Цвеће Емерика Блума

Дана 24. јуна 1984, у 72. години живота, умро је Емерик Блум. Због свега што је учинио за „Енергоинвест” пред седиштем ове компаније у Сарајеву подигнут му је споменик.

На Видовдан ове године јавила ми се пријатељица из Београда и с њеним допуштењем шаљем вам ову занимљиву причу. Радила је у „Енергоинвесту” у Сарајеву. Директор је био чувени Емерик Блум, чија је супруга била декан Музичке академије у истом граду.

Пријатељица и Блум кренули су једног дана са возачем у Загреб, у фабрику „Раде Кончар” на пословни договор. После питања да ли је доручковала и њеног одговора да није, Емерик Блум јој је дао новчаницу од пет хиљада динара (плата јој је тада била петнаест хиљада) и рекао јој да за сав новац у цвећари купи цвеће. Била је запањена, „женски је посумњала у директорове планове”. Господин Блум је затим замолио возача да промене места и да вози он. Зауставио се код Јасеновца, положио цвеће, запалио цигарету и петнаестак минута одавао пошту. Објаснио јој је затим да је након завршетка школовања за електроинжењера био депортован у наведени „радни” логор и да је 1943. године успео да побегне, преплива реку и стигне до Јајца.

Касније је уградио себе у „Енергоинвест” и подигао га до светских висина. Рече ми госпођа Вера да је увек када би ишао тим путем одавао пошту „месту и жртвама”. Добила је и књигу о „Енергоинвесту”, као сећање на велику фирму, велики бизнис, али и на великог Емерика Блума.

Ових дана у Шапцу је представљена монографија „Синагоге у Војводини – Сведоци прошлости” аутора Рудолфа Клајна, Чедомиле Маринковић и Горана Левија. Рекли су да у Србији има још око хиљаду Јевреја. То ме подсетило и на присуствовање представљању књиге „Енрико Јосиф – виђења и сновиђења” Мирјане Белић Корочкин Давидовић и Радивоја Давидовића, у којој је заступљена и моја маленкост. Предивно вече. И поглед на таблу – преглед дешавања у бившем биоскопу „Рекс” на Дорћолу и културни програм сваки дан. За сваку похвалу.

Волео бих да реновирана синагога у Шапцу на исти начин постане расадник културе у мом родном граду и да репрезентативна кућа чувеног индустријалца Жака сапунџије добије пређашње рухо.

Јован Рукавина,
Шабац