Искуство и младост сањају финала

Олимпијску историју Србије започели су атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић једини наши олимпијци на Играма у Стокхолму 1912. године, а у Пекингу у којем се Србија после 96 година враћа на олимпијску сцену у атлетском делу наше мисије је десеторо такмичара.

Топ 10 наше атлетике чини петоро репрезентативаца са олимпијским искуством и петоро дебитаната на Играма, четворо има „А” а шесторо „Б” норме, петоро су ушли у четврту деценију живота, а учешће у Пекингу избориле су и две јуниорке, осамнаестогодишњакиње.

Најискуснији у нашем тиму Драгутин Топић (37 година) пети пут узастопно учествује на Играма, а највећи успех остварио је у Атланти 1996. када је освојио четврто место и за мало изгубио „бронзу“. Оливера Јевтић трећи пут узастопно је на Играма, други пут као маратонка, а у Атини 2004. у немогућим временским условима изборила је високо шесто место. По једно олимпијско учешће, али без значајнијих домета, имају Биљана Топић (Сиднеј 2000, штафета 4 х 100 м), Предраг Филиповић (Атина 2004, ходање 50 км) и Драгана Томашевић (Атина 2004, диск).

„А” норме имају Јевтићева, Томашевићева, Биљана и Драгутин Топић и они су у Пекингу наши адути за висок пласман, а то су у „краљици спортова” финала....

У скоку увис на прошлим Играма у Атини норма за финале била је 2,28 м, а прошле године на Светском првенству у Осаки 2,29 м и Драгутин Топић је оба ова задатка успешно решио и нема разлога да тако не буде и у Пекингу, поготово ако га послужи здравље.

Јевтићева је према свим показатељима у доброј форми, упркос томе што је изгубила доста од базичног тренинга због немира у Кенији, па каже да ће бити задовољна само ако избори пласман који се исказује једноцифреним бројем, а не треба сумњати да ће дати све од себе. И наша рекордерка у бацању диска Драгана Томашевић с правом се нада финалу. Уосталом била је финалисткиња и на светском и европском првенству, а норма за пласман у финале биће испод њених 63,63 м (у Атини била је 62,50 м а у финале се улазило и са 61,35, док је прошле године на Светском првенству била је 61,50 м а у финале се стизало и са 60,89 м).

Судећи по квалификационој норми на Светском првенству прошле године од 14,40 м и чињенице да је у финале водио и троскок од 14,20 м и Биљана Топић (лични рекорд 14,36 м), која има олимпијски деби у новој дисциплини, може да се бори за финале. Њен хендикеп је недостатак искуства на великим такмичењима у троскоку, али „кратак стаж” јој је уједно и предност јер, како тврди њен супруг и тренер Драгутин, још може много да напредује.

У ходању у којем нас репрезентују браћа Предраг (20 км) и Ненад Филиповић (50 км), као и у маратону, прогнозе су веома незахвалне, а судећи према резултатима са Игара у Атини и са прошлог Светског првенства могу да рачунају на пласман у „горњу половину учесника”, односно међу 20 најбољих, само ако понове своје најбоље резултате.

Али, и међу онима који су у Пекинг отишли са „Б” нормама имамо потенцијалног кандидата за финале. То је, судећи према резултатима из Атине и Осаке јуниорка Ивана Шпановић, чији је лични рекорд 6,65 метара. Толика је била квалификациона норма за улазак у финале у Атини, а 12. резултат квалификација био је десет сантиметара краћи. У Осаки норма је била повећана на 6,75 м, али за финале био је довољан и скок од 6,59 метара, а нова јуниорска првакиња света је спремна за те даљине.

Њена вршњакиња, власница светске „бронзе” у бацању копља из Бидгошћа прошлог месеца, Татјана Јелача може да очекује квалификациону норму бољу од њеног државног сениорског рекорда 58,77 м. У Атини и Осаки квалификациони стандард износио је 61 метар, а будући да је Јелача ове године већ поправила свој домет за шест метара и нова чуда није реално очекивати. Уосталом пред њом и Шпановићевом су и Лондон 2012. и игре 2016...

У овом олимпијском циклусу наша атлетика рачунала је на четири бацача кугле, а на крају у Пекингу ће се такмичити Асмир Колашинац иако има најкраћи атлетски стаж. Његов лични рекорд је 19,99 метара, а да би се пласирао у финале на „Птичијем гнезду” вероватно ће морати да обори лични рекорд, јер се очекује квалификациони стандард од 20,20 до 20,40 метара.

Десети члан нашег атлетског олимпијског тима (по дану испуњења норме) Горан Нава је потпуна непознаница не само за љубитеље атлетике већ и наше атлетске стручњаке, јер се ни једном није такмичио у Србији. Рођен је у Италији (отац Италијан, мајка Српкиња) у којој је живео до одласка на школовање у САД, па није био превише присутан ни у италијанској атлетици, а лични рекорд на 1.500 м од 3:38,35 му отвара наду да уз мало среће (у зависности од темпа квалификационе групе у којој буде трчао) може да се пробије у полуфинале. То би свакако био успешан деби у дресу Србије овог 27-годишњака.