Sreda, 10.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tanke dvojke

Treba li da pominjem da od ovakvih i ovoliko brojnih dvojkaša treba da se, posle srednje škole, dobiju i fakultetski obrazovani ljudi. Da ne pominjem i bolonjski program koji je urušio naš visokoškolski sistem. Da li iko od nadležnih misli o tome ko će da nas leči kroz 10–20 godina

Non scholae, sed vitae discimus.  Tako je govorio Seneka početkom nove ere. A zašto mi i koliko učimo, može da se vidi iz najnovijeg izveštaja o rezultatima polaganja male mature. Prema pisanju „Politike” (2. jul 2022) „na testu iz srpskog (maternjeg) jezika đaci su u proseku imali 12,52 poena, iz matematike 12,31 i na kombinovanom testu, koji su najbolje uradili, 14,12 bodova”. Ovoliko bodova su đaci uspeli da sakupe od 20 mogućih bodova. Prevedeno u ocene to bi bila čista 2 (dvojka) iz srpskog (maternjeg) jezika i iz matematike, a 2+ na kombinovanom testu. Ako se zna da je na ovim testovima bilo samo šest tzv. otvorenih pitanja (bez ponuđenih odgovora koje je trebalo zaokružiti), po tri iz maternjeg (srpskog) jezika i iz matematike, biće nam jasno koliko su i ove dvojke, postignute na testovima, tanke. A kad se čuje da iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kažu da Ministarstvo prosvete godinama daje lake zadatke, ovako tanušne dvojke dovedene su u pitanje.

Na ovako zapanjujuće loše (katastrofalne) rezultate polaganja male mature još nema oglašavanja nadležnih. Osim što nas je jedan od pomoćnika ministra prosvete utešio da su „neznatno slabiji rezultati male mature nego prošle godine”. Drugim rečima, ovogodišnji slabi rezultati neznatno su slabiji od prošlogodišnjih slabih rezultata.

Kad bi se kod nas pisali izveštaji onako kako stvari stoje, bez uopštavanja i ulepšavanja, shvatili bismo u kolikom smo problemu. Koliko je uludo potrošeno godina i para za jednu nestvarno tanku dvojku. A taj izveštaj bi mogao da obuhvati neke od ovih stvari.

Budžet Srbije za osnovno obrazovanje za 2022. godinu iznosi 108,6 milijardi dinara (oko 930 miliona evra). Za osam godina školovanja utrošeno je 868,7 milijardi dinara (oko 7,4 milijarde evra). Rezultat ovako ogromnih ulaganja u osnovno školstvo jeste oko 65.000 tanušnih dvojki, u proseku.

Srbija spada, samo na osnovu ovog podatka, u izuzetno bogate zemlje, čim slupa tolike pare za rezultat koji izražen brojkom glasi: jedva 2 (dva). U pravom izveštaju o uspehu našeg školstva moralo bi da se pomene da je uludo utrošeno 87.685.000 dana (1.349 dana, koliko traje osmogodišnje školovanje puta 65.000 đaka), odnosno 240.233 godina. To znači, da je uludo utrošeno 240.233 godina (ili 3.161 prosečni životni vek u Srbiji).

Još važnije je ono što je Srbija dobila posle toliko utrošenih para i godina. Ništa ili gotovo ništa. Od tako slabog materijala treba da se dobiju svršeni srednjoškolci. A kakvi će oni da budu, kad treba da se prave od ovako slabog materijala, možemo samo da nagađamo. A ako znamo onu narodnu poslovicu koja kazuje od čega pita ne može da se napravi, nećemo ni da nagađamo, već ćemo pouzdano da znamo.

Treba li da pominjem da od ovakvih i ovoliko brojnih dvojkaša treba da se, posle srednje škole, dobiju i fakultetski obrazovani ljudi. Da ne pominjem i bolonjski program koji je urušio naš visokoškolski sistem. Da li iko od nadležnih misli o tome ko će da nas leči kroz 10–20 godina? I ko će da nam bilo šta konstruiše i napravi? Ili računaju da će za sve što nam zatreba da dovedu strane firme koje će to da nam urade. A mi ćemo da im dajemo priučenu radnu snagu koja će da im pravi profit. Moguće je da su ovako katastrofalni rezultati u našem školstvu naveli naše nadležne da uvedu tzv. dualno obrazovanje jer je strancima potrebna jeftina radna snaga.

