Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BELEŠKE S PUTA: SEVERNA MAKEDONIJA

U zagrljaju majke

Smaragdna voda, mir, manastiri i priroda pod nebeskim otvorenim plavetnilom – to je Matka. Ipak, nijedan opis, ma koliko vešt, ovo sveto mesto ne može dovoljno verno da dočara. To se mora doživeti
(Фотографије Сандра Гуцијан и Драган Јекић)

Specijalno za „Politiku”

Na samom izlazu iz Skoplja, na putu ka Tetovu, skretanje ulevo vodi vas u pravi iskonski raj – kanjon ispunjen smaragdnom vodom koju čuvaju gromadni planinski masivi i „majčin” zagrljaj. Ovo je samo kap bogatstava Severne Makedonije, dela balkanskog tla, prepunog prirodnih lepota. Turistički panel „Otvorenog Balkana”, koji je održan u Ohridu 7. i 8. juna, bavio se, između ostalog, i prirodnim turističkim blagodetima zemalja članica, koje treba približiti ne samo građanima regiona već i evropskim i svetskim turistima. Evo i jedne sage o prirodnoj lepoti koja je nadohvat ruke, u Severnoj Makedoniji.

Sigurnost koju dete ima u majčinom krilu možete osetiti ovde, ušuškani u naručje predivne prirode kanjona koji su Stari Sloveni i nazvali po najmilijem ljudskom biću, majci – Matka. Uklesani lik žene rasute kose rađa lepotu koju samo priroda može da podari, gde tišina šapuće najlepše reči i gde pogled upija hranu za dušu. Sva zla i sve brige ostaće, bar na trenutak, zaboravljene. Menjale su se imperije i usmeravali se civilizacijski tokovi od pre naše ere. Vizantijsko, Rimsko, Otomansko carstvo... no, lik Matke nije se menjao, kao ni njen osmeh.

Manastir Sveti Nikola Sisevski (Foto Vikipedija)

Matka slovenskog naroda, danas obasjana suncem Severne Makedonije, neumorno zrači ljubavlju, koje ima dovoljno za svakog posetioca. Njen umilni osmeh – otporan na šibanje vetrova, koji ne mogu sprati ni kiše, niti ga mogu sakriti snegovi – opstaje vekovima. Plemenitu toplinu možete osetiti u svako doba dana, svaki dan u godini.

Ovaj predeo, takođe, obogaćen je i brojnim crkvama, te manastirom Svetog Andreje. Pogled na levu stranu otkriva građevinu iz 1560. godine, a pogled nadesno građevinu iz 1389. godine, kada je bila Kosovska bitka. Ikonostasi su obogaćeni likovima Marka Kraljevića i mitropolita Jovana, a njegov ktitor bio je kralj Vukašin, te Andreja, brat Kraljevića Marka. Na zadnjoj strani manastira nalazi se otisak šake, a veruje se da pripada Marku Kraljeviću.

Memoari ovog živopisnog kraja beleže i razne anegdote iz različitih vremena. Tako je jedna od legendi i sam nastanak manastira. Marko Kraljević i njegov brat Andrej, vraćajući se posle Kosovske bitke, odlučili su da se odmore baš na mestu gde je danas manastirski posed. U to vreme, na ovom mestu, u blizini reke Treske, bila je jedna kafana. Marko je ostao da veže konje, a Andrej je ušao prvi u kafanu. Međutim, tamo su ga sačekali Turci, koji su ga napali i ubili. Ušavši u kafanu, Marko je zatekao mrtvog brata. Turke je pobio, a brata sahranio na tom mestu i izgradio manastir, a reku Tresku usmerio na stari tok kako bi manastir imao svoje spokojstvo i mir uz žubor reke.

U blizini, u okviru Markovog grada, obraslog bujnom travom, nalazi se i Crkva Svete Nedelje. Crkva je izgrađena sredinom 14. veka. Arhitektura onoga što postoji može se porediti s nekim arhitektonskim rešenjima koji su vidni i danas u skopskom naselju Kozle.

S ovim periodom i ovim mestom povezana je još jedna legenda. U Markovom gradu živela je prelepa Bojana, u koju je bio zaljubljen jedan Osmanlija. Ne dobivši njenu ljubav, odlučio je da je napadne u tvrđavi koja je opasivala Markov grad. U tom sukobu, kako se pripoveda, Bojana je ubila čak 70 vojnika. Kada je shvatila da ne može više da se brani, ubila se skočivši s visoke stene.

Prema nekim beleškama, pretpostavlja se da je Markov grad ranije imao naziv Matka, koji danas nosi ovaj divan skopski predeo. Na ovom polju moći ćete da posetite još mnogo crkava, a jedna od njih je i Crkva Svetog Spasa. Godine 1968, kada su meštani odlučili da obnove crkvu, počeli su da uzimaju kamenje s mesta udaljenog 50 metara južno od crkve. U međuvremenu, jedan od meštana je usnio da se na tom mestu nekada nalazila crkva. San se pretvorio u javu – na tom mestu su pronađeni ostaci crkve. Otkopan je crkveni objekat, čiji su zidovi bili visoki oko jedan metar. Crkva je otkrivena na dan Svete Trojice i tako je ovaj objekat dobio ime Sveta Trojica – Matka. Centralni manastir na ovom podneblju nosi, takođe, ime Matka.

Ovo mesto ugostilo je brojne poznate ličnosti i velikane, među kojima, zapisano je na zidinama manastira, i patrijarha Arsenija Trećeg Čarnojevića, poglavara Srpske pravoslavne crkve, tj. Pećke patrijaršije, duhovnog i svetovnog vođe srpskog naroda druge polovine 17. veka.

Ovo pravo duhovno carstvo monaha jedinstvena je hrana za dušu i oko, izvor životne energije, ljubavi, spokojstva i harmonije. Dotaći će vas ono što se dodirnuti ne može, obogatićete se onim što se novcem ne može kupiti. Nijedan opis, ma koliko vešt, ovo sveto mesto ne može dovoljno verno dočarati. Ono se mora doživeti.

Mir, ljubav i spokoj u čijem ćete društvu biti na ovom mestu, a koje će vas sa njega i ispratiti, pomoći će vam u rešavanju briga i svega onoga što donosi savremeni život. Kao što je rekao Meša Selimović: „Svi kažu da ljubav boli, što je pogrešno. Samoća boli. Odbijanje boli. Gubitak nekoga boli. Želja boli. Sve zbunjuju te male stvari s ljubavlju, ali u stvarnosti, ljubav je jedina stvar u svetu koja odbija sve zlo i koja te uvek iznova učini da se osećaš dobro.”

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Име му је Лаза...
Што се тиче Старих Словена и речи за најмилије људско биће - матер, мати, мат, матка, и ми Срби користили смо ову исту реч донедавно, до последњих пар деценија прошлог, XX века, када смо почели да терамо некакву моду, да користимо новокомпонаоване речи, а да старе насилно избацујемо. Узмите само као пример поезију Ј. Ј. Змаја, па анализирајте који термин овај писац користи, мајка или матер. Затим, узмите као пример у ком се, једино контексту реч "матер" у српском језику одржала до данашњих дана.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.