Ko je taj Šahbaz

Sećate li se antologijske humorističke serije „Top-lista nadrealista” dr Neleta Karajlića (Nenad Janković) i epizode „Zgembo i Šahbaz”? Niko od aktera u seriji ne može da utvrdi ko je taj Šahbaz, ali se svi slažu da je svemoćan i ponavljaju da je on „mačija guza”. To, naravno, ništa ne znači, ali u tome i jeste kvaka, pa se to „Šahbaz-mačija g..a” (zadnjica), u sarajevskom slengu odomaćilo kao opšta imenica za slične tipove, kakvih je po bosanskim čaršijama vazda bilo. Jedan od takvih može se prepoznati u osobi Zijad Bećirević, direktor firme IFIMES u Ljubljani.

Puno ime firme je Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije, direktor je, kako se predstavlja, doktor ekonomskih nauka i magistar komunikologije, vanredni profesor, ali na sajtu IFIMES-a ništa o tome šta su teme, odnosno naslovi njegovih naučnih i stručnih radova te gde ih je objavio, na kojem univerzitetu je odbranio tezu, kao ni na kojem je izabran za vanrednog profesora. Javnosti južno od Slovenije poznat je kao nepokolebljivi promoter bosansko-bošnjačko politike jedinstvene BiH i žestoki protivnik Srpske i njenog lidera Dodika. Sarajevski mediji mu se obraćaju za intervjue i komentare kada god Bošnjacima zagusti da ih osokoli kao inostrani ekspert sa Međunarodnog instituta lociranog u zemlji EU.

I evo ga, pošto u Sarajevu još ne dolaze sebi od šoka što je Trampova Amerika skinula Dodiku sankcije i generalno promenila politiku prema BiH, nudi „odgovor na pitanje od milion dolara”, šta je lider Srpske zauzvrat učinio Americi. „Postoje informacije o tome da je Dodik, u zamenu za skidanje sankcija, pristao na izgradnju tajne američke vojne baze na teritoriji BiH te u prilog tome ide naredba ljudima u vojsci i bezbednosnom sektoru da intenziviraju saradnju sa SAD”, navodi 29. maja izjavu Bećirevića bošnjački portal „Kliks.ba”.

„Postoje informacije!” Gde postoje? Ko ih je dao? Kome? Na osnovu čega? Nema nijednog odgovora. Bez njih, sintagma „postoje informacije” može da pokrije bilo kakvu izmišljotinu, pa i privatnu Bećirevićevu. A da ga upitate, on bi odgovorio da su izvori strogo poverljivi i da ne može da ih otkrije jer se radi o „tajnim vojnim bazama”. Jedino preostaje da uz ironičan osmeh zaključite da je dr Zijad neka mnogo važna osoba iz senke kada je prvi došao do informacije o vojnoj tajni supersile. Štaviše, i da je imao hrabrosti da je objavi, čime je sa nje skinuo zaštitu tajnosti. Elem, Zijo mu ga dođe nešto kao Vikiliks, koga su SAD zbog provale službenih tajni godinama proganjale po svetu. Ili su pak Pentagon, CIA ili Bela kuća izabrali baš Zijada da preko njega stvar procuri. A čak je, sudeći po imenu njegove firme, Zijad mogao da bude njihov regionalni rezident za Balkan.

A onda Zijad u nastavku iste rečenice: „... u prilog tome ide naredba ljudima u vojsci i bezbednosnom sektoru da intenziviraju saradnju sa SAD”. Na prvu izmišljotinu nadovezuje se druga i, ako nasednete na prvu, lako ćete progutati i ovu. Međutim, Srpskoj je protektorat odavno oteo dejtonske entitetske nadležnosti i za vojsku i za bezbednost, te su sada oba resora u nadležnosti Saveta ministara BiH, a Dodik se evo već godinama bori da ih vrati u Banjaluku. Kako i kome bi onda Dodik uopšte mogao da izdaje bilo kakve naredbe? Uzgred, ministar odbrane BiH je Bošnjak Zukan Helez.

Najzad, Bećirević, prema „Kliks.ba”, tvrdi da je „Dodik pristao na izgradnju tajne američke vojne baze na teritoriji BiH”. Pošto se, dakle, radi o čitavoj teritoriji BiH, a ne samo o teritoriji Republike Srpske, Dodikova saglasnost ne bi ništa vredela bez saglasnosti FBiH, a da takav međuentitetski dogovor sa Amerikancima postoji, muslimansko Sarajevo ne bi čekalo na Zijada da kompromituje Dodika kod Rusa. Dodik stoji iza odluke NSRS da partnerstvo za mir u kojem učestvuje i vojnoneutralna Srbija, „ne prejudicira ulazak u NATO”. Teško je poverovati da je Zijadova informacija promakla ruskoj spoljnoj službi, pa je Putin nastavio da srdačno prima Dodika, evo tri puta u mesec dana, dok ovaj gradi američke baze po BiH. Elem, doktor Zijo zna što niko drugi ne zna.

