Мини-сезона француске културе

За завршетак председавања Француске Савету Европске уније, Амбасада Француске и Француски институт у Србији, у сарадњи са бројним српским државним и културним институцијама и удружењима, организовали су мини-сезону француске културе, у оквиру које смо већ могли да пратимо Фестивал француског филма.

До краја јуна у Дому омладине Београда постављена је изложба „Примењена носталгија Београд–Париз”, с фотографијама Францускиње Лор Може и српског фотографа Немање Мараша. Дебата „Изазови сексуалне демократије: како данас изражавамо свој сексуални идентитет” биће одржана 1. јула од 18 сати у Француском институту, а учествоваће француски социолог Ерик Фасен.

Вечерас је пак концерт Барбаре Прави, најактуелније звезде савремене француске шансоне, која ће одржати концерт у Ботаничкој башти, с почетком у 21 сат, у оквиру Белефа. Барбара Прави је рођена је 10. априла 1993. у Паризу, а шира музичка публика у Србији упознала ју је прошле године, када је представљала Француску на такмичењу за „Песму Евровизије” с песмом „Voilà” и освојила друго место.

Њено право име је Барбара Пјевић и често истиче своје српско порекло, но у њој има јеврејске, алжирске, пољске и персијске крви. Песму „Деда” посветила је управо свом деди, Србину који је желео будућност без граната и ровова и као младић избегао у Париз.

Љубитељи француске шансоне прате њену каријеру, од почетка од 2015. године, a 2016. je изабрана за извођача музике у филму „Хајди”. Неколико месеци касније, с трупом мјузикла „Једно лето 44” наступа у улози Соланж Дијамел, када је својом раскошним и суптилним гласом одушевила публику и критику.

Њена соло каријера почиње 2017. и објављује први мини-албум – „Барбара Прави”. У глумачке воде се упушта 2019. и добија улогу у телевизијском филму „Света породица” редитељке Марион Саро. Исте године објављује сингл „Погрешна љубав”. Године 2020. излази њен други мини-албум „Врати се кад дође зима”, који је сама компоновала, а 2021. објављује мини-албум „Молитве”.

Барбара Прави је ангажована на пољу борбе за права жена и једна је од 39 извођачица песме која је постала химна Покрета за ослобођење жена – „Жене, устајте”. Реч је о адаптацији на француски једне немачке песме коју су 1933. компоновале затворенице једног немачког логора. Инсистира на уметничкој слободи. Њен последњи албум „Не затварајте птице” снимљен је управо онако како је певачица хтела, без компромиса и уступака пред трендовима и тржиштем.