Сахрањен писац Александар Солжењицин

Специјално за „Политику”
Москва, 6. августа – На старом гробљу Донског манастира у Москви данас је сахрањен руски нобеловац, писац, Александар Солжењицин. На последњи пут човека који је називан савешћу нације испратиле су хиљаде људи; међу њима и председник Русије Дмитриј Медведев, који је да би присуствовао сахрани морао да прекине свој једнонедељни одмор, бројни пријатељи, познаници, књижевници, али и многи који га никад нису срели али су, управо захваљујући њему, некад давно видели пример слободног човека у тоталитарној држави.

Иако је данас био најхладнији дан овог лета, жива се попела тек до дванаестог подељка, изгледало је као да је цела Москва кренула да ода пошту великом суграђанину.

Посмртни остаци Александра Солжењицина пренети су синоћ у Донски манастир из Руске академије наука, где су били изложени читав дан и где су хиљаде људи дошле да се опросте с њим. Целу ноћ студенти Духовне академије служили су опело, а данас су од раног јутра почели да долазе људи. За кратко време мала црква била је препуна, а двориште затрпано цвећем.

У девет сати почела је литургија коју је уз благослов патријарха Алексија Другог служио архиепископ Орехово-Зујева Алексиј. Он је прочитао и патријархову поруку у којој се подсећа како се Солжењицин, пре пет година, писмено обратио руководству Руске православне цркве с молбом да му у Донској некрополи одреди парцелу на којој ће бити сахрањен.

Ни јуче у Академији наука, ни данас на сахрани, нико није говорио – била је то жеља великог писца. Сахрана је обављена уз војне почасти. У тренутку када је тело спуштено у раку одјекнула су три рафала, а председник Медведев је бацио шаку земље... Дмитриј Медведев потписао је данас Указ у коме се препоручује московским градским властима да једној улици дају име Солжењицина, а властима Ставропољског краја у коме је писац рођен да тамо отворе музеј. Држава ће најбољим студентима давати стипендије које ће носити Солжењициново име.

Панихида Александру Солжењицину служена је и у Вашингтону у храму Јована Крститеља, а римски Колосеум је по одлуци градоначелника био целе прошле ноћи осветљен белим, уместо жутог светла, у знак жалости за великим писцем.

Александар Солжењицин умро је 4. августа у деведесетој години, а сахрањен 6. августа неколико минута пре 13 часова у централном делу старог гробља Донског манастира иза олтара храма Јована Лествичника, поред великог руског историчара Василија Кључевског. На гробљу Донског манастира сахрањени су посмртни остаци најистакнутијих руских грађана који су, како је својевремено Солжењицин написао у свом писму патријарху, „служили Русији”. Тамо су недавно пренети из иностранства посмртни остаци руских емиграната – писца Ивана Шмељова, филозофа Ивана Иљина, генерала Антона Деникина и Владимира Капеља.

Љ. Милинчић

-----------------------------------------------------------

Парастос у Саборној цркви

(/slika2)Парастос руском писцу, нобеловцу Александру Солжењицину служен је јуче у београдској Саборној цркви у присуству представника културног и јавног живота, градских власти и многобројних поштовалаца. Парастос са свештенством Архиепископије београдско-карловачке служио је епископ хвостански Атанасије, по благослову патријарха Павла. Подсетивши на подршку коју је Солжењицин пружао Србији и српском народу у време НАТО бомбардовања и подршку одбрани Косова, епископ Атанасије је рекао да је Орденом Светог Саве Првог реда СПЦ Солжењицину изразила дубоку љубав и поштовање за његово сведочење истине и правде. „Његово житије је потврда да је истина јача од лажи и да је добро јаче од зла”, рекао је академик Матија Бећковић, говорећи о највећем Русу 20. века који је разумео Србију, уврстивши је међу страдална острва „Архипелага Гулаг”. Бећковић је подсетио на поруке Солжењицина Србији коју је сматрао немоћном жртвом на чијем је примеру згажена повеља Уједињених нација, а потом и на његов став о Хашком суду, који је сматрао местом освете, а не правде.

Танјуг