И затвор и банкрот

Србија би ускоро могла добити „специјалце”, који би радили у оквиру МУП-а, а чији посао би била искључиво финансијска истрага са циљем откривања имовине стечене криминалом, док би при Министарству правде била формирана посебна дирекција, која би управљала одузетом имовином. Ово су неке од најважнијих одредби владиног Предлога закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, који je прослеђен Народној скупштини Србије на усвајање по хитном поступку.

Предлогом закона таксативно су наведена кривична дела, чијим починиоцима би била одузета имовинска корист, уколико њена вредност прелази милион и по динара. То су кривична дела: организованог криминала; приказивање порнографског материјала и искоришћавања деце за порнографију; против привреде; неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога; против јавног реда и мира; против службене дужности и против човечности и других добара заштићених међународним правом. Законом се дефинише и шта се подразумева под имовином проистеклом из кривичног дела, а то би била „имовина окривљеног, сведока сарадника или оставиоца која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима”.

Према предложеним решењима, финансијска истрага покреће се наредбом јавног тужиоца, који њоме и руководи, а сви прикупљени подаци поверљиви су и представљају службену тајну. Како је предвиђено, „специјалцима” је у истрази дозвољено претресање стана и осталих просторија власника, на основу одлуке надлежног суда, ако је вероватно да ће се пронаћи докази о „имовини, законитим приходима и трошковима живота окривљеног, сведока сарадника или оставиоца, докази о имовини коју је наследио правни следбеник, односно докази о имовини и накнади за коју је имовина пренета на трећа лица.” Предмети који могу послужити као доказ привремено се одузимају, а сви државни и други органи, организације и јавне службе дужне су да омогуће на увид и доставе све податке и не могу их ускратити позивањем на обавезу чувања пословне, службене, државне, односно војне тајне.

Привремено одузимање имовине траје до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине, који јавни тужилац подноси одмах по ступању оптужнице на правну снагу, а најкасније у року од годину дана по правноснажном окончању кривичног поступка. Поступак за трајно одузимање имовине је хитан.

Одузетом имовином, према предложеним решењима, управљаће дирекција за управљање одузетом имовином, која, између осталог, процењује вредност одузете имовине, складишти је, чува и продаје. Дирекцијом руководи директор, кога, на предлог министра правосуђа, поставља и разрешава влада. Законом је детаљно предвиђено поступање са привремено и трајно одузетом имовином, па тако, на пример, дирекција привремено одузете предмете од историјске, уметничке и научне вредности, предаје на чување установама надлежним за чување оваквих предмета, док привремено одузете девизе, предмети од племенитих метала, драгог и полудрагог камења и бисера „иду” на чување у Народну банку Србије. Имовина се продаје усменим јавним надметањем, „осим лако кварљиве робе и животиња, које могу бити продате и без усменог јавног надметања”. Покретна имовина,како се предлаже, може бити поклоњена у хуманитарне сврхе, или уништена, уколико не буде продата дуже од годину дана.

М. Чекеревац

--------------------------------------------------------

Расподела „криминалног новца”

Новац добијен продајом привремено одузете имовине чува се на посебном рачуну Дирекције, а имовина и новац добијен продајом имовине постају својина Републике Србије када одлука о трајном одузимању имовине постане правноснажна. Власнику привремено одузете имовине за коју се утврди да не потиче од кривичног дела без одлагања се враћа новац добијен продајом имовине, увећан за просечну камату. По одбитку трошкова , новац од продаје трајно одузете имовине уплаћује се у републички буџет и расподељује се у износу од по 20 одсто за финансирање суда, јавног тужилаштва, јединице и дирекције. Остатак новца иде за финансирање социјалних, здравствених, просветних и других установа.

--------------------------------------------------------------------

Не важи за Чумета, Багзија и Ђуру Мутавог

Одредбе овог закона не би се примењивале на лица која су до дана његовог ступања на снагу стекле статус сведока сарадника. То значи да сасвим сигурно неће важити за тројицу до сада заштићених сведока: Љубишу Буху Чумета, Дејана Миленковића Багзија и Миладина Сувајџића – Ђуру Мутавог.

Закон би, иначе, требало да ступи на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Србије”, а примењивао би се од 1. марта идуће године.