Кота „пет” као реалност

Од извештача „Журнала”
Будимпешта – Реалност је таква, по тренутном квалитету Србија није у рангу Шпанаца, Италијана и Грка. Можда чак и Мађара чија вредност постаје спорна због других а не играчких разлога. Али реалност каже да је са Хрватима Србија најближа уласку у круг састава за медаље.

То је основни закључак управо завршеног Светског првенства. И све оно што би требало да се коментарише јесте „сажвакано” у неколико реченица Дејана Савића после добијене утакмице са америчком репрезентацијом. Ако их анализирамо у деловима добићемо комплетну слику Србије на 19. Светском првенству.

– Апсолутно остаје жал зато што нисмо били и борби за медаљу.

Дуел са Хрватском је био дуел нијанси. Колико год Србија била слаба, ривал је тај меч добио 14:12, свестан да је уз мало другачијих решења победничка лопта могла да оде и на другу страну. После тог четвртфинала који је у Хрватској дочекан далеко еуфоричније него што су Срби били шокирани неуспехом, Туцакови пулени су глатко поражени од Шпаније и Грчке, без отпора, док је Србија показала менталну снагу и успешно одрадила у том тренутку на папиру, дуеле против далеко мотивисанијих Црногораца и Американаца. Зато су те две победе битне јер су екипи, неискусној у игрању оваквих мечева, показале шта могу.

– Мора да се анализира због пада форме, осцилација и других ствари.

Осцилације су биле неминовне и логичне. Мучење са Американцима, катастрофално издање против Аустралије, коректно са Казахстаном, без самопоуздања са Хрватском и буђење у последње две утакмице. Од беде до сјаја, од запажених партија до почетничких грешака. О појединостима ће Савић причати са играчима у четири ока. Имаће шта да им каже. Са стране гледано од појединих играча се очекивало више у сваком погледу. Опет искочили су Добожанов, Вицо, уз олимпијски секстет. Наравно, у Савићевој бележници има још и плусева и минуса.

– Следи кратак одмор па озбиљан рад и да видимо шта можемо да урадимо до Сплита и на самом такмичењу. Играчи су у ноћи с недеље на понедељак дошли у Београд. Већина их се одмах разбежала. Они који буду играли на Ф8 Светске лиге су добили одмор до 10. јула а тада ће им се придружити Пљеванчић, Стојановић, Вучинић, Ристичевић, Велкић. Остатак почиње да ради 21. јула са тренером Допсајем. Једино је миран Бранислав Митровић. За њега је летња сезона завршена.

– Пето место је реално у овом тренутку али ова екипа вреди више и мора да се бори за медаљу – закључак је Савића.

То је већ речено. Сада нису, сутра могу. И Савић зна шта му је чинити и Савић зна да су прве три екипе тренутно далеко. Али не толико да већ у Сплиту не би могло да дође до промена у врху.

Рашовић у идеалној постави

Страхиња Рашовић је изабран у идеалну поставу такмичења у Будимпешти. У њој су голман Агире (Шпанија), центар Какарис (Грчка), у пољу Бовен (САД), Гранадос (Шпанија), Ди Фулвио (Италија), Харков (Хрватска).

Најбољи играч финала је Пероне (Шпанија), голман Агире (Шпанија).

Поред запажених игара, Рашовић је био у шутерској форми. Постигао је 17 голова и био трећи стрелац иза Бовена (САД) 21 и Гранадоса (Шпанија) 18.

СРБИЈА НА СП

2007 (Мелбурн) – четврти

2009 (Рим) – први

2011 (Шангај) – други

2013 (Барселона) – седми

2015 (Казањ) – први

2017 (Будимпешта) – трећи

2019 (Гванџу) – пети

2022 (Будимпешта) - пети