Bugarska okreće leđa Rusiji

„Bugarska vlada je praktično svela na nulu mogućnost rada naše ambasade u Sofiji”, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, pošto se 70 proteranih diplomata i tehničkog osoblja s porodicama u nedelju ukrcalo u avion za Moskvu.

Ne obazirući se na upozorenja moćnog suseda na Istoku, odlazeći bugarski premijer Kiril Petkov se tako „osvetio” Moskvi, čije je prste navodno prepoznao u rušenju svoje vlade 22. juna. Da li je Bugarska ovim činom definitivno iskočila iz „ruske orbite”?

Pogoršanje odnosa dve zemlje ubrzalo se od početka rata u Ukrajini. Premijer Petkov je u februaru smenio ministra odbrane zato što je ovaj odbio da rusku specijalnu operaciju u Ukrajini nazove „ratom”. Zatim je Sofija odbila da gas plaća rubljama, a „Gasprom” je potom zavrnuo ventil Bugarskoj. Međusobno nepoverenje dodatno je naraslo kad je Bugarska zatvorila vazdušni prostor i tako sprečila da šef ruske diplomatije Sergej Lavrov avionom doleti u Beograd.

Sada se čeka kontraodgovor Kremlja, a ruska ambasadorka u Bugarskoj Eleonora Mitrofanova već je zatražila od Moskve da zatvori ambasadu u Sofiji. Eventualni prekid diplomatskih odnosa bio bi, ipak, svojevrsni presedan. Kako podseća „Sputnjik”, sovjetska ambasada u Sofiji je radila tokom celog Drugog svetskog rata, kao i bugarska u Moskvi. Malo je poznato da je Bugarska 1941. godine odbila da učestvuje u nacističkom napadu na SSSR.

Vršilac dužnosti premijera, koji je optužio Moskvu za „hibridni rat”, poručio je stranim državama da će svako ko radi protiv interesa Bugarske biti vraćen u svoju zemlju, navodeći da je veliki deo proteranih diplomata radio za strane službe.

Pravdajući potez tehničke vlade poslanik Demokratske Bugarske Ivajlo Mirčev rekao je za kanal BTV da proterivanje 70 ruskih diplomatskih predstavnika nije moglo da se dogodi prethodnih godina, jer se Bugarska plašila i tada „morala da brine o interesima Vladimira Putina”. Mirčev je dodao kako je na zatvorenoj sednici parlamenta čuo zabrinjavajuće informacije o uticaju ruskih službi na bugarski državni vrh.

„Državna agencija za nacionalnu bezbednost uverila nas je da je bugarska kontraobaveštajna služba godinama radila na sastavljanju ove liste ljudi koji uživaju diplomatski status. Nikada nismo sumnjali u vrstu aktivnosti velikog dela ruskih diplomata u Bugarskoj”, istakao je ovaj parlamentarac.

Za razliku od njega, šefica kabineta odlazećeg premijera Lena Borislavova otkrila je više detalja. U razgovoru za Darik radio ona je rekla da bezbednosne službe imaju saznanja da pojedine bugarske političare, javne ličnosti, poznate novinare i analitičare Moskva direktno plaća kako bi oblikovali domaće javno mnjenje u korist Rusije.

„Oni su za taj posao mesečno dobijali po 4.000 leva (oko 2.045 evra)”, kaže Borislavova.

Odlazeći bugarski ministar za inovacije Danijel Lorer za Bugarsku nacionalnu televiziju (BNT) obećava građanima da bugarska ekonomija neće trpeti ako se i prekinu diplomatski odnosi s Moskvom: „EU je najveći investitor u Bugarskoj, a ruski turisti i uvoz roba iz Rusije nisu više toliko važni za našu ekonomiju”.

Nakon što je Rusija obustavila isporuke gasa Bugarska je, ističe Lorer, uspela da postigne dugo očekivanu diversifikaciju. Tako u ovu članicu EU sada stiže zemni gas iz Azerbejdžana, ali i LNG iz SAD. Što se tiče nuklearke „Kozloduj”, ministar energetike Aleksandar Nikolov najavljuje da će dva generatora ove elektrane od 2024. godine koristiti gorivo koje ne stiže iz Rusije, već od „alternativnog dobavljača”.

Decenijama je sposobnost Moskve da utiče na odluke u Sofiji počivala na dva stuba, piše Maksim Samorukov, saradnik „Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir”. Prvi je izraženo prorusko javno raspoloženje koje datira iz 19. veka, kad je Rusija igrala ključnu ulogu u ponovnom uspostavljanju nezavisnosti Bugarske. Drugi je virtuelna dominacija Rusije nad različitim delovima bugarskog energetskog sektora, uključujući naftu, gas i nuklearnu energiju.

Ali, ulazak ruskih tenkova u Ukrajinu je počeo da kruni bugarsko „rusofilstvo”. Prema studiji istraživačkog centra „Globsek”, broj Bugara koju Rusiju i dalje vide kao strateškog partnera smanjio se sa 45 odsto 2021, na 30 procenata u martu ove godine. U istom periodu imidž Vladimira Putina se u Bugarskoj srozao sa 70 na 29 odsto.