Летовање ризично за депресивне

Одлазак на одмор може да повећа опасност од самоубиства код људи који болују од клиничке депресије, показало је недавно истраживање немачких психијатара. Криста Рот Сакенхајм, председник Удружења немачких психијатара, каже да промена околине не помаже људима са депресијом, јер се људи меланхоличног погледа на свет на одмору често осећају усамљеним и чешће размишљају о суициду, поредећи своју сиву свакодневицу са лепотом места у коме летују. Подаци говоре да чак између десет и петнаест одсто пацијената са клиничком депресијом изврши самоубиство у летњим месецима, а полна статистика сведочи да се депресија најчешће јавља код жена између 30 и 40 година.

Немачки психијатри наводе да су симптоми летње депресије често супротни симптомима тзв. зимске депресије, која настаје као последица дефицита сунчеве светлости. Уместо претераног спавања, за „летњу потиштеност” симптоматичан је мањак сна, а уместо повећане потребе за храном и угљенохидратима јавља се смањење апетита.

Ово истраживање потврђује тезу да је депресија као кофер кога носимо свугде са собом, а психолог Сара Пресман са америчког универзитета „Карнеги Мелон” објашњава да летњу депресију најчешће изазива осећање усамљености, а усамљеност подрива имунитет, па тело теже излази на крај са болестима. „Усамљеност и друштвена изолација нису природно стање човека. Ми смо друштвена бића и када немамо контакт са другим људима можемо патити, али и од физичких симптома као што су хронична бол, главобоља, умор и прехлада. Ако сте усамљени, нека вам дружење постане приоритет”, саветује овај амерички психолог.

Депресија на морском жалу није једина летња бољка која настаје у текућем годишњем добу, а лекари опште праксе потврђују да су прехладе разних нивоа озбиљности и капитулација имуног система потпуно уобичајени када жива у термометру пређе тридесет степени. Томе свакако доприносе и психолошки фактори – док смо у радном амбијенту, ми смо у власти адреналина и успевамо да се изборимо са вирусима и прехладама. Када спакујемо кофере за летовање, адреналин, норадреналин и кортизол – три „мускетара стреса” такође одлазе на одмор, а без њих – имуни систем пада. Разболевању на летовању делимично и сами кумујемо – док палме њишу гране ми дајемо одушка пороцима као што су пиће, плес до зоре, горење на сунцу, нередовна исхрана… Психолози тврде да наш мозак и наше тело тек у трећој недељи одлазе на одмор – у првој смо још под стресом, а у другој тек почињемо да се опуштамо, а у трећој почињемо истински да уживамо у чарима морског сунца или планинског ваздуха.

Без обзира на то да ли сте се разболели у морском, градском или планинском амбијенту, савет лекара гласи – узимајте што више течности да не бисте дехидрирали на врућини и нека на вашој трпези доминира лагана храна пуна витамина.