Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бугарска окреће леђа Русији

Протерано 70 дипломата, што је својеврсни одговор Кирила Петкова Русији, чији је утицај „препознао” у паду своје владе
Један од протераних руских дипломатских службеника с породицом на аеродрому у Софији, Протеране руске дипломате уочи укрцавања у авион за Москву (Фото: EPA-EFE/Vassil Donev)

„Бугарска влада је практично свела на нулу могућност рада наше амбасаде у Софији”, изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, пошто се 70 протераних дипломата и техничког особља с породицама у недељу укрцало у авион за Москву.

Не обазирући се на упозорења моћног суседа на Истоку, одлазећи бугарски премијер Кирил Петков се тако „осветио” Москви, чије је прсте наводно препознао у рушењу своје владе 22. јуна. Да ли је Бугарска овим чином дефинитивно искочила из „руске орбите”?

Погоршање односа две земље убрзало се од почетка рата у Украјини. Премијер Петков је у фебруару сменио министра одбране зато што је овај одбио да руску специјалну операцију у Украјини назове „ратом”. Затим је Софија одбила да гас плаћа рубљама, а „Гаспром” је потом заврнуо вентил Бугарској. Међусобно неповерење додатно је нарасло кад је Бугарска затворила ваздушни простор и тако спречила да шеф руске дипломатије Сергеј Лавров авионом долети у Београд.

Сада се чека контраодговор Кремља, а руска амбасадорка у Бугарској Елеонора Митрофанова већ је затражила од Москве да затвори амбасаду у Софији. Евентуални прекид дипломатских односа био би, ипак, својеврсни преседан. Како подсећа „Спутњик”, совјетска амбасада у Софији је радила током целог Другог светског рата, као и бугарска у Москви. Мало је познато да је Бугарска 1941. године одбила да учествује у нацистичком нападу на СССР.

Вршилац дужности премијера, који је оптужио Москву за „хибридни рат”, поручио је страним државама да ће свако ко ради против интереса Бугарске бити враћен у своју земљу, наводећи да је велики део протераних дипломата радио за стране службе.

Правдајући потез техничке владе посланик Демократске Бугарске Ивајло Мирчев рекао је за канал БТВ да протеривање 70 руских дипломатских представника није могло да се догоди претходних година, јер се Бугарска плашила и тада „морала да брине о интересима Владимира Путина”. Мирчев је додао како је на затвореној седници парламента чуо забрињавајуће информације о утицају руских служби на бугарски државни врх.

Улаз у руску амбасаду у Софији (Фото: EPA-EFE/Vassil Donev)

„Државна агенција за националну безбедност уверила нас је да је бугарска контраобавештајна служба годинама радила на састављању ове листе људи који уживају дипломатски статус. Никада нисмо сумњали у врсту активности великог дела руских дипломата у Бугарској”, истакао је овај парламентарац.

За разлику од њега, шефица кабинета одлазећег премијера Лена Бориславова открила је више детаља. У разговору за Дарик радио она је рекла да безбедносне службе имају сазнања да поједине бугарске политичаре, јавне личности, познате новинаре и аналитичаре Москва директно плаћа како би обликовали домаће јавно мњење у корист Русије.

„Они су за тај посао месечно добијали по 4.000 лева (око 2.045 евра)”, каже Бориславова.

Одлазећи бугарски министар за иновације Данијел Лорер за Бугарску националну телевизију (БНТ) обећава грађанима да бугарска економија неће трпети ако се и прекину дипломатски односи с Москвом: „ЕУ је највећи инвеститор у Бугарској, а руски туристи и увоз роба из Русије нису више толико важни за нашу економију”.

Након што је Русија обуставила испоруке гаса Бугарска је, истиче Лорер, успела да постигне дуго очекивану диверсификацију. Тако у ову чланицу ЕУ сада стиже земни гас из Азербејџана, али и ЛНГ из САД. Што се тиче нуклеарке „Козлодуј”, министар енергетике Александар Николов најављује да ће два генератора ове електране од 2024. године користити гориво које не стиже из Русије, већ од „алтернативног добављача”.

Деценијама је способност Москве да утиче на одлуке у Софији почивала на два стуба, пише Максим Саморуков, сарадник „Карнегијеве задужбине за међународни мир”. Први је изражено проруско јавно расположење које датира из 19. века, кад је Русија играла кључну улогу у поновном успостављању независности Бугарске. Други је виртуелна доминација Русије над различитим деловима бугарског енергетског сектора, укључујући нафту, гас и нуклеарну енергију.

Али, улазак руских тенкова у Украјину је почео да круни бугарско „русофилство”. Према студији истраживачког центра „Глобсек”, број Бугара коју Русију и даље виде као стратешког партнера смањио се са 45 одсто 2021, на 30 процената у марту ове године. У истом периоду имиџ Владимира Путина се у Бугарској срозао са 70 на 29 одсто.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zikica
Eh da mi je znati odakle ce doci to "alternativno nuklearno gorivo" mada to vise nije problem odlazeceg premijera o tome ce morati da brine onaj koji dodje u njegovu fotelju.
Vuki 1943
Бугарској то није први пут да неком окреће леђа.Србији је то познато."Нешто ме страх" за Русију јер јој је " велика сила" Бугарска окренула леђа...
Из угла
Иду како ветар дува.
Despotović
Srbija bi trebala da se pogleda u ogledalo.
branislav
Uskoro će i Bugari promeniti ime kako bi postali ,,miljenici,,Zapada .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.