Arsić: Trebalo je povećati cenu struje

Minus u državnoj kasi od 71 milijardu dinara napravljen je od januara do maja, saopšteno je juče iz Ministarstva finansija. U tom periodu država je imala prihode od 655 milijardi dinara, a rashode od 726 milijardi.

Deficit u javnim finansijama posustaje, jer je poređenja radi za četiri meseca od januara do aprila, iznosio 77,7 milijardi dinara.

Država je na kraju maja bila zadužena 30,709 milijardi evra pa je udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) bio 52,3 odsto. Podaci Ministarstva finansija pokazuju da se država za pet meseci zadužila 577 miliona evra, jer je na kraju 2021. dugovala 30,132 milijarde evra.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže da je u drugom kvartalu deficit usporio, ali samo privremeno. Visok je bio u prvom kvartalu zbog jednokratnih isplata poput onih za penzionere i mlade, a najveći rast javne potrošnje je uvek u četvrtom kvartalu.

Podsetimo, zvaničnici su rekli će država nastojati da minus u javnim finansijama ne bude veći od četiri odsto BDP-a. Minus u državnoj kasi u budžetu za ovu godinu planiran je na tri odsto BDP-a ili oko 1,5 milijardi evra. Arsić navodi da je moguće da će se deficit zadržati na tom nivou.

– To što još nema povećanja plata i penzija smanjuje deficit. Inflacija donosi veće prihode budžetu, a pola rashoda, to su plate i penzije, se ne menja. Sve dok se ne povećaju plate i penzije realno se štedi. Penzije su opale nekoliko procenata, a plate u javnom sektoru ne, one su na nuli, ali će i one za nekoliko meseci izgubiti na realnoj vrednosti”, napominje on.

Prema njegovim rečima javni dug raste još ne u procentima, ali u apsolutnim iznosima o čemu svedoči i podatak o rastu duga za 577 miliona evra.

– Ono što je dodatno povećalo javni dug su garancije „Srbijagasu” i EPS-u od 250 miliona evra. Ta dva preduzeća iz oblasti energetike su do kraja maja uzela kredite u vrednosti većoj od 900 miliona evra. Pitanje je i gubitak „Srbijagasa”, jer on i dalje prodaje gas po nižoj ceni od nabavne. Prodaje ga po 270 dolara po toni, a nabavlja po tržišnih 1.800 dolara koliko je ovih dana. Nema isplate gasa Rusima ako država ne doda novac – kaže Arsić.

Slično je i sa EPS-om. On ima više rezervi, pokušava da uštedi, kasni sa isplatom dobavljačima. Loše je što nije počela gradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica” kao što je bilo planirano. Verovatno nema sredstava za to, jer treba za tekuće poslovanje kao što je uvoz struje i uglja. Cenu struje trebalo je povećati i da nije bilo problema u EPS-u, smatra Arsić. Poskupljenje bi u tom slučaju bilo iskorišćeno za gradnju novih centrala kao što je „Bistrica” i modernizaciju postojećih kapaciteta u termoelektranama, kao i da EPS postane značajan proizvođač čiste energije, da pravi vetrogeneratore, solarne elektrane i slično kao što rade sve velike energetske kompanija u svetu. Umesto za razvoj sredstva se koriste za pokrivanje grešaka u poslovanju i gubitaka.

Iz Ministarstva finansija je juče saopšteno da su u maju naplaćeni prihodi u iznosu od 145,3 milijarde dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 127,8 milijardi. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a u iznosu od 69 milijardi dinara i akciza od 27,7 milijardi. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 16,8 milijardi dinara, a priliv donacija u maju bio je 0,7 milijardi.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 138,6 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene su u maju iznosili 30 milijardi, transferi OOSO (Fond PIO, RFZO, NSZ, Fond SOVO) 16,8 milijardi, dok su ostali tekući rashodi bili 17,5 milijardi, s obzirom na to da je sa ove kategorije isplaćen fiskalni stimulus mladima.

Na nivou opšte države u periodu januar–maj ostvaren je fiskalni deficit od 58,8 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit od 11,1 milijardu.