Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нада у прво одличје од 1984.

Нада у прво одличје од 1984.
Кристијан Фрис у акцији

Прошло је 24 године откако се српски рвачи нису попели на победничко постоље, а шансу за освајање медаље у Пекингу ће имати двојица, можда, најбољих такмичара на Старом континенту – Кристијан Фрис и Давор Штефанек

У седам тежинских категорија (у свакој је по 20 рвача) Фрис је у најлакшој (до 55 кг) а Штефанек у категорији до 60 килограма. Обојица наступају 12. августа а мерење, жреб и лекарски преглед имаће дан раније. Четири струњаче намештене су у новој хали „Кинеска агрикултурна универзитетска дворана” која је изграђена пре две године.

У категорији где је Кристијан Фрис (рођен 21. априла 1984) ни један од њих 20 до сада није учествовао на Олимпијским играма, а Фрис је до сада, од 19 потенцијалних ривала, рвао само са двојицом Хамидом Соријаном Реиханпоуром (Иран) и Линдсејом Дурлачером (САД).

– Ово је мој деби на Олимпијским играма и надам се да нећу разочарати. Прошле године освојио сам две бронзане медаље, на европском и светском првенству. Сада, видећемо, нећу ништа унапред да обећавам – рекао је Фрис.

Давор Штефанек је оверио норму на Првом квалификационом турниру у Риму у мају и има јачу конкуренцију него Фрис.

Највећа конкуренција Штефанеку биће Армен Назарјан (Бугарска) а један од рекорда који држи су три учешћа на Играма и један је од ретких који је освајао медаље за две земље. За Јерменију је наступао 1996. и био је први. У Сиднеју, 2000. био је опет први а рвао је за Бугарску као и 2004 у Атини када је заузео треће место.

Од 20 рвача у категорији до 60 килограма чак 10 су учествовала на Играма. Штефанеку је ово друго учешће (Атина 2000, заузео 18. место), а Назарјан се четврти пут појављује. Златно одличје из Атине брани Ји Хјун Јунг из Кореје док су на Играмаучествовали још Роберто Гонзалес Монзон (Куба, 2004, 2.), Виталиј Рахимов (Азербејџан, 2004, 14.), Асшраф Мелги Ел Гарабли (2004, 12.), Макото Сасамото (Јапан, 2000, 8 и 2004, 5.), Нурбакјут Тенгизбајев (Казахстан, 2004, 17.), Еусебио Ђаконоу (Румунија, 2004, 7.) и Дилшод Арипов (Узбекистан, 2000, 11.).

Штефанек је до сада рвао са седморицом и то: Виталијем Рахимовим (Азербејџан), Арменом Назарјаном (Бугарска), Давидом Бенинадзеом (Грузија), Макото Сасамотом (Јапан), Нурбакјутом Тенгизајевим (Казахстан), Стигом Андреом Бергеом (Норвешка), Еусебијом Ђаконуом (Румунија).

– Сви се одлично познајемо с разних такмичења. Биће тешко али сам вредно тренирао и спреман сам. Повреда примицача ноге мало ме је зауставила али ћу бити фит до почетка Игара. Сигуран сам да ћу у Пекингу направити одличан резултат и да ћу достојно бранити боје Србије – рекао је Штефанек.

Припреме за Пекинг почеле су после Другог квалификационог турнира у Новом Саду на Тари а базе српским орловима биле су у Бугарској (Белмекен и Софија), Украјини (Алушта), Зрењанину и Мађарској (Татабања).

--------------------------------------------------------------------

Досадашњи освајачи

Први наступ српских рвача био је још 1924. године када се на Играма у грчко римском стилу такмичио Никола Грбић (до 75 кг) и заузео пето место прошло је 84 године. Од тада је у рвању наступао 61 спортиста. Забележено је 91 учешће и 16 медаља, а рвање је најтрофејнији олимпијски спорт у Србији.

Последњи наступ на Играма имао је Давор Штефанек у Атини где је био 18. Медаље су освајали Бранко Мартиновић (1960 – 2, 1964 – 3), Бранислав Симић (1964 – 1, 1968 – 3), Стеван Хорват (1968 – 2), Јосип Чорак (1972 – 2), Милан Ненадић (1972 – 3), Иван Фргић (1976 – 2), Момир Петковић (1976 – 1), Шабан Сеиди (1980 – 3, 1984 – 3), Владо Лисјак (1984 – 1), Шабан Трстена (1984 – 1, 1988 – 2), Рефик Мемишевић (1984 – 2), Јожеф Тертеи (1984 – 3)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.