Бугарска окреће леђа Русији

„Бугарска влада је практично свела на нулу могућност рада наше амбасаде у Софији”, изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, пошто се 70 протераних дипломата и техничког особља с породицама у недељу укрцало у авион за Москву.

Не обазирући се на упозорења моћног суседа на Истоку, одлазећи бугарски премијер Кирил Петков се тако „осветио” Москви, чије је прсте наводно препознао у рушењу своје владе 22. јуна. Да ли је Бугарска овим чином дефинитивно искочила из „руске орбите”?

Погоршање односа две земље убрзало се од почетка рата у Украјини. Премијер Петков је у фебруару сменио министра одбране зато што је овај одбио да руску специјалну операцију у Украјини назове „ратом”. Затим је Софија одбила да гас плаћа рубљама, а „Гаспром” је потом заврнуо вентил Бугарској. Међусобно неповерење додатно је нарасло кад је Бугарска затворила ваздушни простор и тако спречила да шеф руске дипломатије Сергеј Лавров авионом долети у Београд.

Сада се чека контраодговор Кремља, а руска амбасадорка у Бугарској Елеонора Митрофанова већ је затражила од Москве да затвори амбасаду у Софији. Евентуални прекид дипломатских односа био би, ипак, својеврсни преседан. Како подсећа „Спутњик”, совјетска амбасада у Софији је радила током целог Другог светског рата, као и бугарска у Москви. Мало је познато да је Бугарска 1941. године одбила да учествује у нацистичком нападу на СССР.

Вршилац дужности премијера, који је оптужио Москву за „хибридни рат”, поручио је страним државама да ће свако ко ради против интереса Бугарске бити враћен у своју земљу, наводећи да је велики део протераних дипломата радио за стране службе.

Правдајући потез техничке владе посланик Демократске Бугарске Ивајло Мирчев рекао је за канал БТВ да протеривање 70 руских дипломатских представника није могло да се догоди претходних година, јер се Бугарска плашила и тада „морала да брине о интересима Владимира Путина”. Мирчев је додао како је на затвореној седници парламента чуо забрињавајуће информације о утицају руских служби на бугарски државни врх.

„Државна агенција за националну безбедност уверила нас је да је бугарска контраобавештајна служба годинама радила на састављању ове листе људи који уживају дипломатски статус. Никада нисмо сумњали у врсту активности великог дела руских дипломата у Бугарској”, истакао је овај парламентарац.

За разлику од њега, шефица кабинета одлазећег премијера Лена Бориславова открила је више детаља. У разговору за Дарик радио она је рекла да безбедносне службе имају сазнања да поједине бугарске политичаре, јавне личности, познате новинаре и аналитичаре Москва директно плаћа како би обликовали домаће јавно мњење у корист Русије.

„Они су за тај посао месечно добијали по 4.000 лева (око 2.045 евра)”, каже Бориславова.

Одлазећи бугарски министар за иновације Данијел Лорер за Бугарску националну телевизију (БНТ) обећава грађанима да бугарска економија неће трпети ако се и прекину дипломатски односи с Москвом: „ЕУ је највећи инвеститор у Бугарској, а руски туристи и увоз роба из Русије нису више толико важни за нашу економију”.

Након што је Русија обуставила испоруке гаса Бугарска је, истиче Лорер, успела да постигне дуго очекивану диверсификацију. Тако у ову чланицу ЕУ сада стиже земни гас из Азербејџана, али и ЛНГ из САД. Што се тиче нуклеарке „Козлодуј”, министар енергетике Александар Николов најављује да ће два генератора ове електране од 2024. године користити гориво које не стиже из Русије, већ од „алтернативног добављача”.

Деценијама је способност Москве да утиче на одлуке у Софији почивала на два стуба, пише Максим Саморуков, сарадник „Карнегијеве задужбине за међународни мир”. Први је изражено проруско јавно расположење које датира из 19. века, кад је Русија играла кључну улогу у поновном успостављању независности Бугарске. Други је виртуелна доминација Русије над различитим деловима бугарског енергетског сектора, укључујући нафту, гас и нуклеарну енергију.

Али, улазак руских тенкова у Украјину је почео да круни бугарско „русофилство”. Према студији истраживачког центра „Глобсек”, број Бугара коју Русију и даље виде као стратешког партнера смањио се са 45 одсто 2021, на 30 процената у марту ове године. У истом периоду имиџ Владимира Путина се у Бугарској срозао са 70 на 29 одсто.