Минималну зараду требало би подићи одмах

Преговори о минималној цени рада за 2023. између синдиката, послодаваца и државе почеће средином августа. Засад је извесно да ће ова законом гарантована зарада бити увећана за 12 до 14 одсто, јер је тако најавио Александар Вучић, председник Србије, рекавши да ће то двоцифрено увећање ићи на терет државе, а не послодавца, за шта је потребно 300 милиона евра.

То значи да би уместо садашњих око 35.000 динара минималац у наредној години требало да износи 40.000. Ипак, синдикалним представницима није сасвим јасно, због чега су преговори уопште споменути као могућност, будући да се конкретно повећање у процентима у јавности већ увелико спомиње. Такође, сматрају да би минималну зараду требало подићи одмах, а не тек за пола године, јер се Србија већ сада суочава са галопирајућом инфлацијом која ће се тешко обуздати.

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, подсећа да су синдикати недавно од владе затражили да се износ минималне зараде утврђује двапут годишње, док траје криза.

– Најављено повећање имало би смисла само ако би се минималац одмах увећао, и као такав сада исплаћивао радницима, а не да правило важи тек од 2023. Овако, ту разлику од 5.000 динара која се спомиње инфлација ће анулирати. Минимална потрошачка корпа прелази 42.500 динара, што са најављеним новим износом минималца и даље неће бити довољно да се преживи. Дакле, држава нас је опет преварила – уверена је Савићева.

Минималац у Србији тренутно износи око 35.000 динара и никако није довољан да омогући нормалан живот, посебно ако се зна да је и у овој години он једина зарада за више од 350.000 људи. Уколико буде повећања, држава обећава да ће у потпуности растеретити послодавце кроз смањење доприноса и повећање неопорезивог дела дохотка, што су најавили и председник, и премијерка и министар финансија.

Став Уније послодаваца Србије о износу повећања минималца и даље је непромењен – ово повећање у Србији требало би да прати привредни раст.

Небојша Атанацковић, почасни председник уније, подсећа да је претходних година раст БДП-а био око 4,5 до пет одсто због чега су послодавци у преговорима пристајали на годишњи раст минималца од отприлике шест процената. Сада је инфлација већ двоцифрена, раст БДП је између 3,5 и четири одсто, тако да би то било увећање које би послодавци могли да прихвате у преговорима око нове минималне зараде, назначио је Атанацковић. Додао је да ће многима у редовима послодаваца и то бити пуно, преноси Танјуг, јер најчешће не могу да подигну цену својих услуга и производа.

Гладовање за оне који примају минималац

Уколико би „победио” актуелни предлог државе да се минимална зарада за наредну годину повећа на око 40.000 динара, с таквим износом овог тренутка било би покривено око 94 одсто минималне потрошачке корпе у Србији. Све то, наравно, под условом да износ те минималне корпе, која је према последњим расположивим подацима из марта ове године била 42.500 динара, остане на истом нивоу и у току целе наредне године, а то је немогуће. Синдикате то само упућује на закључак, како објашњава Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, да ће трочлане породице које у Србији живе од минималца, у будућности ипак морати да гладују, и то најмање седам дана у току сваког месеца, јер ће због очекиваног раста инфлације и цена на мало, порасти и вредност минималне потрошачке корпе до краја следеће године, а минималац ће за све то време остати исти.

На такав закључак их је навела најновија анализа синдикалне потрошачке корпе коју су урадили у сарадњи са стручњацима и професорима који се баве нутриционизмом.

– Направили смо рачуницу по којој јунска минимална синдикална потрошачка корпа треба да вреди 51.348 динара. Од тог износа, за храну и безалкохолна пића трочлана породица имала би месечно на располагању око 25.000 динара, што је дневно око 840, односно по члану домаћинства 280 динара. При том, овде говоримо о минималном дневном јеловнику који је креиран на око 1.500 калорија, што је испод прага који прописује Светска здравствена организација – открива Вуковић. Додаје да то значи да би таква породица по члану требало дневно да унесе 180 грама меса, 200 грама поврћа, 200 грама воћа, 200 грама хлеба, шољу млека или јогурта, 15 милилитара уља, по пет грама соли и шећера и шољу чаја у току једног месеца.

– То ипак није могуће јер минималац тренутно износи 35.000 динара. Наши грађани који зарађују толико морали би у том случају да гладују десетак дана, уколико би дневно уносили тих 1.500 калорија – наглашава Вуковић.

До 2014. важило усклађивање двапут годишње

До последњих измена Закона о раду, које су спроведене у дело још пре осам година, минимална цена рада усклађивала се двапут годишње. Од тада се, за целу следећу годину, утврђује само у септембру, одлуком СЕС-а сагласно члану 112 Закона о раду. Ако ово тело не донесе одлуку у року од 15 дана од дана почетка преговора, о висини минималне цене рада одлучује Влада Србије у наредном року од 15 дана. После тога следи креирање буџета државе за наредну годину, али је ипак могуће покренути и ванредни поступак усклађивања минималне зараде, било када током године. То се ипак до сада никада није догодило, иако бележимо раст инфлације и раст цена на мало, тако да минималац увек каска за износом минималне потрошачке корпе.