Породична посета из пакла

Карлове Вари – Узаврело је било у дворани барокног Градског позоришта у Карловим Варима пре и после светске премијере хрватско-српског филма „Стриц”, ауторског двојца Андрије Мардешића и Давида Капаца. Овај дебитантски играни филм има два јака адута пристигла са српске копродуцентске стране: Предрага Микија Манојловића у главној улози и Милоша Јаћимовића, директора фотографије („Тилва Рош”, „Варвари”, „Оаза”...), чија је камера важан чинилац у градњи свеукупне психолошко-трилерске атмосфере.

А та атмосфера је таква да гледаоца константно подилази језа и кроз тело му струји осећај лично створеног унутрашњег хорора. Мики Манојловић је маестрално одиграо своју најмрачнију филмску улогу. Улогу тог проклетог стрица који, према замисли Мардешића и Капаца, сваке године пред Бадње вече стиже из Немачке са даровима за своју трочлану породицу: брата (Горан Богдан), снаху (Ивана Рошчић) и нећака (Роко Сикавица). Породица га ритуално дочекује – током припрема с повишеном нервозом, затим скамењена на кућном прагу, па невешто прикривено узнемирена током вечере када се сече печена ћурка – и од самог почетка је јасно да није реч о каквом породично умилном филму, већ о опсесивном трилеру смештеном унутар ограниченог кућног простора, у којем чак и Јаћимовићеве пастелне боје почињу да вриште од неизлечивог унутрашњег бола и трагедије чији је извор далеко – у детињству.

О овом филму неочекиване, репетитивне наративне структуре, одабраном за паралелни такмичарски програм „Проксима” на 56. КВИФФ-у, селекторка Ленка Тирпакова је, између осталог, рекла да он поседује „узнемирујућу атмосферу и то на начин који подсећа на Михаела Ханекеа”, алудирајући очигледно на његов филм „Фани гејмс” (1997), с којим се „Стриц” делимично може упоредити. Међутим, током гледања пролазиле су ми кроз главу и рефлексије на ране филмове Јоргоса Лантимоса („Очњак”, „Алпи”).

Сценаристичко-редитељски пар Мардешић–Капац са „Стрицем” завидно зналачки дебитују. Као врло добар дебитант (у форми дугометражног играног филма) показао се и сам продуцент Иван Келава, који је као српског копродуцентског партнера пронашао Милана Стојановића („Сенсе продакшен”). У све ово ће се ускоро уверити и публика 69. Пуле, али и 29. Палићког фестивала, на којем ће такође ускоро бити приказан, па да не откривам превише. Предраг Мики Манојловић, који је у Карловим Варима тренутно једна од највећих глумачких звезда, обасипана огромном пажњом гледалачке публике (делио је стално аутограме), за „Политику” каже да је „уживао радећи овај филм” и да му је овако мрачна улога „била велики и интригантан глумачки изазов”. Како тренутно има велике обавезе у вези са снимањем, Мики Манојловић се на 56. Фестивалу у Карловим Варима задржао само два узбудљива дана.

Исте вечери када је у програму „Проксима” приказан „Стриц”, у „Хоризонтима” је публика громким аплаузом поздравила „Хероје радничке класе” нашег сценаристе и редитеља Милоша Пушића. Овај филм се приказује раме уз раме са овогодишњим берлинским и канским победницима и најављује као „љута друштвена драма у стилу белгијске браће Дарден, која разоткрива мрачну страну економске транзиције и посртања моралних вредности на месту где капитализам надмашује обичан људски живот”.

Милош Пушић, нажалост, није присутан у Карловим Варима, али за „Политику” изјављује:

– За мене КВИФФ заузима посебно место међу фестивалима. Поред традиције сјајног амбијента за њега ме везује премијера мог филма „Одумирање” 2013. године, а такође и филм Марка Ђорђевића „Мој јутарњи смех”, чији сам продуцент, а који је овде имао своје прво представљање у оквиру „Ворк ин прогрес” селекције. Велика част је што су ове године „Хероји радничке класе” у програму „Хоризонти” јер га сачињавају неки од најуспешнијих овогодишњих филмова, укључујући и нови филм Парк Чан Вука, награђеног у Кану. Из његових филмова сам учио од самих студија, гледао их бескрајно много пута и дивио се умећу овог корејског редитеља. Поносан сам на то да смо у истом програму – каже Милош Пушић.

Његови „Хероји” после 56. КВИФФ-а наставиће свој веома успешан фестивалски живот у региону и Европи. На фестивалу у Болоњи Пушићев филм је управо освојио награду публике, отворио је „Субверзив филм фестивал” у Загребу и био приказан на „Синеполитика фестивалу” у Букурешту.