Четвртак, 06.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Танке двојке

Треба ли да помињем да од оваквих и оволико бројних двојкаша треба да се, после средње школе, добију и факултетски образовани људи. Да не помињем и болоњски програм који је урушио наш високошколски систем. Да ли ико од надлежних мисли о томе ко ће да нас лечи кроз 10–20 година

Non scholae, sed vitae discimus.  Тако је говорио Сенека почетком нове ере. А зашто ми и колико учимо, може да се види из најновијег извештаја о резултатима полагања мале матуре. Према писању „Политике” (2. јул 2022) „на тесту из српског (матерњег) језика ђаци су у просеку имали 12,52 поена, из математике 12,31 и на комбинованом тесту, који су најбоље урадили, 14,12 бодова”. Оволико бодова су ђаци успели да сакупе од 20 могућих бодова. Преведено у оцене то би била чиста 2 (двојка) из српског (матерњег) језика и из математике, а 2+ на комбинованом тесту. Ако се зна да је на овим тестовима било само шест тзв. отворених питања (без понуђених одговора које је требало заокружити), по три из матерњег (српског) језика и из математике, биће нам јасно колико су и ове двојке, постигнуте на тестовима, танке. А кад се чује да из Уније синдиката просветних радника Србије кажу да Министарство просвете годинама даје лаке задатке, овако танушне двојке доведене су у питање.

На овако запањујуће лоше (катастрофалне) резултате полагања мале матуре још нема оглашавања надлежних. Осим што нас је један од помоћника министра просвете утешио да су „незнатно слабији резултати мале матуре него прошле године”. Другим речима, овогодишњи слаби резултати незнатно су слабији од прошлогодишњих слабих резултата.

Кад би се код нас писали извештаји онако како ствари стоје, без уопштавања и улепшавања, схватили бисмо у коликом смо проблему. Колико је улудо потрошено година и пара за једну нестварно танку двојку. А тај извештај би могао да обухвати неке од ових ствари.

Буџет Србије за основно образовање за 2022. годину износи 108,6 милијарди динара (око 930 милиона евра). За осам година школовања утрошено је 868,7 милијарди динара (око 7,4 милијарде евра). Резултат овако огромних улагања у основно школство јесте око 65.000 танушних двојки, у просеку.

Србија спада, само на основу овог податка, у изузетно богате земље, чим слупа толике паре за резултат који изражен бројком гласи: једва 2 (два). У правом извештају о успеху нашег школства морало би да се помене да је улудо утрошено 87.685.000 дана (1.349 дана, колико траје осмогодишње школовање пута 65.000 ђака), односно 240.233 година. То значи, да је улудо утрошено 240.233 година (или 3.161 просечни животни век у Србији).

Још важније је оно што је Србија добила после толико утрошених пара и година. Ништа или готово ништа. Од тако слабог материјала треба да се добију свршени средњошколци. А какви ће они да буду, кад треба да се праве од овако слабог материјала, можемо само да нагађамо. А ако знамо ону народну пословицу која казује од чега пита не може да се направи, нећемо ни да нагађамо, већ ћемо поуздано да знамо.

Треба ли да помињем да од оваквих и оволико бројних двојкаша треба да се, после средње школе, добију и факултетски образовани људи. Да не помињем и болоњски програм који је урушио наш високошколски систем. Да ли ико од надлежних мисли о томе ко ће да нас лечи кроз 10–20 година? И ко ће да нам било шта конструише и направи? Или рачунају да ће за све што нам затреба да доведу стране фирме које ће то да нам ураде. А ми ћемо да им дајемо приучену радну снагу која ће да им прави профит. Могуће је да су овако катастрофални резултати у нашем школству навели наше надлежне да уведу тзв. дуално образовање јер је странцима потребна јефтина радна снага.

