Кад Путин постане проблем

Откако је почео сукоб на тлу Украјине, запљуснути смо писаним текстовима и ТВ емисијама, расправама мноштва учесника, што зналаца, што аматера. Пише се о узроцима, поводима, а све чешће и о последицама. Нагађа се шта ће бити кад се сукоб оконча, ко ће добити а ко изгубити. Општи је закључак да ништа неће бити као што је било, а како ће бити, мишљења су такође подељена.

Увелико трају и расправе о кривици за избијање сукоба. То је веома важно, јер на основу тога ће се доносити одлуке од далекосежног значаја. Западна памет каже да је искључиви кривац Русија, заправо њен председник Владимир Путин. Јер проблема није било ни с наивним Горбачовом, ни с „воткаљубивим” Јељцином. Дође тај Путин и све поремети. Узбурка мирну бистру воду у којој смо голим рукама хватали најбоље примерке риба. Дакле, проблем је Путин. Толики је проблем тај човек, да је за илустрацију те проблематичности неопходно позвати у помоћ главом и брковима лично Хитлера. Тако мисли и тако пише у „Политици” од 17. јуна уважени тумач времена господин Бошко Јакшић. Јер, каже Јакшић на крају свог текста: „Он је агресор. Како не постоји колективна кривица, Русији ће – као Немачкој после рата – бити неопходна депутинизција.”

Не знам за депутинизацију Русије, али дејакшићизације Србије, верујем неће бити. Мислим да је Србија постала отпорна на ставове овог љубитеља НАТО-а и европских вредности, које (вредности) искрено подржавам и прижељкујем и сам, али уз обавезну расправу о европским и општезападним мањкавостима и греховима. Тако да јакшићизација се овде не може ни укоренити.

Цвијетин Михајловић,
Суботица