​Кијеву ће много недостајати Џонсон

Међу политичким либералима живот није постао опасан само за Путинове пријатеље, попут бивше шефице аустријске дипломатије Карин Кнајсл, него и за оне који мисле да се с њим може преговарати о миру. Убиство бившег јапанског премијера Шинзa Абеа, уочи парламентарних избора, проћи ће као још један атентат неурачунљивог маринца, који је приликом хапшења рекао да је незадовољан Абеовом политиком и стога је у њега испалио два метка. Избори ће можда и бити одложени, али једног умереног политичара више нема захваљујући „незадовољном” маринцу и пиштољу ручне израде.

Зато се Зеленском никако не разговара о миру с Путином. У првом месeцу рата, док су преговори још трајали, прво у Белорусији, а потом преко видео-линка, на исти начин је убијен члан украјинског преговарачког тима угледни стручњак Денис Киријев. Иако је украјинска обавештајна служба наводно намеравала да га ухапси под оптужбом за шпијунажу, он је убијен. Киријев је био један од двојице чланова кијевског преговарачког тима који су на преговоре дошли у оделима, пристојно обучени. Остали преговарачи су на разговоре с руском делегацијом долазили у џемперима и прслуцима, док је утицајни безбедњак, бизнисмен и лидер „Слуге народа” Давид Арахамија истрајавао на мајици кратких рукава и качкету, отприлике онако како је у политику ушао и Никол Пашињан. Такав стил, изузев омаловажавања преговарачког процеса, осликава и његов политички бекграунд и експресни узлет у власти.

ЗАМЕНА ЗА ЗЕЛЕНСКОГ: Последњих месеци све су учесталији медијски написи који дискретно указују на раскол између Зеленског и главнокомандујућег украјинских оружаних снага Валерија Залужног. Међу различитим мишљењима да ли је у питању припрема замене власти у Кијеву или су размимоилажења само несрећни стицај околности који генерала може коштати положаја – значајан детаљ гласи да ни генерал није без дубоког утемељења. То се види по његовим објавама на друштвеним мрежама поводом честих контаката с командантом америчке војске Марком Милијем.

За сада се сукоби у украјинском врху држе под контролом, али се листа различитих мишљења само увећава: од својевремених узалудних напада на Змијско острво на којима је инсистирао лично Зеленски, потпомогнут британским и америчким политичким саветницима, преко захтева за повлачење војске из „котлова” у Донбасу (што је тражио Заложни) до последњег повлачења генералове наредбе да војни обвезници не смеју напуштати матичну област без одобрења војске (што је поништио Зеленски). С обзиром на то да је украјински председник забранио и растерао све политичке супарнике, влада мишљење да га само војска може сменити. За сада је још рано за то, али зима може да донесе нове обрте у Украјини.

ОДЛАЗАК ПОЛИТИЧКОГ ГЛАДИЈАТОРА: Док се на самиту Г-7 крајем јуна шалио на рачун неговања мачо медијског изгледа Путина, Џонсон је био уверен да му журке у време короне и министри с проблематичним поимањем изражавања наклоности ка женском полу не могу наудити. Чини се да до последњег дана није веровао да такве ствари могу да оборе једног политичког гладијатора. Међутим, то вам је софистицирана изведба маринца незадовољног политичким опредељењем кандидата на изборима, који одлучи да га због тога убије.

Највеће разочарање Џонсоновом оставком доживео је управо Зеленски. И заиста већег пријатеља Украјина неће имати, чак и ако се политика британске владе не промени, јер у Даунинг стриту сигурно неће више столовати тако необуздана и жестока фигура која је ударала ритам антируској кампањи. Последњих недеља Џонсон је изгледао срећније у Украјини него у Великој Британији. Зато се вероватно и морало догодити да премијер који је популаран у Украјини изгуби подршку у домовини. Џонсон је пружио више подршке Кијеву него било ко други – док је ЕУ оклевала, а САД лутале у тражењу своје традиционалне лидерске улоге у западном савезу, он је ризиковао пуштајући своје лидерске способности да се размахну.

Нови премијер ће вероватно морати више да се посвети Џонсоновом главном наслеђу – брегзиту јер је његов модус операнди за излазак Велике Британије из ЕУ дестабилизовао британску политику, подрио економски систем и пореметио трговинске и дипломатске односе земље са европским савезницима.

Међутим, то не значи да избор следећег британског премијера неће имати везе с ратом у Украјини. Напротив, ко год да замени Џонсона у Даунинг стриту, закорачиће директно у најопаснији геополитички преображај од краја „хладног рата”. А Британија је данас у слабијој позицији него што је била деценијама. И све то захваљујући у доброј мери и самом Џонсону.

Следећем британском премијеру биће потребна смиреност, чврстина расуђивања, способност изградње односа са савезницима и разумевање опасности које су повезане с тим. Али када се говори о кандидатима који се већ боре за Џонсоново место, тешко је бити оптимиста да ће Лондон добити наследника који може да се носи са свим тим изазовима. Као што се већ тражи кандидат који ће можда ускоро, у новим околностима, заменити Зеленског.