Да ли нас телефон прислушкује

Да ли вам се десила ситуација да причате о патикама, а да дан касније видите фејсбук оглас за исте те патике?

Да ли вам се десило да размишљате или чак сањате о летовању у Грчкој, а да исти дан отворите „Инстаграм” и видите море које вас мами?

Често ме људи питају како друштвене мреже знају те податке о нама, оно о чему ми причамо, па нам већ следећи дан сервирају оглас.

Постоје многе теорије завере о томе, најчешћа је она да мобилни телефони прислушкују оно што ми причамо. Посебно изазива сумњу то што многе апликације траже одобрење да приступе вашем микрофону.

Међутим, друштвене мреже, као и остале велике фирме које праве апликације, демантовале су те инсинуације. Кажу да је то технички тешко изводљиво, као и да, уколико би они то заиста радили, то би било потпуно нелегално. Брзо би биле затворени.

Међутим, увек остаје тај трачак сумње.

Такође, постоји теорија да телефони некако читају мисли и извлаче оно што мислимо, да су достигли неки нови ниво неуро препознатљивости, да препознају мисли још у зачетку и да нам на основу тога сервирају огласе.

Но, то су теорије. Постоји и званично објашњење како ми о нечему причамо или размишљамо, а „Фејсбук”, или нека друштвена мрежа, нам сервира огласе баш о томе.

Најбоље ћу вам објаснити кроз примере.

Рецимо, ја седнем са другаром у неки кафић. Онако кроз причу он ми помене: „ Да ли си чуо да се на Новом Београду отворио нови кафић, лепа локација, лепо место, супер услуга.”

Ја кажем: „ Нисам, али волео бих да одем, да видим како је.”

Вратим се кући, узмем телефон, отворим „Фејсбук” кад оно оглас – баш тај кафић.

Ја сам у паници, како је он знао о чему смо причали?

Објашњење је следеће. Најпре, будите свесни да скоро све друштвене мреже и апликације прате локацију вашег телефона. Чак и када је интернет искључен они и даље прате где се крећете и колико се задржавате на неким местима.

У нашем случају, он је „видео” да сам ја био у кафићу. Он је такође „видео” и да је мој пријатељ био у том кафићу. Пријатељи смо на „Фејсбуку”, пратимо се на „Инстаграму”, лајкујемо један другом објаве. Он је све то повезао.

Може се десити да је тај пријатељ раније посетио кафић на Новом Београду, да је означио ту локацију или чак није морао да означи, „Фејсбук” је сам регистровао да је он био на тој локацији.

Може се десити да он чак није ни био на тој локацији, али ју је претраживао, па је можда тражио фејсбук или инстаграм страницу, све је то повезано.

Постоји велика вероватноћа да је он већ причао или био са неким ко је био у том кафићу.

Тако „Фејсбук” повезује коцкице и долази до закључка да смо ми, ја и мој пријатељ, сличних година и интересовања, да смо били на истом месту, и с обзиром да је мој пријатељ изразио интересовање или је био у кафићу који се оглашава на „Фејсбуку”, он је закључио да је правилно да мени сервира оглас о том кафићу.

Дакле, званично објашњење је да он није прислушкивао, већ да је на бази понашања мог пријатеља, праћења локација и индикатора понашања, као и сврставања заједничких особина, дошао до закључка да би мени тај кафић био интересантан.

То је објашњење за то да причамо о нечему, а „Фејсбук” нам после сервира оглас о томе.

Шта је објашњење а то да ми размишљамо о нечему, не изговоримо то наглас, чак и сањамо нешто, а да нам се дан или два касније прикаже оглас о томе?

Објашњење је врло софистицирано.

Имајте у виду следеће, када год користите телефон, неку апликацију или сте на некој друштвеној мрежи, оне бележе све ваше активности, колико се задржавате на њима, бележе шта куцате на претрази, шта гледате, шта лајкујете, шта коментаришете, цео ваш животни пут.

Ви можете да бришете историју и апликације, али то се све негде бележи и он скупља огромну количину информација о вама, као и о вашим пријатељима, рођацима, партнерима, свима који су у вашем окружењу и на основу свих тих информација он ствара слику о вама.

На бази вашег понашања које је често на подсвесном нивоу, он закључује шта је ваш наредни корак у итерацијама које се понављају током времена.

Он познаје ваше навике понедељком ујутру, петком увече, зна шта радите за викенд, колико времена проводите кући, а колико на послу. Све то ваш паметни телефон зна и на основу тога он може закључити који ће оглас бити добар за вас и да вам треба неки производ или услуга чије име ви нисте ни изговорили, само сте размишљали о томе.

Компјутер може бити јако интелигентан, а алгоритам јако напредан.

То је дакле неко логично и рационално објашњење.

Наравно, не искључујем ниједну теорију, време нам је показало да је све могуће, ви ћете одлучити у шта да верујете.

Како можете да се заштитите и да ли је то уопште могуће?

Уколико активно користите паметни телефон и интернет готово је немогуће да се заштитите, увек ће он да има информације о вама и заиста, уколико не искључите интернет, заиста је тешко.

Међутим, мислим да ви треба да извучете добро из тога.

Наиме, много је боље да вам алгоритам приказује персонализоване огласе.

Рецимо мени треба тренерка. Много је боље да ми приказује огласе о тренерци него да ми приказује огласе о пегли или веш машини, које ми нису потребне и не занимају ме.

Треба да помогнете алгоритму да вас боље упозна. Да види шта су ваша очекивања и интересовања. Онда ће вам сервирати оне огласе који су вама интересантни.

Најважнији савет је да ви контролишите технологију, не дајте да технологија или друштвене мреже контролишу вас. Ако дозволите да оне контролишу вас, да вам стварају навике и утичу на мишљење, бићете у великом проблему.

Дакле, контролишите ви њих, будите све време свесни тих информација и неуромаркетинга, помоћу којих вам он сервира информације и поруке.

Искористите и узмите оно што вам је корисно.

Стручњак за дигитални маркетинг