Ako na sajtu IFIMES-a pokušate da pronađete biobibliografiju Z. Bećirevića, naći ćete je pod indikativnim naslovom „Bibliografske/reference oblasti rada”. Umesto bibliografskih odrednica, samo oblasti rada koje su zaista impozantno brojne i široke: „međunarodni odnosi, geopolitika Balkana i Bliskog istoka, evropske integracije, sigurnosne studije, politička analiza i diplomatija; specijalizovan za pitanja Balkana, Bliskog istoka, islamizma, judaizma i interkulturne komunikacije; u javnosti je poznat po analizama geopolitičkih i bezbednosnih prilika u regionu zapadnog Balkana i EU integracija; učestvovao na brojnim međunarodnim konferencijama sa državnicima regiona, uključujući susrete sa Aleksandrom Vučićem, Ilirom Metom i drugim zvaničnicima”.

Zijad, dakle, radi u mnogim oblastima, ali ni u jednoj nema rezultata, a ako rad nema rezultata, onda to nisu „oblasti rada”, nego samo oblasti interesovanja. Zijadovo „učešće na mnogim međunarodnim konferencijama sa državnicima regiona” takođe je vrlo suspektno, jer on nije državnik, čak se tako i ne predstavlja, pa onda nije mogao da bude učesnik, nego samo posmatrač ili izveštač. Ne sumnjam da je nekom prilikom uspeo da se progura i predstavi predsedniku Srbije, ali se to ne kaže „imao susrete sa Aleksandrom Vučićem”, taman kao da su se maksuz sastajali i razgovarali u više navrata”. Sličan hohštapleraj predstavlja i navođenje, kao sledećeg, Ilira Mete, bivšeg predsednika Albanije, jer iz toga bi valjda trebalo da naslutimo da je Zijad čak nešto posredovao između Beograda i Prištine.

Na sajtu IFIMES-a, pored dr Zijadovog, pojavljuje se ime Bakhtijar Aljaf, u istom statusu direktor Instituta. Jedna firma sa dva direktora?! Ni o drugom direktoru, koji je zaista novinar, kako se i predstavlja, takođe nema ništa u akademskim bazama podataka što bi odgovaralo institutu. Ali i umesto podataka za koje medije je radio, referenci o objavljenim člancima ili RTV emisijama, kao i kod Zijada, impresivno široko područje rada. „Novinar i analitičar međunarodnih odnosa, radi na projektima u vezi sa sigurnošću, demokratizacijom i regionalnom stabilnošću, učestvovao na panelima i konferencijama o Bliskom istoku, posebno se bavio arapskim prolećem, političkim islamom i radikalizmom, međunarodnim odnosima i medijima”. I dok bošnjački NVO-šarlatani u Bosni uglavnom nađu nekog Srbina i Hrvata, jer to pali kod zapadnih sponzora multi-kulti Bosne, domišljati Bošnjak udružio se sa Aljafom, iračkim Kurdom. Ako već nije ujedinio muslimane, pravoslavce i katolike u Bosni, što ne bi nešto pokušao na Bliskom istoku. I to je „oblast njegovog rada”.

Na kraju sam se obratio veštačkoj inteligenciji ne bih li saznao nešto više i konkretnije o Zijadu Bećiroviću. Kopala je po akademskim bazama podataka po svetu, ali nigde ništa, izuzev da je IFIMES prijavljen na adresi Vošnjikova 1 u Ljubljani i da je on direktor. I još da ga neki javni izvori vezuju za Brčko, a tamo postoji Ekonomski fakultet, pa je, kao rođeni Brčak, biće dobio ideju. Prema zagrebačkom Nacionalu, Bakhtijarova supruga Habiba je iz Gradiške, a on je bio student Beogradskog univerziteta, pa su se zajedno sa Zijom snašli u tuđini.

Istina, Zijad jeste poznat bosanskoj javnosti po intervjuima i komentarima u sarajevskim medijima, u kojima je tokom minulih decenija po dva-tri puta godišnje predviđao Dodikov kraj, pa će kada ovaj jednog dana ode u političku penziju, moći da kaže: „Jesam li vam ja govorio...” On je dobar primer NVO hohštapleraja koji cveta u postkomunističkoj Evropi, a o trošku USAID-a, Soros fondacije, Karnegija i sl. za antirusku propagandu, uključujući i antisrpsku, kao prorusku. Gledao sam ga na BHTV: jordami, frazira, ne podiže glas, ljubazno se smejulji, ne upada u reč, skroz pozitivan. Možda nema mr i dr, ali kao da je završio školu za mlade lidere i političku izuzetnost. Elmedin Konaković, na primer, ne zna ni šta je studirao, nit’ ima tu izveštačenu diplomatsku uglađenost, pa je ipak ministar spoljnih poslova BiH.

Zijad je junak našeg doba koga je anticipirala „Top-lista nadrealista” u liku Šahbaza mačije g... Nevažne su činjenice, važna je percepcija. A ako ne „postoji informacija”, Ziji nije problem da je izmisli, pa često gostuje i u beogradskim medijima, linkom ili izravno. Mačijoj g... sa sedištem u zemlji EU vrata su širom otvorena.

*Profesor

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek uređivačku politiku lista