Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

У загрљају мајке

Смарагдна вода, мир, манастири и природа под небеским отвореним плаветнилом – то је Матка. Ипак, ниједан опис, ма колико вешт, ово свето место не може довољно верно да дочара. То се мора доживети
(Фотографије Сандра Гуцијан и Драган Јекић)

Специјално за „Политику”

На самом излазу из Скопља, на путу ка Тетову, скретање улево води вас у прави исконски рај – кањон испуњен смарагдном водом коју чувају громадни планински масиви и „мајчин” загрљај. Ово је само кап богатстава Северне Македоније, дела балканског тла, препуног природних лепота. Туристички панел „Отвореног Балкана”, који је одржан у Охриду 7. и 8. јуна, бавио се, између осталог, и природним туристичким благодетима земаља чланица, које треба приближити не само грађанима региона већ и европским и светским туристима. Ево и једне саге о природној лепоти која је надохват руке, у Северној Македонији.

Сигурност коју дете има у мајчином крилу можете осетити овде, ушушкани у наручје предивне природе кањона који су Стари Словени и назвали по најмилијем људском бићу, мајци – Матка. Уклесани лик жене расуте косе рађа лепоту коју само природа може да подари, где тишина шапуће најлепше речи и где поглед упија храну за душу. Сва зла и све бриге остаће, бар на тренутак, заборављене. Мењале су се империје и усмеравали се цивилизацијски токови од пре наше ере. Византијско, Римско, Отоманско царство... но, лик Матке није се мењао, као ни њен осмех.

Манастир Свети Никола Сисевски (Фото Википедија)

Матка словенског народа, данас обасјана сунцем Северне Македоније, неуморно зрачи љубављу, које има довољно за сваког посетиоца. Њен умилни осмех – отпоран на шибање ветрова, који не могу спрати ни кише, нити га могу сакрити снегови – опстаје вековима. Племениту топлину можете осетити у свако доба дана, сваки дан у години.

Овај предео, такође, обогаћен је и бројним црквама, те манастиром Светог Андреје. Поглед на леву страну открива грађевину из 1560. године, а поглед надесно грађевину из 1389. године, када је била Косовска битка. Иконостаси су обогаћени ликовима Марка Краљевића и митрополита Јована, а његов ктитор био је краљ Вукашин, те Андреја, брат Краљевића Марка. На задњој страни манастира налази се отисак шаке, а верује се да припада Марку Краљевићу.

Мемоари овог живописног краја бележе и разне анегдоте из различитих времена. Тако је једна од легенди и сам настанак манастира. Марко Краљевић и његов брат Андреј, враћајући се после Косовске битке, одлучили су да се одморе баш на месту где је данас манастирски посед. У то време, на овом месту, у близини реке Треске, била је једна кафана. Марко је остао да веже коње, а Андреј је ушао први у кафану. Међутим, тамо су га сачекали Турци, који су га напали и убили. Ушавши у кафану, Марко је затекао мртвог брата. Турке је побио, а брата сахранио на том месту и изградио манастир, а реку Треску усмерио на стари ток како би манастир имао своје спокојство и мир уз жубор реке.

У близини, у оквиру Марковог града, обраслог бујном травом, налази се и Црква Свете Недеље. Црква је изграђена средином 14. века. Архитектура онога што постоји може се поредити с неким архитектонским решењима који су видни и данас у скопском насељу Козле.

С овим периодом и овим местом повезана је још једна легенда. У Марковом граду живела је прелепа Бојана, у коју је био заљубљен један Османлија. Не добивши њену љубав, одлучио је да је нападне у тврђави која је опасивала Марков град. У том сукобу, како се приповеда, Бојана је убила чак 70 војника. Када је схватила да не може више да се брани, убила се скочивши с високе стене.

Према неким белешкама, претпоставља се да је Марков град раније имао назив Матка, који данас носи овај диван скопски предео. На овом пољу моћи ћете да посетите још много цркава, а једна од њих је и Црква Светог Спаса. Године 1968, када су мештани одлучили да обнове цркву, почели су да узимају камење с места удаљеног 50 метара јужно од цркве. У међувремену, један од мештана је уснио да се на том месту некада налазила црква. Сан се претворио у јаву – на том месту су пронађени остаци цркве. Откопан је црквени објекат, чији су зидови били високи око један метар. Црква је откривена на дан Свете Тројице и тако је овај објекат добио име Света Тројица – Матка. Централни манастир на овом поднебљу носи, такође, име Матка.

Ово место угостило је бројне познате личности и великане, међу којима, записано је на зидинама манастира, и патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића, поглавара Српске православне цркве, тј. Пећке патријаршије, духовног и световног вође српског народа друге половине 17. века.

Ово право духовно царство монаха јединствена је храна за душу и око, извор животне енергије, љубави, спокојства и хармоније. Дотаћи ће вас оно што се додирнути не може, обогатићете се оним што се новцем не може купити. Ниједан опис, ма колико вешт, ово свето место не може довољно верно дочарати. Оно се мора доживети.

Мир, љубав и спокој у чијем ћете друштву бити на овом месту, а које ће вас са њега и испратити, помоћи ће вам у решавању брига и свега онога што доноси савремени живот. Као што је рекао Меша Селимовић: „Сви кажу да љубав боли, што је погрешно. Самоћа боли. Одбијање боли. Губитак некога боли. Жеља боли. Све збуњују те мале ствари с љубављу, али у стварности, љубав је једина ствар у свету која одбија све зло и која те увек изнова учини да се осећаш добро.”

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Име му је Лаза...
Што се тиче Старих Словена и речи за најмилије људско биће - матер, мати, мат, матка, и ми Срби користили смо ову исту реч донедавно, до последњих пар деценија прошлог, XX века, када смо почели да терамо некакву моду, да користимо новокомпонаоване речи, а да старе насилно избацујемо. Узмите само као пример поезију Ј. Ј. Змаја, па анализирајте који термин овај писац користи, мајка или матер. Затим, узмите као пример у ком се, једино контексту реч "матер" у српском језику одржала до данашњих дана.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.