Приватници против нових прописа

Већина лекара запослених у приватном и државном здравственом сектору не сматра да ће закон по којем ће од 11. децембра морати да се одлуче за рад у једној или другој служби, или да пак поделе радно време, донети позитивне промене. Мишљење медицинара са којима су новинари нашег листа разговарали јесте да ће на губитку бити пацијенти, а да, како је најављивано, неће доћи до ослобађања радних места и запошљавања великог броја младих лекара.

Професор др Вишеслав Хаџи-Тановић, председник Удружења приватних лекара, објашњава да је овде главно питање да ли ће новим прописом пацијенти моћи да добију квалитетну здравствену заштиту. Он каже да за приватне лекаре нису приоритетна питања да ли ће клинике да „рентирају” државне докторе и хоће ли неко да има коју „тезгу” више, већ да треба успоставити поштену тржишну утакмицу како би пацијент могао да бира где ће да се лечи и троши новац од свог осигурања.

Др Хаџи-Тановић каже да се приватници с правом питају зашто се њима не дозволи да, у интересу пацијената, допунски раде у државним установама.

– У свим земљама пацијенти бирају где ће да се лече, само код нас то није случај. Нека се поставе стандарди и правила игре за све, јер треба дати шансу Министарству да примени европске стандарде. Али, исто тако, треба болесницима омогућити добру здравствену заштиту и да не чекају ред за прегледе – рекао је др Хаџи-Тановић.

Он сматра да такође нико не може да забрани докторима право да консултују једни друге, јер у постављању неких дијагноза морају да учествују медицинари из више кућа.

Др Драшко Карађиновић, члан Радне група приватних лекара и стоматолога за реформу здравства Јужнобачког округа, истиче да је остављање могућности да државни лекар ради приватно у државној установи или у приватном сектору очигледан конфликт интереса.

– Листе чекања су дуге за случајеве који нису хитни и до прегледа прођу и месеци. Међутим, ако пацијент жели да плати, лекар може све претраге да обави већ исто поподне, у истој ординацији, која после редовног радног времена постаје место његове приватне праксе.Те такозване вечерње клинике показују да постоје неискоришћени капацитети за лечење осигураника – сматра Карађиновић, наглашавајући да је недопустиво да државне установе користе болнице за личне интересе.

Он упозорава да двојни рад државног лекара има бројне негативне ефекте, попут смањене продуктивности, јер искуство говори да што је нижа продуктивност у државном сектору, то је масовније регрутовање пацијената за приватне аранжмане.

– Могућност двојног рада угрожава квалитет услуга и нарушава етичност професије. Бројни примери с трагичним последицама показују да запослени лекари одређене интервенције раде пацијентима које „превлаче” из опремљених државних болница у неоговарајуће приватне установе због веће зараде – рекао је Карађиновић.

Професор др Војкан Станић, председник Српског лекарског друштва, каже да приватни лекари нису задовољни понуђеном новом организацијом допунског рада у здравственим установама и да су изразили жељу да се преко СЛД-а организује састанак на којем би могло да се дође до неких корисних закључака.

– Мислим да понуђено решење проблема није права ствар, јер се то и не може назвати реформом. Немам информације и аргументе због чега су надлежни одлучили да донесу такво решење, а жао ми је што нису контактирали наше струковно удружење да нас питају за мишљење – истакао је др Станић.

Др Невенка Димитријевић, портпарол Синдиката лекара и фармацеута, каже да је овде реч о великој непознаници за лекаре у Србији, јер им још нико није саопштио за шта конкретно треба да се одлуче.

– Питање је и како ће сада да раде они лекари који примају две плате, јер раде и у болницама и на Медицинском факултету? Мислим да ван радног времена треба да имамо право да обављамо додатни посао који желимо. Нека надлежни кажу да ли дозвољавају да, рецимо, продајемо пљескавице у киоску, или ће забрана само да важи за додатни рад у приватној пракси – нагласила је др Димитријевић.