Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Угрожено право на живот

Од рођења до смрти живот човека штите кривични закони и међународне конвенције, али је упркос томе у читавом свету је огроман број убистава и страдања
(Фото А. Васиљевић)

У свету се годишње догоди око 400.000 убистава, а у саобраћајним незгодама страда око 1,3 милиона људи. То су подаци Светске здравствене организације (СЗО), које износи судија Апелационог суда у Београду мр Сретко Јанковић. На регионалном конгресу Удружења правника Србије, одржаном у Будви, судија је истакао да је право на живот основно и врхунско људско право, које се у пракси крши у огромном броју случајева, иако има најјачу кривичноправну заштиту и прокламовано је многим међународним документима.

– Човеково право на живот, као добро највеће вредности, штити се одредбама кривичног права од рођења до смрти. Иако је живот најзначајнија вредност човека и претпоставка свих других његових права, кроз историју имамо милионске жртве инквизиције, колонијалних освајања, фашизма и комунизма, а у новије време и тероризма. Неке терористичке организације често ангажују и децу за учешће у самоубилачким нападима. Подаци Уницефа говоре да су 2015. године у разним актима насиља у свету убијене 82.000 деце, а исламска група Боко харам је само у 2017. години користила у нападима најмање 83 деце, већином девојчице – каже Јанковић.

Како је навео, у неким деловима Индије породице убијају новорођену женску децу због тога што не могу да им обезбеде одговарајући мираз. Овај злочин у држави Бихар чини 25,8 одсто, а у држави Ориса 16,1 одсто свих убистава.

Јанковић подсећа да су још Велика повеља слободе из 1215. године, а затим четири века касније Петиција о правима и Закон о правима гарантовали да „ниједан слободан човек неће бити убијен или затворен осим на основу законите судске пресуде”.

– Данас посебно треба указати на многа убијања без икаквог судског поступка, која се дешавају у различитим деловима света. Принудни нестанци лица распрострањени су у Латинској Америци, где су политичке противнике власти отимали ескадрони смрти, које су чинили полицајци у цивилу, или добровољци, што је влади омогућавало да се претвара да тобоже ништа не зна о судбини отетих и да одбија да одговара на питања чланова породице, међународних организација и страних влада – наводи судија Јанковић.

Људски животи понекад су угрожени и услед грешака полицијских снага у борби против тероризма. Тако је полиција у Лондону 2005. године убила двадесетседмогодишњег бразилског имигранта који је био погрешно идентификован као бомбаш самоубица. Људи страдају и у атентатима које организују обавештајне службе појединих држава. Поред тога, животи су све више изложени ризику и услед еколошких катастрофа.

– Кривични законик Републике Србије штити право на живот пре свега инкриминацијама које се односе на убиства, али и прописивањем других кривичних дела, као што су отмица, тероризам, излагање опасности, непружање помоћи. Право на живот заштићено је чланом 2 Европске конвенције о људским правима, а пракса Европског суда за људска права у Стразбуру је најобимнија и најдинамичнија управо када је реч о заштити права на живот – каже Сретко Јанковић.

Европски суд је у једном предмету против Уједињеног Краљевства закључио да је примена смртоносне силе од стране припадника државних органа била нужна у случају када су припадници британске специјалне јединице усмртили три лица која су покушала да активирају аутомобил-бомбу на подручју Гибралтара. Суд је утврдио да су припадници специјалних јединица пуцали на осумњичене када су њихови покрети према џепу схваћени као покушај активирања ауто-бомбе на даљинско управљање.

До истог закључка, о оправданој примени силе, суд у Стразбуру је дошао у једном предмету против Кипра, где су полицајци убили отмичара и девојку коју је држао као таоца у тренутку када је он запуцао на полицију.

У појединим случајевима суд је утврдио да државни органи нису предузели неопходне мере да би заштитили животе. Тако су, на пример, Словачка и Хрватска „осуђене” због неадекватног реаговања државних органа на пријаве за насиље у породици, што се у оба случаја завршило двоструким убиствима у којима су страдала и деца.

Турска је проглашена одговорном за повреду права на живот петнаестогодишњака којег је вршњак у близини школе убио ножем из школске кухиње. Држава је била дужна да осигура ефикасан систем надзора у школи, а јавне школске установе имају обавезу да заштите децу од свих облика насиља, закључио је суд у Стразбуру.

Обавеза државе је и да заштити животе људи од еколошке опасности и опасних делатности у којима учествују представници државе. Европски суд је у једном предмету закључио да Турска није предузела све потребне превентивне мере да заштити становнике који су живели близу депоније у предграђу Истанбула, па је услед експлозије метана погинуло 39 људи. Утврђена је и одговорност Русије због тога што није предузела све мере да се становници планинске области у граду Тирнаузу заштите од клизишта, па је приликом покретања неколико клизишта 2000. године смртно страдало осморо људи.

– Суд је донео више одлука које се тичу обавезе државе да спроведе делотворну истрагу у случајевима када је дошло до смрти под сумњивим околностима. Држава има обавезу да спроведе темељну и озбиљну истрагу да би се утврдиле и расветлиле све чињенице и околности под којима је дошло до смрти. У једном од поступака суд у Стразбуру је утврдио да су државни органи Црне Горе пропустили да хитно и делотворно истраже смрт и нестанак групе Рома чији је брод потонуо у близини црногорске обале. Истина није утврђена ни после 17 година од трагедије – наводи судија Сретко Јанковић.

Прошло је готово 18 година од неразјашњене трагедије у касарни у Топчидеру, када су смртно страдала двојица гардиста. Суд у Стразбуру разматрао је представку против Србије, с обзиром на то да је Уставни суд Србије утврдио да није спроведена хитна и делотворна истрага, чиме је повређено право на живот.

Смртна казна и даље опстаје

Европска конвенција има и протоколе о укидању смртне казне, која се у неким земљама може применити само за време ратног стања, а све европске земље су је укинуле, осим Белорусије. Руска Федерација и Турска су потписале мораторијум на извршење смртне казне. Судија подсећа да је Србија укинула ову казну 2002, а последња је извршена 1992. године. Међутим, она се данас изриче и извршава у немалом броју земаља, као што су САД, Кина, Јапан, Иран, Саудијска Арабија, Оман.

– У току 2010. године у Кини је на смрт осуђено више људи него у свим осталим земљама заједно. Оман одбија да укине смртну казну јер сматра да би то било у супротности с исламским уверењем да је људски живот светиња и да шеријатско право налаже да свако ко одузме живот другом људском бићу за то мора да плати својим животом – наводи судија Сретко Јанковић.

За и против еутаназије

Поред права на живот, сматра се да човек треба да има право и на достојанствену смрт, па је у оквиру конгреса „Будвански правнички дани” одржан округли сто на тему еутаназије. Будући да већ неколико година постоји скица закона који предвиђа строге услове и процедуру у таквим случајевима, правници су дискутовали о етичким и медицинским разлозима за увођење права на еутаназију у Србији и против њих.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
У Србији су грађани разоружани док разбојници и убице оружје не набављају са дозволом већ на црно! Грађани немају право на самоодбрану и заштиту живота, стана и својине! У такви околностима, кад власт не обезбеђује основне услове и законе за безбедност грађана, водити рачуна о спорадичним догађајима није брига за људске животе, већ скретање пажње са главних на споредне проблеме! А што у ствари показује, да власт те проблеме и не жели да решава! Само кажем..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.