Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Арсић: Требало је повећати цену струје

Удео јавног дуга у БДП-у износио je на крају маја 52,3 одсто, али је у апсолутном износу од почетка године већи за 577 милиона евра
Министарство финансија (Фото А. Васиљевић)

Минус у државној каси од 71 милијарду динара направљен је од јануара до маја, саопштено је јуче из Министарства финансија. У том периоду држава је имала приходе од 655 милијарди динара, а расходе од 726 милијарди.

Дефицит у јавним финансијама посустаје, јер је поређења ради за четири месеца од јануара до априла, износио 77,7 милијарди динара.

Држава је на крају маја била задужена 30,709 милијарди евра па је удео јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП) био 52,3 одсто. Подаци Министарства финансија показују да се држава за пет месеци задужила 577 милиона евра, јер је на крају 2021. дуговала 30,132 милијарде евра.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду каже да је у другом кварталу дефицит успорио, али само привремено. Висок је био у првом кварталу због једнократних исплата попут оних за пензионере и младе, а највећи раст јавне потрошње је увек у четвртом кварталу.

Подсетимо, званичници су рекли ће држава настојати да минус у јавним финансијама не буде већи од четири одсто БДП-а. Минус у државној каси у буџету за ову годину планиран је на три одсто БДП-а или око 1,5 милијарди евра. Арсић наводи да је могуће да ће се дефицит задржати на том нивоу.

– То што још нема повећања плата и пензија смањује дефицит. Инфлација доноси веће приходе буџету, а пола расхода, то су плате и пензије, се не мења. Све док се не повећају плате и пензије реално се штеди. Пензије су опале неколико процената, а плате у јавном сектору не, оне су на нули, али ће и оне за неколико месеци изгубити на реалној вредности”, напомиње он.

Према његовим речима јавни дуг расте још не у процентима, али у апсолутним износима о чему сведочи и податaк о расту дуга за 577 милиона евра.

– Оно што је додатно повећало јавни дуг су гаранције „Србијагасу” и ЕПС-у од 250 милиона евра. Та два предузећа из области енергетике су до краја маја узела кредите у вредности већој од 900 милиона евра. Питање је и губитак „Србијагаса”, јер он и даље продаје гас по нижој цени од набавне. Продаје га по 270 долара по тони, а набавља по тржишних 1.800 долара колико је ових дана. Нема исплате гаса Русима ако држава не дода новац – каже Арсић.

Слично је и са ЕПС-ом. Он има више резерви, покушава да уштеди, касни са исплатом добављачима. Лоше је што није почела градња реверзибилне хидроелектране „Бистрица” као што је било планирано. Вероватно нема средстава за то, јер треба за текуће пословање као што је увоз струје и угља. Цену струје требало је повећати и да није било проблема у ЕПС-у, сматра Арсић. Поскупљење би у том случају било искоришћено за градњу нових централа као што је „Бистрица” и модернизацију постојећих капацитета у термоелектранама, као и да ЕПС постане значајан произвођач чисте енергије, да прави ветрогенераторе, соларне електране и слично као што раде све велике енергетске компанија у свету. Уместо за развој средства се користе за покривање грешака у пословању и губитака.

Из Министарства финансија је јуче саопштено да су у мају наплаћени приходи у износу од 145,3 милијарде динара, од чега су порески приходи износили 127,8 милијарди. Највећи део пореских прихода односи се на уплату ПДВ-а у износу од 69 милијарди динара и акциза од 27,7 милијарди. Непорески приходи остварени су у износу од 16,8 милијарди динара, а прилив донација у мају био је 0,7 милијарди.

Расходи су извршени у износу од 138,6 милијарди динара. Расходи за запослене су у мају износили 30 милијарди, трансфери ООСО (Фонд ПИО, РФЗО, НСЗ, Фонд СОВО) 16,8 милијарди, док су остали текући расходи били 17,5 милијарди, с обзиром на то да је са ове категорије исплаћен фискални стимулус младима.

На нивоу опште државе у периоду јануар–мај остварен је фискални дефицит од 58,8 милијарди динара и примарни фискални суфицит од 11,1 милијарду.

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
100% poskupljenje struje, I 30% povecanje plata.
Т'ги Нил
"Уместо за развој средства се користе за покривање грешака у пословању и губитака." Што се тиче електропривреде, не верујем да је стратешка оријентација на зелену електричну енергију науштрб добијања струје из угља - грешка у пословању. Јер, планирање гашења термоелектрана и проглашење ветрогенератора и соларних система као јединих, савремених извора зелене енергије - укратко значи преоријентисање Србије на увоз струје, и то прескупе.Колико је струје ванредно увезено након хаварије пре 6 месеци?
Киза
Професор економије преко основног показатеља стања финансија прелази као преко нечег небитног, једва да га је и поменуо. Какву ли економију уче данашњи студенти и шта ће научити? "..приходи у износу од 145,3 млд. дин, од чега су порески приходи износили 127,8 млд.." "..Непорески приходи.. 16,8 млд. дин.." Значи у мају држава је приходовала само 17 милијарди динара, све остало су порези и акцизе нема реалног пословања па се мањак покрива кредитима. А ко ће то да враћа?! Само питам...
Roditelj
Mogu da se smanje plate u distribuciji, tamo prosecna plata preko 1000eur. Kad nam svima bude taj prosek plata dignite cenu. Ja ni ovo sad ne mogu da placam....
Олен
Пре него што кренемо са поскупљењима нека прво држава смањи своје трошкове почев од прегломазне државне управе.
PSA
I nije toliko preglomazna. Problem je nedostatak određenih znanja i veština da kvalitetnije i na vreme rade posao a ne toliko broj zaposlenih.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.