Овакве поражавајуће резултате о (не)знању које се добија у нашем основном (и не само основном) школству може да види свако ко погледа квиз „Слагалица”. Ту може да се види како старији учесници имају солидно знање, док се код млађих, чак и код оних са завршеним факултетом, углавном, види катастрофално (не)знање (осим понечег из спорта или рок-музике).

Научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Професор др Драган Павловић, Париз
Bolonja NIJE bila korektno i sistematski impementirana u Srbiji niti je bilo gde bila korektno i sistematski implementirana. Tacka. Zasto dozvoljavate ovakve prazne, neprijateljske komentare?
Професор др Драган Павловић, Париз
Govorim o univerzitetu. Tzv. "Bolonja" je prihvatana parcijalno ili nikako. Univerzitet je "SLOBODAN" u gotovo svemu i svuda sam odlucuje. Tako je nacelno bilo i od nas. "Bolonja" je kompleksan sistem obrazovanja i ima i dobre i lose strane. Ima mnogo faktora koji uticu na kvalitet. Broj studenata na primer, vrsta materije koji se uci (filozovija je drugojacija od slikarstva i medicine). Metode koje su na raspolaganju takodje variraju. Zato reci "Bolonja" je krva za "sve" - je prazna tvrdnja.
Земунац
Гледам ове моје што студирају по ''Болоњи'' и могу само да закључим да је тај систем само преобликована средња школа. Уместо домаћих задатака имаш семинарске радове, уместо писменог колоквијум и када скупиш довољан број бодова одеш на крају само да ти упишу оцену. Ако си незадовољан оценом можеш да одговараш за већу и то је то. Једина разлика од средње школе је то што је студент заузет током целог дана, па и викендом све у зависности од распореда. Рад уз студирање је мислена именица.
Прикажи још одговора
Ja
Ja sam 99to godiste pa mogu da dam malo perspektivu mladih na ovu temu, s obzirom da sam isao u skolu relativno skoro. Od malena smo shvatili da se trud ne vrednuje nego ko si i sta si. Samim tim krenes da razmisljas zbog cega bi se ja uopste trudio. Kada dodate na to neobrazovanje i nevaspitanost prosecnog profesora (narocito u srednjim skolama) uopste nije ni blizu cudnog sto nikog skola ne zanima, i svi samo cekaju da se ta agonija zavrsi. Rekose skola najlepse doba, mozda nekom drugom.
Мали Ђокица
Лечиће нас страни доктори. Када је Томица Милосављевић (ако му запамтих име) професор медицинског фалултета и министар здравља ишао у иностранство (о нашем трошку) на операцију показао је колико је научио своје студенте. А свега тога не би било.. да Шувар није увео шуварице и да није снижен ниво знања на двојку на 20%. Када сам ишао у школу двојка није била довољна оцена. А почело је 1955. г. укидањем ниже гимназије када се мала матура полагала из 11 предмета. А Болоња је заковала последњи ексер
Darko
Tekst je odličan, ali šta da se radi....ne piše nam se dobro.....
Пита од две врсте сира
Што се тиче квиза "Слагалица", пратим га од почетка емитовања, половине деведесетих. Не слажем се да су млађи такмичари, у просеку, лошији од старијих у погледу опште информисаности или других такмичарских игара у овом квизу. Штавише, "Слагалица" је највероватније потпуно атипична и веома оптимистична у односу на слику просечне памети и знања грђана Србије, без обзира на генерацијске разлике. За интелигенцију, као и за знање, важи Гаусова крива нормалне расподеле, како у Србији, тако и глобално
dusan1
Ako prostim rečima opišemo tu famoznu Gausovu krivu onda vidimo da ima dve karakteristike. Da je 'grbava' i da 'grba' može da se pomera i u stranu . U konkretnom slučaju ranije nam je kriva bila 'oštrija' (svi smo bili manje više istog boljeg znanja) dok je danas kriva skoro bez grbe. Ima puno ekstrema kako 'genija' i štrebera tako i neznalica !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.