Електронски отпад најбрже „расте”

Један од највећих глобалних проблема – раст електричног и електронског отпада (ЕЕ отпад) – Европска унија покушаће да реши и увођењем универзалног пуњача за све телефоне, таблете, смарт сатове… од 2024. године. Процене су да је годишња стопа раста овог отпада од три до пет одсто, а стручњаци на величину проблема указују и податком да он расте три пута брже од комуналног отпада.

Према подацима Удружења рециклера Србије, од 2011. до 2021. године рециклирано је око 310.000 тона електричног и електронског отпада, што је око 28.000 тона годишње. Како за „Политику” објашњава генерални секретар овог удружења Марко Вученовић, повећање количине ове категорије отпада последица је пре свега развоја друштва.

– Према подацима Агенције за заштиту животне средине, број предузећа која испуњавају законску обавезу достављања извештаја о електричним и електронским производима који се стављају у промет у последњих неколико година се повећава. Међутим, бројке се не повећавају само због нешто прецизније евиденције, него због све веће употребе електричних и електронских производа. А то је тренд који ће се сигурно наставити – појашњава наш саговорник и додаје да повећање количине овог отпада поставља пред државу нов изазов – његово збрињавање. Наиме, како је реч о специфичном отпаду, лош третман може негативно да утиче на здравље људи и на животну средину, а накнадно чишћење загађених подручја је веома скупо.

Све бржи напредак технологије који доводи до опадања цена телефона, телевизора, лаптоп рачунара, фрижидера, али и све краћи животни век кућних уређаја међу разлозима су због којих се увећавају количине електричног и електронског отпада. Али, како објашњава наш саговорник, савремена технологија омогућава да резултат рециклаже буде сировина високог степена чистоће, спремна за поновну употребу.

– Поједине компоненте и врсте материјала, као што су на пример неке врсте пластике и хлорофлуороугљеници, захтевају посебну врсту третмана у специјализованим постројењима, због чега се они извозе. Посебан проблем и изазов представљају отпадне батерије. У Србији се сакупљају и извозе батерије које су предате на рециклажу у оквиру уређаја, лаптопа, телефона, даљинског управљача… јер су за електричне и електронске уређаје предвиђена подстицајна средства. На тај начин се годишње збрине око 20 тона отпадних батерија, док су процене да сваки грађанин годишње генерише око један килограм отпадних батерија. Због овога је потребно хитно обезбедити подстицаје за збрињавање отпадних батерија путем извоза, а како би се успоставило организовано сакупљање и спречиле последице по животну средину и здравље људи – наглашава Вученовић и додаје да наши рециклери имају најсавременије погоне у овом делу Европа и капацитете да прераде много веће количине ЕЕ отпада од оних које се тренутно сакупе.

Наш саговорник подсећа и да Србија нема регистар произвођача и увозника у којем би се уносили подаци о компанији, врстама електричне и електронске опреме коју пласирају на тржиште, начину испуњавања одговорности произвођача…

– А када су у питању наши оператери, кључни проблем је неуређен оквир за подстицаје за поновну употребу и искоришћење отпада. Влада већ шест година није донела акт којим прописује критеријуме и начин доделе подстицаја. Ситуација се донекле поправила у смислу редовности исплате, али је њихов обим и даље недовољан. Претходних неколико година држава је годишње наплаћивала између 10 и 12 милијарди динара по основу накнада за заштиту животне средине, док је ове године за подстицаје за поновну употребу и искоришћење отпада издвајано од две до три милијарде – истиче Вученовић и додаје да је законска регулатива у овој области показала више слабости. Па, према његовим речима, принцип загађивач плаћа није до краја примењен, док принцип продужене одговорности уопште није заступљен у управљању посебним токовима отпада.