačkoj. Naime, stanica se pre 20. juna zagrejala na čak 39,2 stepena. Reč je o najvišoj temperaturi ikada izmerenoj na ovom mestu na severoistoku zemlje, udaljenom oko 100 kilometara od Berlina. Struka kaže da je ova temperatura najviša bar od 1888. godine.

Cela Evropa je užarena, a leto se tek zagreva.

Još u aprilu, s dolaskom prvih vrućina, naučnici su, govoreći o globalnom zagrevanju, rekli da neće biti lako čak ni kaktusima. Kako ove, tako tek u godinama koje dolaze, biće toliko vruće da to ni kaktusi neće moći da podnesu. Šta će biti sa čovekom ako njihova istraživanja govore da će u narednim decenijama čak do 90 odsto ovih biljnih vrsta biti pod rizikom izumiranja i gubitka staništa?

I ne moramo biti zagledani u daljinu, odgovor možemo potražiti i ako se osvrnemo na minuli vikend, kada su zapadnoevropske zemlje zapljusnute vrelinom. Jedni se plaše požara, drugima, poput poljoprivrednika, suša uništava useve. Rekordno visoke junske temperature, uobičajene za avgust, u Evropi će, nesumnjivo, postati uobičajena pojava. Meteorolozi kažu da leto, recimo, u Španiji počinje ranije i do 40 dana u odnosu na pre 50 godina. I Velika Britanija je zabeležila najtopliji dan u godini – tačnije, nešto više od 30 stepeni u ranim popodnevnim satima.

Stil života se menja, a ove vrućine nose ukus budućnosti. U Italiji razmišljaju o racionalizaciji načina potrošnje vode, a u pojedinim delovima, poput Lombardije, o uvođenju vanrednog stanja zbog suše, koja može uništiti žetvu. Borba za vodu, hranu i vazduh opet je postala čovekov suštinski izazov. Ekstremni intenzitet vrućina uticao je i na krave, koje daju manje mleka. Ono čemu svedočimo u Evropi, pogotovu u SAD, ili što je u maju preživela Indija, Kanada lani, jeste primer produženog intenziteta vrućina, koje se pojavljuju sve ranije. Ceo svet bruji o neophodnosti smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte, dok se običan čovek fokusira da zaštiti zdravlje starijih i dece.

Rekordno vruća sedmica protekla je u kalifornijskoj Dolini smrti uz 50 stepeni. Feniks, Las Vegas i Denver takođe su pod opasnim vrućinama, gde meteorološke službe prijavljuju nezabeleženih 47 stepeni u ovo doba godine od 1918. Fidži klimatske promene, poput ciklona, smatra većom pretnjom od rata. Oni su na azijskom samitu o bezbednosti u Singapuru, gde su fokus bili rat u Ukrajini i napetost između Kine i SAD, istakli da su ove promene za Pacifik opasnije od vojnih tenzija jer mitraljezi i borbeni avioni nisu ništa naspram, kako su rekli, najgoreg neprijatelja čovekovog postojanja, koji ugrožava naše nade i snove o prosperitetu. Tokom i nakon svake nevolje postoji nada u bolje sutra, a s ovom pošasti se zna da dolaze samo pakleniji rekordi.

Kad smo kod onoga što dolazi, dok Evropljani spas traže na bazenima, morima i u raskošnim parkovima, rizik od požara prerasta u „ekstremni rizik”, kako to kažu u službama za upravljanje hitnim situacijama, upozoravajući posebno veći deo Španije, doline reke Rone, Sardiniju, Siciliju, kopnene delove Italije i Francusku. U pojedinim evropskim gradovima zabranjena su okupljanja na otvorenom zbog vrućina, otkazani su koncerti, mnogi danima ne izlaze iz svojih domova, a zaposleni su preusmereni na rad od kuće.

Temperature će preći ključnu opasnu tačku osim ako, kako reče nedavno Antonio Guteres, potpisnice Pariskog sporazuma održe reč. Generalni sekretar UN uzda se u dokument potpisan pre sedam godina, ali kredibilni izveštaji beleže da su mnoge vlade i korporacije prekršile obećanja povodom klimatskih promena, držeći se čvrsto štetnih fosilnih goriva. Prazna obećanja data u Parizu, ali i pre toga vode nas, kako je to lepo rekao Guteres, „na put prema svetu koji nije za život”.

Drugim rečima, ako nastavimo da se ponašamo kao do sada, nećemo ograničiti zagrevanje na dva stepena, a kamoli na zacrtan jedan i po stepen. Postojeća ulaganja u infrastrukturu za fosilna goriva i krčenje ogromnih šumskih površina potkopavaju navodne napore moćnika da se postigne cilj iz Pariza, koji je pak pre nekoliko dana dostigao toplotni rekord u poslednjih 100 godina.