Ovakve poražavajuće rezultate o (ne)znanju koje se dobija u našem osnovnom (i ne samo osnovnom) školstvu može da vidi svako ko pogleda kviz „Slagalica”. Tu može da se vidi kako stariji učesnici imaju solidno znanje, dok se kod mlađih, čak i kod onih sa završenim fakultetom, uglavnom, vidi katastrofalno (ne)znanje (osim ponečeg iz sporta ili rok-muzike).

Naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Професор др Драган Павловић, Париз
Bolonja NIJE bila korektno i sistematski impementirana u Srbiji niti je bilo gde bila korektno i sistematski implementirana. Tacka. Zasto dozvoljavate ovakve prazne, neprijateljske komentare?
Професор др Драган Павловић, Париз
Govorim o univerzitetu. Tzv. "Bolonja" je prihvatana parcijalno ili nikako. Univerzitet je "SLOBODAN" u gotovo svemu i svuda sam odlucuje. Tako je nacelno bilo i od nas. "Bolonja" je kompleksan sistem obrazovanja i ima i dobre i lose strane. Ima mnogo faktora koji uticu na kvalitet. Broj studenata na primer, vrsta materije koji se uci (filozovija je drugojacija od slikarstva i medicine). Metode koje su na raspolaganju takodje variraju. Zato reci "Bolonja" je krva za "sve" - je prazna tvrdnja.
Земунац
Гледам ове моје што студирају по ''Болоњи'' и могу само да закључим да је тај систем само преобликована средња школа. Уместо домаћих задатака имаш семинарске радове, уместо писменог колоквијум и када скупиш довољан број бодова одеш на крају само да ти упишу оцену. Ако си незадовољан оценом можеш да одговараш за већу и то је то. Једина разлика од средње школе је то што је студент заузет током целог дана, па и викендом све у зависности од распореда. Рад уз студирање је мислена именица.
Prikaži još odgovora
Ja
Ja sam 99to godiste pa mogu da dam malo perspektivu mladih na ovu temu, s obzirom da sam isao u skolu relativno skoro. Od malena smo shvatili da se trud ne vrednuje nego ko si i sta si. Samim tim krenes da razmisljas zbog cega bi se ja uopste trudio. Kada dodate na to neobrazovanje i nevaspitanost prosecnog profesora (narocito u srednjim skolama) uopste nije ni blizu cudnog sto nikog skola ne zanima, i svi samo cekaju da se ta agonija zavrsi. Rekose skola najlepse doba, mozda nekom drugom.
Мали Ђокица
Лечиће нас страни доктори. Када је Томица Милосављевић (ако му запамтих име) професор медицинског фалултета и министар здравља ишао у иностранство (о нашем трошку) на операцију показао је колико је научио своје студенте. А свега тога не би било.. да Шувар није увео шуварице и да није снижен ниво знања на двојку на 20%. Када сам ишао у школу двојка није била довољна оцена. А почело је 1955. г. укидањем ниже гимназије када се мала матура полагала из 11 предмета. А Болоња је заковала последњи ексер
Darko
Tekst je odličan, ali šta da se radi....ne piše nam se dobro.....
Пита од две врсте сира
Што се тиче квиза "Слагалица", пратим га од почетка емитовања, половине деведесетих. Не слажем се да су млађи такмичари, у просеку, лошији од старијих у погледу опште информисаности или других такмичарских игара у овом квизу. Штавише, "Слагалица" је највероватније потпуно атипична и веома оптимистична у односу на слику просечне памети и знања грђана Србије, без обзира на генерацијске разлике. За интелигенцију, као и за знање, важи Гаусова крива нормалне расподеле, како у Србији, тако и глобално
dusan1
Ako prostim rečima opišemo tu famoznu Gausovu krivu onda vidimo da ima dve karakteristike. Da je 'grbava' i da 'grba' može da se pomera i u stranu . U konkretnom slučaju ranije nam je kriva bila 'oštrija' (svi smo bili manje više istog boljeg znanja) dok je danas kriva skoro bez grbe. Ima puno ekstrema kako 'genija' i štrebera tako i neznalica !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.