Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Уместо Монроове, нова америчка доктрина

Све се преокренуло када су САД постале светска сила, најпре у равнотежи са супротним совјетским блоком, а нарочито после урушавања тог блока. САД више нису имале никакве препреке да интервенишу где год им се чини да су „њихови интереси” угрожени

Верни савезник СССР у Латинској Америци – Куба је, упркос америчкој војној интервенцији у Заливу свиња 1961. и  суровим америчким санкцијама, економски, војно, дипломатски егзистирала једино уз помоћ Москве. Куба је затражила совјетску ракетну заштиту 1962. Пре тога су размештене америчке ракете средњег домета у бази код Измира у Турској, и у бази код Барија у Ита­ли­ји­. Совјети су 1962. инсталирали нуклеарне ракете ради спречавања америчког напада на сиромашну и изнурену Кубу. Избила је највећа нуклеарна криза 20. века. У већ разбукталом „хладном” рату између два супротстављена војнополитичка блока: НАТО и Варшавског пакта. САД је тада на сав глас обелоданила чувену Монроову доктрину, по којој су земље Северне, Средње и Јужне Америке њихова интересна зона, у коју нико не сме да дирне и запретиле ратом светских размера. После вишедневне планетарне напетости  и размене претњи Џона Ф. Кенедија и  Никите С. Хрушчова, Совјетски Савез је спектакуларно повукао оружје, а заузврат добио гаранцију Сједињених Држава да неће напасти Кубу. Једанаест месеци после договора Кенеди–Хрушчов (до септембра 1963) америчко атомско оружје у Турској, које је угрожавало СССР, деактивирано је. Постигнут је договор о успостављању вруће линије (тзв. црвени телефон) између Москве и Вашингтона.Тиме је избегнут стравичан нуклеарни сукоб.

Шта је предвиђала Монроова доктрина? Пети амерички председник Џејмс Монро (1817–1825) представио је начело изолационизма својим председничким програмом 1823. године. Другим речима, уколико би било која европска сила покушала да прошири свој утицај у Северној, Средњој или Јужној Америци, то би наишло на одлучно дипломатско, али и војно супротстављање Сједињених Америчких Држава. Према речима Хенрија Кисинџера, „Монроова доктрина начинила је од (Атлантског) океана буквално ров који је Сједињене Америчке Државе одвајао од Европе”. То је политичка основа америчких директива по којој су интереси, промене на власти, дипломатска и међународна сарадња Канаде, Мексика, целе Средње Америке, али и Бразила, Аргентине, Перуа, Чилеа и других мањих држава у искључивој надлежности и под контролом САД. Поменуте државе, Монро и америчка  администрација, нису питали да ли су сагласне са том доктрином и праксом. Побуне и свргавања са власти режима у Никарагви, Аргентини, Чилеу, Панами и др. биле су званична потврда те доктрине и упозорење да ће и убудуће бити немилосрдна.

САД су, у Монроово време, зазирале од војне снаге и политичког утицаја најмоћнијих држава: Британске империје „у којој сунце никада није залазило”, Француске, која је после буржоаске револуције 1789. израстала у најдемократскију државу са колонијама широм света, и Немачке, која се после уједињења свих покрајина (ландова) претварала у војну супермоћну државу. Зато је разумљиво америчко упозорење европским силама да не помисле да уђу у америчку интересну зону. У то време се није мислило да би САД могле да се усуде да угрозе интересе европских џинова на континенту или у колонијама. У том тренутку је то изгледало као важан услов светске стабилности.

Све се преокренуло када су САД постале светска сила, најпре у равнотежи са супротним совјетским блоком, а нарочито после урушавања тог блока. САД  више нису имале никакве препреке, упркос касније у сарадњи са Европском унијом, да интервенишу где год им се чини да су „њихови интереси” угрожени. Дакле, по Клинтоновој,  Обаминој,  Бушовој, Трамповој или Бајденовој доктрини, САД су интервенисале широм Земљине кугле. Пошто се Варшавски пакт распао, а НАТО опстао, упркос нестанку разлога за постојање, да ли то значи да је цео свет под надлежношћу НАТО-а? Да ли се сада нова америчка доктрина може применити, без дозволе СБ УН, на Србију (Косово и Метохију), Ирак, Либију, Авганистан, Сирију, Тајван и на остале делове глобуса где Американци имају своје економске, војне, политичке интересе? Шта је са земљама које су изашле из Варшавског пакта и брже- боље приступиле НАТО-у, као обећаној сигурности? Шта је са новим чланицама НАТО-а Албанијом, Црном Гором, Северном Македонијом? Да ли НАТО може сада, без препрека, да улази у стомак супарничке велике силе и сматра земљама свог економског, војног и политичког интереса Украјину, Грузију, Молдавију? Да ли земље које су се прогласиле неутралним – Аустрија, Финска, Шведска, Србија морају да се учлане у НАТО да би биле безбедне?

Рађа ли се нова доктрина, по којој ко није са НАТО-ом није заштићен од напада и одузимања територије? Важно је да за њихове интересе у супарничком простору, са њиховим оружјима и средствима, ратује и гине неко други, остварујући пројектоване планетарне интересе. Без погинулих војника и уплаканих мајки у њиховим земљама.  Да ли свет, на овај начин,  граби ка хаосу тоталитаризма?

Редовни професор универзитета

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srdjan Lonchar
Nastavak: U Pravu postoji KOLIZIJA/hijerarhija PRAVA. Nije ni djavo tako crn kako se prica. Putinova invazija na UKR se moze jedino opravdati NATO-otimanje KIM-a UNISTENJEM MP 1999 i kasnije. U dzungli vlada zakon dzungle, nema pravde. Ali recimo, da RF nastavi da osvaja RUM i BUG - isti razlog denacifik, zastita od NATO sirenja. Sta je tu vaznije pravo RUM & BUG na slobodu-demokr ili pravo RF da sprechi NATO da dodje na korak do Moskve? Po meni posle 1999, Iraka..2014 neko je morao da stop NATO
Srdjan Lonchar
Od autora bih ocekivao SVESTRANU naucno neutralnu analizu. Monro doktrina je donela krvavi rat u Vijetnamu Norijegu..Dakle US losha Rusi i ostali dobri. Povrsan pogled. Ideja Monro doktrine je da treba spreciti svim mogucim sredstvima sirenje TIRANSKIH REZIMA jer kad pocnu da se sire gutace male zemlje 1 po 1. Uzmite slucaj Mila Djukanovica. 30 god neprikosnov diktature! Da li biste bili za to da je pre 20 god Milo odgovao pred NEZAVISNIM sudom dem CG? U praksi Zapad je podrzavao ucenjenog Mila!
Dr. Haus
O da !
zvonko
Citiram : "Pošto se Varšavski pakt raspao, a NATO opstao, uprkos nestanku razloga za postojanje".Jeste li sigurni u ovo što ste napisali?
Дуле
Прво је настао НАТО а онда као одговор на њега је формиран Варшавски пакт. НАТО је своју сврху постојања објашњавао одбраном од комунистичке опасности са истока. Када је та опасност нестала., логично би било да је нестао и НАТО али није. Не знам шта вам није јасно.
Зоране Зоране
Буш је још 2001. године, одма после деветог септембра изјавио: „ко није са нама тај је против нас". Видео говора имате на интернету. Тај став имају САД и остале енглеске колоније још од средњег века, а вероватно и од много раније.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.