Нема градње без садње

Крагујевац – Ако би се градња наставила садашњим темпом, Крагујевац би брзо остао без иједног стабла у ширем центру града. Зградурине које ничу као печурке после кише збрисале би с лица земље и последњу травку. Ту апокалиптичну претњу је приметио актуелни градоначелник Никола Дашић, који је коначно испливао из мора мање-више процедуралних питања и донео једну праву одлуку – нема градње без садње.

У скупштини није било дилеме, па су сви одборници здушно прихватили ту његову иницијативу и усвојили одлуку да се у Крагујевцу забрани градња без садње нових стабала.

Укратко, кад је реч о стамбено-пословним објектима, којих је највише, инвеститор ће морати да посади по једно дрво за сваки стан или локал, док ће градња искључиво пословних објеката подразумевати садњу бар 10 стабала. Већа квадратура у градњи повећава и број садница, а инвеститор ће моћи да добије употребну дозволу тек пошто му надлежни издају потврду да је испунио „зелену” обавезу.

– За пословне објекте до 1.000 квадрата инвеститор ће морати да посади најмање 10 стабала, а на сваких 500 квадрата преко тога још по једно дрво. То неће бити велики трошак за инвеститоре, а ако садња не буде могућа на парцели на којој се гради, надлежни ће одредити простор за ту намену. Намера нам је да Крагујевац учинимо зеленијим и лепшим за живот деце, али и да Шумадија поново постане препознатљива по шумама – објаснио је градоначелник Дашић.

Доносећи одлуку да покрене акцију под називом „Врати дах природи – посади дрво”, Крагујевац је постао први град у земљи у коме градња неће бити могућа без садње стабала. Прошле године је у Крагујевцу издато 1.389 одобрења за градњу, а на последњој скупштинској седници је утаначено да акција креће првог септембра ове године.

– Ако се има у виду колико се у Крагујевцу гради на годишњем нивоу, па се то помножи с бројем нових стабала, јасно је да ће ово бити велика акција озелењавања – поручио је градоначелник Дашић.

У ери пре такозваног инвеститорског урбанизма, који последње две деценије крши правила планирања јавног простора, често мимоилазећи законска решења, у сваком насељу, испред сваке зграде било је посађено на десетине стабала која су великим крошњама правила дебео хлад и тако штитила и децу која се играју и старије који одмарају на клупама. Уместо тога, данас поред зграда, које заузимају сваки милиметар слободног грађевинског земљишта, ничу паркинзи и асфалтиране саобраћајнице које додатно повећавају температуру у врелим летњим месецима. Зато је за многе Крагујевчане једини спас одлазак у природу, далеко од града, или у село код рођака, ако желе да се расхладе.

Акција „Врати дах природи – посади дрво” последња је у низу значајних еколошких пројеката које је Крагујевац покренуо сам или у сарадњи с републичком администрацијом. Велики државни пројекат „Чиста Србија” подразумева изградњу 360 километара нове канализационе мреже и три постројења за пречишћавање отпадних вода у околини града, а стари котлови на угаљ у „Енергетици” – градској топлани, већ су замењени модерним котловима на гас, који је еколошки чистије гориво.